..."treba mnogo više od logike i jasne demonstracije, da bi se prevazišla inercija i dogma opšteprihvaćenog"...
Irving Stone
Irving Stone je jedan od prvih koji je pisao o vit. C (naučno ascorbic acid). Znao je da je teška bitka promeniti način mišljenja zvanične medicine.Dok je većina prihvatala da je skorbut bolest nedostatka vit. C, nekolicina je napravila značajan skok u saznanju da su doze vit. C intravenozno značajne u tretiranju tumora.
Dokazi u postojećoj dokumentaciji ukazuju na to da je on za sada, najbolje antivirusno sredstvo koje poznajemo.Ako se uzima u odgovarajućim dozama, vit. C neutrališe i eliminiše širok spektar toksina. Pomaže organizmu, podižući imunitet i time povećavajući njegovu sposobnost da eliminiše bakterijske i gljivične infekcije.
National Institutes of Health je publikovao radove o dokazanim svojstvima vit. C u borbi protiv tumora.
Pitanje:zašto tako malo doktora to prihvata?
Obrazloženje polazi od definicije o vitaminima u Dorlands ilustrovanom medicinskom rečniku po kome su vitamini niz nepovezanih organskih materija koje se nalaze u mnogim namirnicama u malim količinama i koje su neophodne u tragovima za normalno funkcionisanje metabolizma. Kao vitamin, potrebno je samo 60 mg. za sprečavanje simptoma skorbuta. Kao medicinski tretman kod tumora, životno-ugrožavajućih bolesti i toksičnoj ugroženosti, mora se primeniti na desetine hiljada miligrama, oralno, a često i intravenozno.
Osnivač Centra, Dr. Hugh Riordan je tokom 1975. rutinski proveravao nivoe vit. C kod hronično obolelih pacijenata. Našao je da su vrlo niski, pogotovo kod pacijenata obolelih od tumora. Ovo se poklopilo sa dokumentovanom naučnom literaturom. Ćelije raka su aktivno oduzimale vit. C iz rezervi tkiva.
PET skeniranja su uobičajeno obavljana nad ovim pacijentima radi provera metastaza. Tom prilikom im je ubrizgavana radioaktivna glukoza, a ćelije raka su anaerobne i zavisne od glukoze kao primarnog izvora metaboličkog goriva.
Kod većine životinja vit. C se sintetiše iz glukoze u samo četiri koraka. Njihove molekularne formule su vrlo slične.
Ako su velike količine vit. C ubačene u ćelije raka, biće absorbovane. U tim velikim koncentracijama vit. C će se ponašati kao antioksidant, pa će u interakciji sa gvoždjem i bakrom proizvesti male količine hidrogen peroksida i tako nastaviti da se bori protiv ćelija zahvaćenih tumorom.
Ćelije raka imaju nizak nivo antioksidant enzima catalase, te će vit. C u visokim dozama delovati kao hemoterapeutsko sredstvo i mogao bi se koristiti zajedno sa konvencionalnim metodama. Bazirajući se na radovima pionira po pitanju vit. C , dr. Riordan je mogao da dokaže da ovaj vitamin deluje kao otrov za ćelije raka, ako se daje intravenozno.
Ovo istraživanje je skoro obnovljeno i objavljeno od strane dr. Marka Levina u Nacionalnom institutu za zdravlje.
Male doze vit. C pomažu obolelim ćelijama da se bore protiv slobodnih radikala koji nastaju prilikom hemoterapije i zračenja.
Istraživački tim dr. Riordana, u poslednje dve decenije je publikovao niz radova na ovu temu.
Intravenozni vit. C u velikim količinama diže imunitet, stimuliše kolagen, inhibira hyaluronidase, enzim koji tumor koristi kod metastaziranja. Pacijenti oboleli od tumora imaju vrlo slične simptome kao kod deficita vit. C-bledilo, gubitak apetita, zamor, nizak prag bola, loše spavanje.
Kada pacijenti prime IVC, smanjuju im se bolovi, lakše podnose hemoterapiju.Kosti brže zarastaju i smanjuje se podložnost infekcijama, raste apetit. Sve ovo olakšava podnošenje konvencionalnog tretmana.
IVC se u Centru koristi već tri decenije. Nije bilo ozbiljnih komplikacija. Mora se kontrolisati nivo gvoždja, jer vit. C povećava apsorpciju istog. Kod ovih doza, visoki nivoi natrijuma mogu izazvati oticanje kod pacijenata sa srčanom i bubrežnom insufijencijom. Takodje se proverava stanje enzima G6PD, zaduženog za stabilnost membrane eritrocita. Stav da visoke doze vit. C mogu prouzrokovati stvaranje kamena u bubregu je pobijen kroz dokaze u nekoliko velikih medicinskih ispitivanja.
Većina organizama sama stvara vit. C kada su pod stresom ili bolesni. Posledica toga su manji bolovi, mogućnost spavanja, očuvan apetit, sve u funkciji ozdravljenja.
Naši preci su davno izgubili moć sintetisanja vit. C.
Istraživanja pokazuju da visoke doze vit. C ne samo da smanjuju rizik od infekcija i bol kod metastaza, već deluju na ćelije raka ne oštećujući zdrave ćelije.
Svet medicine je još uvek tek zagrebao po površini ovog otkrića.
Cilj teksta je informisanost, a ne lečenje. U slučaju bolesti, obratite se svom lekaru.
izvor:
Olive W. Garvey Center for Healing Arts
Sve navedeno je u cilju informisanja, bez namere da bude medicinski savet.
Konsultujte vašeg lekara radi individualnog vodjenja kroz specifične probleme vašeg slučaja.
Нема коментара:
Постави коментар