Bundeva i njene semenke (pradomovina je Meksiko), su bile cenjena drevna hrana pre 4000 god. u kojoj su uživali i Asteci i Maje. Evropu je, bundeva osvojila u 15 veku.
Sadrži 90 % vode i niz dragocenih sastojaka: belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine A,C,B1,B2, B3, B6, vit. K, folnu kiselinu, minerale (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožde, magnezijum, mangan, bakar), oligo i mikro elemente, pektine, celulozu...
Hrana i lek. Karotenoidi, omega-3 masne kiseline i cink su odgovorni za blagotvorno delovanje na prostatu, a cink čuva i gustinu kostiju.
Do sada nam je bio poznat puter od semenki bundeve, makrobiotičke štanglice i ulje.
Sada znamo i imamo priliku da prvi u svetu koristimo brašno od semenki golica.
Ono se i ne može bukvalno izjednačavati sa brašnom, jer po svojim nutritivnim svojstvima, bliže je soji i mesu.
Priča počinje pre osam godina u Futogu, u kompaniji "Pan-union oil", koji inače, proizvode ulje od bundevinog semena golice. Nus proizvod, ostaci cedjenog semena su korišćeni za stočnu hranu. Onda su se dosetili, probali, dopalo im se, samleli brikete koji su ostajali u presi i ostalo je istorija.
Kontaktirali su stručnjake Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, koji su posle obavljenih analiza zaključili da se radi o brašnu izuzetne hranljive vrednosti, sa 60% proteina i 10% masti.
Dr. Jasna Mastilović, naučni savetnik Instituta, naglašava značaj ovoga, jer se u proizvodnji ulja, samo trećina mase semenki iscedi, a ostatak su briketi. Na litar ulja, dobijaju se dva kilograma "pogače" od semena golice.
Formiran je naučni tim Futog-Novi Sad, razradjena je tehnologija proizvodnje novog brašna koje se u procentu od 20%, meša sa pšeničnim i dalje koristi u proizvodnji hleba i peciva.
Prijavili su se za poslednje održano takmičenje "Za najbolju tehnološku inovaciju". U konkurenciji od 120 učesnika, bili su bez premca i pobedili.
Dr.Jasna Mastilović, član tima, objašnjava da se radi o brašnu semena golice koje za razliku od pšeničnog koje ima 10-11%, sadrži 60% proteina, te je u rangu mesa i soje. Ono je ujedno i jeftin izvor proteina i dostupno kroz hleb za svakodnevno konzumiranje. Značajno je u vreme posta i za vegetarijansku ishranu. Osim proteina, sadrži i ostatke masnoće, koja je ostala posle postupka hladnog cedjenja. Što se cene tiče, može se porediti sa sojinim brašnom, a 4-5 puta jeftinije od mesa, a ima i više proteina.
Vlasnik kompanije, Borislav Panić kaže da sada četiri firme koriste ovo brašno, a velika je mogućnost u pravljenu testenina i u proizvodnji keksa.
Proboj na tržište, zavisiće od zainteresovanosti potrošača, a zna se da kod nas za nove stvari uvek treba vremena. Mada, oni već imaju poslovne dogovore sa Hrvatima.
Jedina pekara na svetu, gde se može kupiti pecivo i hleb od zelenog brašna, je u Futogu, gde prodavačica ističe da je zbog boje interesantno i privlači kupce, a oni koji jednom probaju, se i vraćaju da kupe ponovo.
Brašno od semena golice, za sada, se može naći samo u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.
Ostaje, nama konzumentima, da se nadamo da će proizvodjači hrane, prodavnice i pekare, imati sluha za ovu zdravu inovaciju i što pre nas obradovati izbacivanjem, bilo "zelenog brašna", bilo gotovih proizvoda na širi deo tržišta.
Do tada, uživajte u zdravoj grickalici, semenkama.
Izvori:
Tanjug
RTV
www.biljeizdravlje.rs
Da li moze da se jede sirovo, naprimer da se mesa sa mlekom, ili mora uz neko drugo brasno pa da se ispece?
ОдговориИзбришиPo mojim info koristi se kao hlebno testo. Ispece se
ОдговориИзбриши