Titanium dioxide

Čuli ste za titanijum dioksid. Uglavnom znamo da ga ima u kozmetici. Do skoro se smatralo da su kvalitetnije kreme koje ga sadrže. Znate li da ga ima i u hrani, kao i mnogim drugim proizvodima? Zašto je bitan?

Titanijum dioksid, (TiO2) poznat i kao titanijum oksid, a kad se koristi kao pigment i titanium white je prirodni oksid titanijuma. Proizvodi se u raznim veličinama čestica, u obliku ulja, rastvorljiv u vodi.

Titanijum dioksid čini oko 70 % od ukupne proizvodnje pigmenata širom sveta. Daje proizvodima belinu i prozirnost, pa se koristi kod  boja, plastike, papira, štamparskih boja, guma, hrane, paste za zube. Takodje i u kozmetici, a bez njega se gotovo ne mogu zamisliti zaštitne kreme od sunca, jer apsorbuje UV zračenje i time štiti kožu,  kao i zink oksid. Proizvodjači ovih krema ubacuju u njih nanočestice titanijum dioksida, smatrajući da se time štiti pre svega dečija i osetljiva koža. Ipak se sve više pominje i potencijalan rizik za zdravlje. Može izazvati i alergijske reakcije.
Novina je da je od strane Intrenational Agency for Research on Cancer (IARC), klasifikovan kao grupa 2B kancerogen, tj. "verovatno kancerogen za ljude".
Tvrdnja je bazirana na dokazima izvedenim iz studija na pacovima kojima je inhaliran titanijum dioksid. Izazvao je rak disajnih puteva. Faze do dobijanja raka, vidjane su i kod ljudi koji su radili u prašnjavim sredinama. Tako da su podaci relevantni za ljude koji rade u okruženju sa titanijum dioksid prašinom. Njima se pre svega skreće pažnja da poboljšaju higijenske uslove rada radi svedenosti rizika na minimum.

Izvor:
Canadian Centre for Occupational Health&Safety

Imate bolove u vratu ili ledjima?

Ustali ste sa bolom u vratu ili ledjima? Pokušavate da se setite gde ste to "zaradili". Hmmm,...Da li ste sedeli pored otvorenog prozora, "nezgodno" spavali, nepravilno se sagnuli, trčali, dugo sedeli, pod stresom ste...?
Setili ste se da je vaša baka uvek nosila prsluk. Nije to tek tako. Naša ledja, traže našu pažnju.
Nije krivo vreme, ni prozor, ni auto...
 Puno je razloga koji mogu biti okidači, ali u stvari onaj pravi se nalazi u našem dugotrajnom činjenju ili nečinjenju.

Možda je u pitanju samo prvi vratni pršljen, tkzv. atlas. On nosi glavu i spoj je izmedju glave i vratne kičme. Kod 90% ljudi, on je rotiran i ne stoji u ležištu. Time izaziva pritisak na kičmenu moždinu i vratne arterije, pa dolazi do glavobolje, vrtoglavice, trnjenja ruku, bola u vratnom i ramenom pojasu.Ovo dalje prouzrokuje i sve druge probleme sa kičmom. Problem sa atlasom se rešava jednom terapijom kod kiropraktičara.

Jedan doktor fizijatrije  objasnio je zašto dolazi do bolova u ledjima. Osnova je u nekretanju  ili ti dugotrajnom sedenju. Naša anatomija sazdana je za kretanje, rad i ležanje, ali ne i za sedenje. Moderni čovek, nasuprot tome,uglavnom sedi. Mišići ledja nisu dovoljno jaki da drže kičmu. Prateće pojave su i depresija i anksioznost, kod vratne spondiloze i glavobolje, vrtoglavice, problemi sa vidom, trnjenje ruku, jer cirkulacija nije dobra.
Ono što on savetuje i kao preventivu i za olakšavanje bolova,jeste pre svega plivanje i vežbanje. Osnovne vežbe za vrat, svi smo imali na časovima fizičkog pri zagrevanju. Pomeramo lagano glavu napred, pet puta, pa nazad, levo, desno, u stranu, u krug. Postavimo dlan na obraz i pravimo otpor i pomeramo glavu na tu stranu. Prelazimo na rameni pojas i pravimo krugove napred, pa nazad. Pokrećite ruke kao da plivate prsno.Dovoljno je da sve ponovimo po pet puta.

Joga vežbe za vrat, u video klipu, dole, neće vam oduzeti ni pet minuta, pa pogledajte.

Ortoped kod koga sam ja bila, mi je rekao: "da ljudi vežbaju desetak minuta dnevno, mi ne bismo imali posla".
 Lično prošla sam "golgotu", da bih mogla "normalno" da funkcionišem, a bila sam kandidat za operaciju u ramenom pojasu,tkzv. sindrom "smrznutog ramena". Odlučila sam se ipak za fizijatra i dobila ful tretman: bioptron lampu, vitafon, ultrazvuk, istezanje, bolnu, ali spasonosnu masažu i na kraju vežbe.Takodje sam utrljavala i Tigrovu mast, ona hladi. Važno je da u ovim slučajevima, nikako ne utrljavate mast ili kremu koje greju, jer ćete tako još više podstaći upalu.
Savetujem, od srca, svima, vežbajte, vežbajte i samo vežbajte. Sigurno je da možete da odvojite par minuta dnevno, pa i više puta na dan. Čak i dok ste na poslu, sigurno možete da napravite pauzicu, da se  proteglite, podignete na prste, pokušate da dohvatite zamišljene voćkice na visokoj grani i odradite ove vežbe za vrat. To je osnova. Inače je super stvar imati šipku postavljenu tako da možete da se okačite i visite. Eto, dokaza, potičemo od majmuna. Još jedna stvar, krećite se. Svakodnevna šetnja, dovoljno je pola sata - sat, melem je i za telo i za dušu. Ali, to nije ona šetnja uz razgledanje izloga i nogu pred nogu. Već brzog hoda do zadihanosti. Time ste aktivirali svoje mišiće. Verujte mi, bistri i glavu.

Veoma su ugrožena i naša deca, koja isto tako uglavnom sede. Pokušavajte svakodnevno da vršite pritisak na njih da izadju napolje i nadju vršnjake umesto virtuelne stvarnosti u kojoj su. Ako ste u prilici, neka treniraju neki sport, vodite ih na plivanje, bar dva puta nedeljno. Prijaće i vama. Ne možete zbog posla? Setete se, svi smo zamenljivi. Naše zdravlje, važno je pre svega, nama samima. Kad smo bolesni, drug nam je bol. Zato je važna preventiva.

Moramo da učinimo da se dobro osećamo u sopstvenoj koži. Nisu neophodni skupi wellness  programi. Dovoljna je svakodnevna šetnja i par minuta vežbica.
Ako ste u bolovima, procenite njihov intenzitet, tj. ako nisu jaki, pokušajte sa mirovanjem i nekim lekom protiv bolova, izbegavajte one na bazi steroida. Mada je osnovno da odete kod lekara, da biste dobili pravu dijagnozu. Kod bolova u ledjima, može biti i kost i mišić i nerv...Svakako je neophodan rentgen i ultrazvuk. Savetujte se sa svojim lekarom.

Pročitajte informativno post  Vitez za jake kosti - vit. D i Bolovi u vratu

Da ne zaboravim, smejte se. Mislite srećne misli i one će vam se vratiti. Nadjite vremena za porodicu i prijatelje.

Osmeh je prirodni lek, jer se luči serotonin, hormon sreće. A, možete se dopingovati i kockicom čokolade.

Sirene - mit ili stvarnost?

Bajka o Maloj sireni nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ako želite da verujete i dalje da takva bića postoje, na kraju krajeva, pa okean je slabije istražen od Meseca, evo pravog filma za vas. Bilo je raznih komentara, kad se pojavio film tipa dokumentarnog, uz maestralno preplitanje stvarnosti i fikcije. Danas to i jeste recept za uspeh. Pogledajte samo Da Vinčijev Kod Dena Brauna, kao i druga njegova dela, čije se analize rade na Američkim Universitetima i to od strane naučnika, da bi se dokazalo da tvrdnje pisca jesu samo fikcija i da to nije moguće u realnom svetu.

Mornari ispredaju priče o sirenama, pola žene, pola ribe, koje svojim pevanjem zaustavljaju brodove. Da li samo da bi zabavili društvo tokom plovidbe? Priče postoje u folkloru na raznim stranama sveta. Tako se još u staroj Asiriji, boginja Atargatist transformisala u sirenu zbog stida zarad slučajnog ubistva ljubavnika iz sveta smrtnika. Nekad su vezivane za poplave, oluje, brodolome, a nekada za ljubav. O njima se ispredaju priče, gotovo kao i o vanzemaljcima...
Nauka je na stanovištu da nema dokaza o njihovom postojanju.
Film Sirena : nadjeno telo, je kreacija  jednog čoveka, Charley-a Foley-a, nekada je radio za National geographic, koji je ove godine postavljen za izvršnog potpredsednika u Discovery Comunications, u grupi za originalne sadržaje.On osmišljava, piše, producira serije za Discovery Networks i kontroliše razvoj Animal planet. Ovim filmom i onim pre njega o zmajevima, Dragons : A fantasy made real, podigao je rejting.

Dakle, ako volite priče o sirenama, evo jedne i  za vas. Govori se o bićima koja komuniciraju sa delfinima i koja su ugrožena kao i ostali sisari okeana, mornaričkim ispitivanjem sonara.
Cela priča je tako istkana da je i moguća, a bilo je i onih koji su zaista poverovali u kompletan film. Prosudite sami. Verujem da će na vaš sud uticati i vaša vera u postojanje takvih bića...Kako god, evo filma:
                                                     
                                                       Mermaids : The body found

Povrće kao štit od radioaktivnog zračenja

Povrće, prepuno vitamina i minerala, treba svakodnevno da bude u našoj ishrani. Ono podiže imunitet i čini da se osećamo puni energije i čili. Danas je sve više zagovornika ishrane bazirane na sirovoj hrani. Kako god, bitno je da bude raznovrsna.
Istraživači Georgetown University Medical  Centar su otkrili da jedinjenje iz cvetnica, kao što su brokoli, kelj, kupus, karfiol, štiti pacove i miševe pri radijaciji.

Studija je objavljena u "Proccedings of National Academy of Sciences". 
Takodje, to jedinjenje, tvrde istraživači, može da pomogne za ublažavanje bolesti u slučajevima radioaktivne ozračenosti pri nuklearnim katastrofama.
Za jedinjenje tkzv. DIM, se zna da ima antikancerogeno dejstvo. Novo je to da DIM štiti od radijacije. U laboratorijskim uslovima, pacovi su dobijali dnevno injekciju DIM-a, tokom dve nedelje, 10 minuta posle  zračenja.Više od polovine DIM tretiranih pacova, ostalo je živo 30 dana posle radioaktivnog zračenja. Da bi DIM injekcija delovala potrebno je da bude data 24 časa pre ili 24 časa posle izloženosti radijaciji.
Ozračeni miševi, tretirani DIM-om, imali su manje smanjenje eritrocita, leukocita i trombocita, što se javlja kao posledica zračenja kod kancera, što ukazuje na značaj otkrića.
To je još jedna potvrda koliki je značaj za zdravlje konzumiranje ovog povrća. Dakle, pravac, piljara...Podrazumeva se da je u pitanju povrće koje nije genetski modifikovano.

Izvor: http://ens-newswire.com/2013/10/16/vegetable-compound-shields-rodents-from-deadly-radiation/

Gardasil i Cervarix

Gde spava istina?
HPV vakcine?

Prema izveštaju sa prezentacije, 2007. i 2009. dr. Harper je izrazila zabrinutost u pogledu Gardasil i Cervarix i njihovih pozadinskih efekata, ali se nije jasno izjasnila u vezi opasnosti i besmislenosti vakcinacije. Kako bilo, priznala je da je potrebno 60 god. od vakcinacije svake mlade devojke u US - a, da bi se primetio početni pomak u odnosu na stopu rasta raka grlića materice, što ukazuje na to da je vakcina zaista beskorisna, kako je izvestio NaturalNews.
Nikada se nije jasno izjasnila o opasnostima vakcine, niti da li je opasnija od stanja koja treba da spreči. Sa druge strane, isti reporter tvrdi da je dr Harper dala jasne indicije da su Gardasil i Cervarix vakcine opasne i da se ne isplate.
Jedan od vodećih istraživača u razvoju ovih vakcina Gardasil ( Merc & co) i Cervarix ( GlaxoSmithKline) protiv humanog papiloma virusa HPV, priznao je 2009. da je to beskorisno i opasnije od stanja koja treba da prevenira i leči.
Bilo je smrtnih slučajeva posle vakcinacije. To je prikriveno i stvorilo iluziju da je vakcina bezbedna. Dr. Diane Harper je tada izjavila da nema benefita po pitanju javnog zdravlja kada je u pitanju ova vakcinacija.
Zabeležena je njena izjava: " Stopa ozbiljnih neželjenih dogadjaja ( od Gardasila ) je izjednačena sa stopom smrtnosti od raka grlića materice."
U isto vreme konvencionalna medicina tvrdi da je vakcinacija prevencija za mnoge uobičajene forme raka grlića materice. Od 2006. milioni mladih devojaka, a zatim i dečaka, neki i starosti 9 god. su primili vakcinu.

Iza svega toga, ostalo je zabeleženo da je na 4 -toj International Public Conference on Vaccination 2009., dr. Harper izjavila da se većina HPV infekcija reše same od sebe za godinu dana, a skoro sve u roku od dve godine. Takodje je priznala da samo mali broj ljudi ima simptome infekcije.
Nedugo zatim ista doktorka tvrdila je da su njene izjave u medijima izmišljotine.
Vakcine su i dalje na tržištu.
Homeopatski lekovi se i dalje zapostavljaju.

Na www.gardasil.com se kaže da vakcina prevenira 4 tipa HPV virusa. Za uzraste od 9 do 26 godina vakcina je prevencija protiv 2 tipa HPV virusa koji su izazivači oko 75% slučajeva raka, kao i protiv 2 tipa HPV virusa koji uzrokuju 90% slučajeva kondiloma (polnih bradavica). Takodje je zaštita od virusa koji je izazivač od oko 70% slučajeva vaginalnog kancera i 50%  vulvalnog kancera.

Centers for Disease Control and Prevention www.cdc.gov
Na stranici Infekcija HPV, stoji da postoji 100 tipova HPV virusa, od toga 40 inficira genitalno područje. Asimptomatične genitalne HPV infekcije su uobičajene i 50% seksualno aktivnih bar jednom u životu bude inficirano.
Kada su u pitanju dečaci, cilj je da se vakcina da pre početka seksualne aktivnosti.
HPV infekcije se spontano gube i antivirusni tretman je potreban samo u slučajevima pojave lezija.
U US - a, vakcinacija se ne preporučuje za žene preko 26 godina.

Na vama je da prosudite: vakcinacija ili ne?

Potpuno oprečan stav ima dr. Mercola. Post: Gardasil - stav dr. Mercole
Evropski centar za kontrolu   bolesti (ECDC) preporučio je da se vakcinišu sve devojčice uzrasta 10 do 14 godina protiv HPV, prenosi b92. 
U Srbiji su registrovane obe vakcine i Gardasil i Cervarix. Izdaju se o trošku pacijenta. Daju se u 3 doze i koštaju oko 12 000 dinara.
U izveštaju ECDC - a se navodi da se od 29 zemalja EU, Norveške i Islanda, program vakcinacije sprovodi u 19 zemalja, ali da stopa vakcinacije varira od 17 do 84%.
U Srbiji, stopa oboljevanja i umiranja od raka grlića materice je medju najvišima u Evropi. On se može tretirati i izlečiti ako se otkrije na vreme. Prevencija podrazumeva  redovno odlaženje kod ginekologa i PAPA test. Postoje i tumor markeri putem krvi. Par minuta na tom testu je spašen život.

Post je u informativne svrhe. Za sva pitanja obratite se vašem lekaru.

Gardasil - stav dr. Mercole

Dr. Mercola smatra da ništa ne personifikuje zlo moderne  medicine kao koncept vakcinacije, što se odnosi i na Gardasil. Zastupnik je stava da vakcinacija protiv HPV virusa nije potrebna.

Dr. Mercola 2008.  komentariše da ima više od 100 tipova HPV virusa, od toga 10 - 30 izaziva rak grlića materice. Ostali izazivaju infekciju kože koja vodi ka genitalnim kondilomima ili običnim bradavicama na rukama i stopalima. To su uobičajeni virusi, 25 miliona Amerikanaca je inficirano, malo je razloga za alarm, Centers for Disease  Control and Prevention ističe da:"U 90% slučajeva, vaš imuni sistem se sam rešava infekcije, prirodno, u periodu od dve godine."

Dr. Mercola savetuje:

1. Shvatite da uzrok raka grlića materice ili bilo kog drugog nije u izbegavanju vakcinacije.
2. Razgovarajte sa decom o HPV. Infekcija se prenosi seksualnim putem. Upotreba kondoma smanjuje rizik i do 70% od infekcije. Faktori rizika za hroničnu HPV infekciju su:

• pušenje
• herpes
• hlamidija
• hiv
• dugotrajna upotreba kontracepcije

Žene sa dugotrajnom hroničnom infekcijom HPV, bez prekancerogenih lezija, ako su bile pod terapijom, mogu da dobiju rak. 

3. Shvatite snagu emocija. German New Medicine GNM ukazuje na specifičnost stresa kao okidača za rak i druge bolesti.
4. Jačajte imuni sistem. Zdrave životne navike održavaju snagu i tela i uma.

Kada je u pitanju smrtnost od raka, manje od 1% je umrlih od raka grlića materice.

Po samom proizvodjaču,  Merc istraživači su otkrili da ako je osoba bila izložena sojevima 16 i 18 pre vakcinacije, to može da uveća rizik od prekancerogenih lezija, čak za 44,6%.Ostale posledice Gardasila vezane su za preteranu reakciju imunog sistema i nastajanje upalnih neurodegenerativnih bolesti. 

U martu 2013. Judicial Watch je objavila da je National Vaccine Injuri Compensation Program isplatila 5,877,710 dolara porodicama 49 umrlih zbog posledica vakcinacije. 

Istraživači sa University British Columbia, ukazuju na selektivno iznošenje rezultata kliničkih istraživanja u javnost. Za primer iznose i tvrdnju da je vakcinacija zaštita od virusa koji izaziva 70% slučajeva raka grlića materice, uprkos tome što kliničke studije nisu pokazale da je sprečen bar jedan slučaj raka.

PAPA test

40-tih godina 20 veka uveden je PAPA test, koji je umnogome doprineo otkrivanje tumora grlića materice na vreme i time je učinjen veliki pomak po pitanju zdravlja žena. Kanadska zdravstvena asocijacija je izbacila nov vodič za žene po pitanju skrininga cervikalnog tumora. Ispod 20-te god. života ne savetuje se test jer je u mladim godinama, tumor izuzetno redak i sporo se razvija. Prvi skrining se savetuje posle 25-te god. ,a posle 30-te god. savetuje se da se radi na svake 3 godine. U Kanadi 2/3 žena se redovno kontroliše. Svakako, na vama a pre svega na vašem ginekologu da proceni da li je potrebno ćešče da se radi provera. 

Post je u informativne svrhe. Za sva pitanja obratite se svom lekaru.

Kometa ISON

http://www.astronomy.com/videos/daves-universe/2013/09/comet-ison-the-real-story

Prolazi li? Da. Koliko blještava? Možda najsvetlija kometa ikad. Neki sugerišu da će krajem godine biti svetla kao pun Mesec. Od kada su je dva astronoma otkrila pre godinu dana, predvidjanja o njenom kretanju i kalkulacije o orbiti su se menjala više puta. Ovog leta je skliznula suviše blizu Suncu da bi bila posmatrana. Onda kada se pojavila u avgustu, njena osvetljenost je bila slabija od očekivane. Pojavili su se komentari o tome da je kometa promašaj, da je ISON propao i to još u periodu kad je bila na dva ipo puta većoj udaljenosti od Sunca nego Zemlja. Neki su izjavili da će se kometa raspasti. Obično, male komete pri prolasku blizu sunca se raspadnu, ali ISON neće tako blizu proći. Osim toga, ne mogu da znaju njenu nuklearnu gustinu. Spekulišu.
Pristalice teorija katastrofe su na stanovištu da će njen prolazak za Zemlju biti kataklizmičan.
Memorandum NASE od 19 avgusta, ukazuje na to da se kometa tek "uključila" i led je krenuo da sublimira. Izneli su da je ohrabrujuće da će "oživeti" do 13 magnitude, da je sad suviše rano govoriti o krajnjoj osvetljenosti. Slika Austrijanca Michaela Jagera otkriva  2-rep dug  Ovim su rasterali lažne glasine o njenom nestanku. Primetili su da dok neki astronomi izveštavaju da je kometa podbacila, drugi veruju da je na pravom putu. Suviše je rano za takve ocene.
Kometa ISON će dostići vrhunac u perihelionu 28 novembra, oko magnitude -4,5, biće otprilike Venerinog sjaja.

Golim okom će biti vidljiva od sredine novembra do kraja godine. Što i nije loša predstava.

Mozak traži našu pomoć

Izvor: science.HowstuffWorks.com
Biti pametan. Šta to znači? Neki to vezuju za uspeh u školovanju, izuzetne rezultate na testovima,drugi misle na zdrav razum, rešavanje problema, što je vezano za inteligenciju. Ali dok ne postoji slaganje u pogledu standarda za utvrdjivanje inteligencije, postoji u pogledu toga da je mozak krivac za sve. Ima veliki kapacitet za adaptaciju, obnavljanje i rast. Neuronska mreža se širi i jača kroz učenje. Mozak postaje vitalniji. 

Evo, nekoliko načina za podizanje kapaciteta mozga:

1. Meditacija. Ona uključuje tišinu, vežbe disanja i dostizanje mentalnog mira. Nezavisno od toga da li verujete da je to uvod u postizanje stanja svesnosti, ne može se negirati dobrobit po pitanju relaksacije i disanja. Istraživači veruju da su bolja memorija, pažnja, koncentracija, posledice meditacije. Magnetna rezonanca pokazuje promene na mozgu. Jedna studija je ukazala da svakodnevna meditacija utiče na veličinu delova cerebralnog korteksa. Zato, nije iznenadjujuće da neke vodeće svetske kompanije nude zaposlenima kurseve meditacije.
2. Vežbanje. Kao i drugi delovi tela i mozak traži vežbu da bi ostao vitalan. Dovoljne su ukrštene reči, šah,  sudoku i druge igre vezane za reči i brojeve ili teže vežbe, tipa, rešavanja matematičkih problema. Čak je i čitanje ovog članka vežba. To se postiže i promenom dnevne rutine: pranje zuba drugom rukom, promena puta do kuće...
3. Myccobacterium vaccae. 2010. istraživači sa The Sage Colleges su otkrili da ta bakteija koja je u blatu utiče na mozak miševa, tako što su se bolje snalazili u lavirintu i bili su manje plašljivi. Ona utiče na viši nivo serotonina u prednjem delu mozga zaduženog za razmišljanje višeg reda. Izgleda da utiče na rast neurona. Nju verovatno unosimo radom u bašti ili običnom šetnjom kroz šumu.
4. San. Tokom spavanja mozak slaže kockice iz prethodnog dana u odgovarajuće foldere, stvara dugoročno pamćenje. Nesanica razbuktava druga pitanja vezana za mozak. Dobar san poboljšava moždane funkcije i sposobnost koncentracije. Odraslima se preporučuje  šest do osam sati neprekidnog spavanja. 
5. Fizičko vežbanje. Utiče na zdravlje u celini, kako tela, tako i mozga. Popravljanjem cirkulacije, popravljaju se i nivoi kiseonika i glukoze u mozgu. Uvodjenje novih vežbi je i mentalna stimulacija. 
6. Hrana . Pravilna, raznovrsna ishrana je ključ i fizičkog i mentalnog zdravlja. Zeleno povrće, riblje ulje, proteini, jaja, orasi, zeleni čaj su hrana za mozak.

Kako ćemo pomoći našem mozgu u svakodnevnim mozgalicama u postu Hrana za srećan mozak.

Sokovi od svežeg povrća

Autoriteti iz oblasti nutricionizma i zdravlja,  ističu da u toku dana treba uzimati 6 - 8 obroka povrća i voća. Priznaćete, retko ko od nas ovo ispoštuje. Zato su sokovi od svežeg voća i povrća ili tkzv. smudiji, dobro, brzo i jednako zdravo rešenje. Oni su puni vlakana, vitamina, minerala i enzima.
Inače, kad termički obradjujete povrće, neka to bude na niskim temperaturama, što kraće, da bi što više sačuvalo svoja hranljiva svojstva.
Tkzv. zeleni sokovi imaju značajnu ulogu u optimalnoj ishrani.
U kućnim uslovima za par minuta možete napraviti svoju kombinaciju soka ili ga pripremiti po nekom receptu. Potreban vam je samo blender. Nikako sokovnik koji odvaja pulpu, jer u njoj su pre svega vlakna, neophodna za dobar rad naših creva. A ako ona dobro rade, onda smo i mi boljeg imuniteta.

•  Sokovi nam pomažu da apsorbujemo hranljive sastojke Većina nas ima problem sa varenjem, što je posledica dugogodišnje neodgovarajuće ishrane. To ima za posledicu narušenu sposobnost našeg organizma da apsorbuje hranljive sastojke iz povrća. Sok nam u ovome pomaže, kao neka vrsta prethodno preradjene hrane.
• Sokovi olakšavaju unos veće količine voća i povrća Lakše i brže je popiti sok nego jesti nekoliko obroka voća i povrća na dan
• Sokovi daju širi spektar unosa povrća Mnogi jedu istu salatu svakodnevno. Ovo je protivno raznolikosti ishrane, a može i izazvati alergiju na odredjenu hranu. Putem soka moguće je praviti kombinacije u koje ćete staviti i neko povrće čiji niste ljubitelj.

Sok je dobro piti ujutru, jer će dati organizmu potrebnu energiju. Ne valja da stoji duže od pola sata, jer gubi na nutritivnim svojstvima.

Izvor: mercola.com

Sok od šargarepe je čistač organizma od toksina:

1. Uzeti 4 šargarepe, oprati, istrljati četkom, iseći na manje delove, staviti u blender, dodati pola soka od limuna, izmiksati. Po potrebi dodati vodu.
2. 4 šargarepe, 1 - 2 jabuke, celer. Izmiksati i dodati vodu radi smanjenja gustine.
3. 4 šargarepe, malo djumbira, stabljika celera, 4 stabljike peršuna, 2 lista zelene salate, 10 listova spanaća.

Sok sa cveklom je prava riznica vitamina i minerala za jačanje imuniteta i popravljanje krvne slike:

1 - 2 jabuke, 1 cvekla, 2 šargarepe, 1 kašika meda, pola iscedjenog limuna. Vode po potrebi.

Sok od paradajza, zbog sastojka likopena je značajan u prevenciji bolesti krvnih sudova i ateroskleroze:

3 paradajza oprati toplom vodom i oguliti kožicu, iseći, staviti u blender, dodati peršunov list po želji. Ako volite ljuto, dodajte malo ljute paprike ili djumbira.
Sok od spanaća, za zdrave mišiće i kosti i puno energije:
Kombinovati spanać i brokoli, pšeničnu travu, dodati vodu ili mleko - kravlje, bademovo, sojino
Svako može da pravi svoju kombinaciju. Pri tome, gledajte da koristite što više zelenog povrća koje inače slabo jedete. 

Kupujte organsko gajene proizvode, najbolje je da imate svog lokalnog proizvodjača. Tako ćete najbolje znati šta jedete.

Zdrave i zanimljive recepte naći ćete na:
Blender recepti

Fruktoza - zdravlje ili ne?

Istraživanja iz poslednjih godina rezultiraju činjenicama koje ukazuju na to da fruktoza može da naudi zdravlju više od drugih šećera, pogotovo ona iz voća, tehnološki obradjena i genetski modifikovana, kao i fruktozni kukuruzni sirup - HFCS,  koji se koristi u preradjenoj hrani.

Voće treba jesti, ali je pitanje u kojoj količini? Fruktoza u preradjenoj hrani utiče na zdravlje, pa tako na nastajanje nekih hroničnih bolesti kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, gojaznost. Na ovo moraju da obrate pažnju i oni koji imaju visok pritisak, bolesti srca, tumor. 
Suprotno ovome, skorašnja istraživanja ukazuju da neko voće može da štiti od dijabetesa tipa 2.
Prema tri studije na uzorku od oko 190 000 ljudi, u periodu od 1984. do 2008.objavljene u British Medical Journal - u, voće i to posebno: borovnice, groždje, šljive i jabuke mogu redukovati rizik od dijabetesa tipa 2. Dok sokovi povećavaju rizik. 
Ustanovljeno je  da oni koji su jeli dva puta nedeljno borovnice, jabuke, šljive, groždje su i do 23% imali manje šanse da razviju dijabetes tipa 2 u odnosu na one koji su ovo voće jeli jednom mesečno ili manje.
Iznenadjujući rezultati su za jabuke i groždje koji su puni fruktoze. Ipak objašnjenje je u fitonutrijentima koji kompenzuju potencijalnu toksičnost fruktoze. Posebno, jedan antioksidant kvercentin. 

Oni koji piju voćni sok  (industrijski proizveden), svaki dan imaju za 21% veći rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2. Kroz sok se dobija mnogo više fruktoze, dok samo voće ima i vlakna, antioksidante i druge vredne fitonutrijente. Vlakna usporavaju brzinu kojom se šećer apsorbuje u krvotok. Ovo se odnosi i na kupovne voćne smudije, sada popularne, koji osim fruktoze imaju i dodat šećer. Coca - cola ima Innocent smoothies, dok Pepsi ima tkzv. Tropicanu. U reklami oni ističu da smudi od 250 ml zamenjuje dve porcije voća. 
Profesor na department at nutrition at the University of North Carolina, kaže da treba piti sok od povrća, a ne voća. Kao i da se pijući smudije osećamo sitim, ali nema efekata kao kad se jede voće. Ali, zato smo uneli šećera kao da smo pili veću količinu kole.
Dr. Brian Clement sa Hippocrates Institutes, gde predaje sirovi veganizam, savetuje da se izbegava voće. Razlog je što su današnje vrste hibridne i do 50 puta su sladje od predjašnjih. Proizvodjači to objašnjavaju potrebom zbog trke sa slatkišima.
Preporuke:

• Ako ste na insulin - leptin otporni ( gojazni, sa visokim pritiskom, dijabetesom, visokim holesterolom), savetuje se ograničen unos voća. Generalno je pravilo da se unos ograniči na 15 grama fruktoze dnevno.
• Ako nemate prethodnu simptomatiku, svakako možete jesti više voća.
• Voće podiže nivo šećera u krvi, pa i kad ste zdravi treba ga pre svega jesti posle vežbanja ili bilo kakve fizičke aktivnosti kad će telo upotrebiti šećer kao gorivo.
• Ako ste sportista, možete jesti više voća, jer vaše telo će glukozu iskoristiti u toku vežbanja, a neće je skladištiti kroz masnoće. 
• Ako i dalje niste sigurni koliko strogi da budete prema sebi po pitanju voća, uradite analizu mokraćne kiseline.

Dr. Richard Johnson u svojoj knjizi " The Sugar Fix" je izneo rezultate svog istraživanja o opasnostima fruktoze po zdravlje i kako prouzrokuje visok pritisak, dijabetes i gojaznost. On ističe da nivo mokraćne kiseline može biti marker za fruktoznu toksičnost. Svakako, to ukazuje na važnost izbora u selekciji hrane. Siguran opseg za mokraćnu kiselinu je od 3 - 5 mg/dl. Ukoliko ste iznad ovog opsega treba da povedete računa o količini fruktoze, tj. potpuno je eliminisati do postizanja idealnih rezultata. 

Kako bilo, većina treba da ograniči unos fruktoze na 25 grama dnevno, osim sportista.

Na adresi, dole, naći ćete tabelu koja je iz knjige "The Sugar Fix" i pokazuje nivo fruktoze u voću.

http://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2013/09/16/fruit-consumption-diabetes.aspx   

Što se voćnih sokova tiče, studije ukazuju da oni imaju fruktozu u velikim dozama i da izazivaju gojaznost. Deci nikako ne treba davati sok umesto vode. 

Industrijski proizvedeni sokovi sadrže visok nivo fruktoze kukuruznog sirupa, kao i veštačku aromu. 

Ukoliko izaberete voće sa nižim nivoom fruktoze, kao što je: borovnica, šljive, limun, limeta, avokado, breskva, možete ih unositi u većim količinama. Oni koji su zdravi ne moraju se toliko opterećivati unosom fruktoze.

Multivitamini i minerali - pitanje je sad?

Uzimati ili ne multi preparate  i u kojoj dozi? Pitanje je koje se često postavlja.

Stav dr. Mercole je da ako se uzimaju multivitamini u dozi jedne tablete, to je gubljenje vremena. Zato jer je pod velikim znakom pitanja da je ta jedna tableta sa dovoljnom koncentracijom vitamina i minerala zarad dopune dnevne ishrane. Kad su u pitanju minerali, mnogi proizvodjači se ni ne trude da tu uključe esencijalne minerale kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum u dozi koja bi bila potrebna. Multivitamine bi trebalo uzimati ujutru na prazan stomak, uz ručak ili ranu večeru, jer se tako optimalno apsorbuju. Bolja forma je tableta od kapsule

Nisu svi multivitamini isti.

• Ako kupujete multivitamine u prodavnicama, možda ste uskraćeni zbog upotrebe jeftinih sintetičkih sastojaka. Mogu biti uzrok i degenerativnih bolesti, ako se uzimaju neumereno. Izolovani vitamini su delimični, kombinovani sa drugim hemikalijama i jeftina verzija onih iz  hrane.   

Problemi sa sintetičkim vitaminima su:

1. U hrani vitamini, minerali, antioksidanti, enzimi se dobijaju u jednom paketu. Oni su u sinergiji, dajući telu hranljive sastojke za optimalno zdravlje.
2. Kada su u pitanju sintetički preparati, telo apsorbuje samo mali procenat vitamina i minerala, za razliku od apsorbcije istih putem hrane.
3. Sintetički vitamini ne daju balans istih, već ogromne količine jednih, uglavnom jeftinijih hranljivih materija i nedovoljne količine drugih.
4. Mogu se javiti tkzv. sporedni efekti zbog aditiva i drugih neprirodnih sastojaka u sintetičkim suplementima.

Brza hrana je štetna po zdravlje, a sintetički suplementi vas čine kolateralnom štetom.

• Da biste bili zdravi i osećali se sjajno, treba optimizovati imuni sistem. Svi žele da se sve vreme osećaju dobro. Zato, treba startovati odmah, jer nema boljeg vremena od sadašnjeg trenutka...Čak i ako u ishrani koristite sirovu hranu, vit. D, vežbate, može se javiti potreba za multivitaminima. Naročito kad je imuni sistem ugrožen. Bilo da je u pitanju nepotpuna ishrana, stres, bolest,...

Kriterijumi o kojima treba da vodite računa kada kupujete multije:

1. Bez aditiva i sintetičkih elemenata.
2. Proizvedeni od strane renomirane kompanije.
3. Poštovanje RDA (dnevna preporučena dozvoljenost) i RDI (preporučena dnevna doza)vodiča
4. Bonus esencijalnih minerala. Mnogi suplementi nemaju važne minerale tipa magnezijuma, kalijuma..

Za dobro zdravlje bitna je pre svega raznovrsna ishrana, ovi suplementi treba samo da je dopune, ne i zamene.

• 50% hranljivih sastojaka hrane do dolaska na sto može  biti eliminisano

To je pre svega posledica upotreba veštačkog djubriva i pesticida u proizvodnji hrane. Dalje, priličan deo hranljivih sastojaka gubi se kuvanjem. Zato su suplementi od značaja.

Na tržištu ima na hiljade suplemenata.

Esencijalni minerali koje bi trebalo da sadrže su:

1. Kalcijum kao podrška koštanom sistemu.
2. Magnezijum kao podrška mišićnom, nervnom sistemu i plućima
3. Kalijum koji pomaže cirkulaciju i zdravo srce

• Naš organizam je svakodnevno bombardovan slobodnim radikalima

Oni deluju na ćelijskom nivou i mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Antioksidativna formula treba da sadrži:

Beta - caroten za podršku vidu i imunom sistemu, vitamin C za rast i popravku tkiva i zdrave desni, vitamin D3 kao podrška srcu, kostima, vaskularnom i imunom sistemu, vitamin E koji pomaže mišićni sistem, selen, lykopene, l - cysteine za imuni sistem, lutein za vid.

Najbolje je da hranljivi sastojci budu dobijeni iz mešavine voća, povrća, lekovitog bilja, zelene hrane.

• Folna kiselina je važan sastojak multivitamina.

Pomaže normalne nivoe homocisteina u krvi. Utiče na ishranjenost mozga i raspoloženje, podržava metabolizam proteina, proizvodnju energije, podstiče normalno stvaranje i funkcionisanje crvenih i belih krvnih zrnaca. Većina ima problem da metaboliše folnu kiselinu zbog nedostatka enzima. Aktivna forma koja odgovara organizmu je - L- 5 - MTHF.

• Pretrpanost hranljivim sastojcima u suplementima može da izazove više štete nego koristi. Potreban je odgovarajući balans. 

Ovi preparati nikako ne mogu da budu zamena za zdravu, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost. Prilikom donošenja odluke o tome da li vam treba i koji suplement , svakako se posavetujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Tehnika disanja 2 : 1 i krvni pritisak

Zanimljiva objava  u zvaničnom časopisu Indian Journal of Physiology and Pharmacology o uticaju disanja na krvni pritisak i zdravlje uopšte.

Vežbe disanja - pranayama poboljšavaju kardiovaskularne i respiratorne funkcije, snižavajući efekat stresa i popravljajući fizičko i mentalno zdravlje. Sporo pranajama disanje utiče na srčani ritam i krvni pritisak.
Disanje kao yoga vežba se izvodi u odnosu 2 : 1, tako da je izdisaj 2 puta duži od udisaja. Pri tome ovde nema zadržavanja daha. Ova vežba relaksira, eliminiše gasove iz creva i povećava izdržljivost. 

Poslednjih decenija istraživači sve više uvidjaju vezu izmedju disanja i nervnog sistema. 

Departmans of Physiology and Medicine Himalayan Institute of Medicl Scienses HIMS HIHT University, Swami Ram Nagar

Studija je obuhvatila pacijente, novodijagnostifikovane u fazi 1 klasifikacije JNC7 od 20 - 50 god., bez tretmana, bez istorije hroničnih bolesti kao što su bubrežna insuficijencija i nekontrolisani dijabetes. Instruisani su da ne piju čaj, kafu i da ne puše 6 - 8 sati pre merenja baznih parametara. U periodu od 9 - 10 sati, posle 15 - 20 min. odmora, odradjena su merenja: elektromiogram EMG, galvansko reagovanje kože GSR, FTT, srčani ritam HR, disajni ritam RR, sistolni i diastolni krni pritisak. Zatim je objašnjeno disanje 2 : 1 u trajanju od oko 6 min. Izdisaj traje do broja 8, a udisaj do broja 4. Rečeno im je da to rade svakog dana 2 puta po 5 - 7 min., sledeća 3 meseca.
Jednom nedeljno je kontrolisan pritisak. Posle 12 nedelja rezultati su pokazali pad pritiska za sistolni 8%, diastolni 7%.
Ovo disanje ima pozitivan efekat na simpatičke i parasimpatičke komponente nervnog sistema, što se odražava pozitivno na krvni pritisak, srčani ritam, smanjuje napetost mišića i znojenje. 
Tehnika disanja 2 : 1 kod zdravih , kako je pokazala studija na 30 subjekata posle 3 meseca je popravila njihovo mentalno i fizičko zdravlje i smanjila stres.
Zaključak ove studije je da ova tehnika pomaže u snižavanju krvnog pritiska i nivoa   stresa.

U životnom tempu, da nam se ponekad čini da smo na ringišpilu, trebalo bi  da odvojimo tih 5 - 7 min. 2 puta dnevno i tako smanjimo stres i popravimo zdravstveno stanje našeg organizma. Cilj jeste sprečiti, a ne lečiti.

Naučna fantastika postaje stvarnost - Moždani prozor

Mozak je kontrolni centar centralnog nervnog sistema, zaštićen je lobanjom i odgovoran za percepciju, razmišljanje, pažnju, memoriju, emocije i akciju.

 Američki istraživači su izumeli "prozor za mozak". Implant koji omogućava da se vidi mozak kroz lobanju i po potrebi deluje. U pitanju je prozirna verzija materijala koji se koristi za pravljenje veštačkog kuka. Tim sa University of California, Riverside, kaže da materijal propušta laserski zrak i tako omogućava tretiranje neuroloških poremećaja. Ovim implantom može se zameniti mali deo lobanje i tako omogući hitnu intervenciju laserom kod šloga illi kancera, umesto gubljenja vremena kad deo lobanje treba da bude uklonjen i zamenjen prilikom svakog tretmana. Uzeli su  itria- stabilizovani cirkon koji se koristi, inače, kao materijal za keramičke veštačke kukove i za pravljenje zubnih krunica i pretvorili ga u transparentni.
Prof. mašinstva Guillermo Aguilar kaže:" Ovo je slučaj kad ideja koja zvuči kao naučna fantastika postaje naučna činjenica, sa snažnim pozitivnim uticajem na pacijente.Ovo je prvi krucijalni korak koji vodi ka inovativnom novom konceptu koji omogućava kod hronično - periodičnih slučajeva, klinički održiva sredstva za optički pristup mozgu, po zahtevu i  na velikim površinama."
Prof. John Duncan, expert za mozak, University College London, kaže da je pristup mozgu, minimalno invazivnom metodom veliki korak napred i da su istraživanja ohrabrujući korak u tom smeru.


Izvor: BBC News Health
Brain window implant devised

Šta utiče na rad štitne žlezde?

Hormoni štitne žlezde konrolišu svaku ćeliju, mišić i organ našeg tela.
Ako štitna žlezda nije dovoljno aktivna dolazi do hypothyreodisma. Posledice su dobijanje na težini, osećaj umora, teško podnošenje hladnoće, pa do težih koje se vezuju za rast holesterola, aterosklerozu, osteoporozu. Simptomi su: zaboravnost, suva koža, kosa, teškoće u pamćenju, zatvor, jake menstruacije, povećana učestalost pobačaja, povećana osetljivost na lekove, podbulo lice, bolovi u mišićima.
Može biti napadnuta i od sopstvenog imunog sistema tela to je tkzv. Hashimotos thyreoditis. 
Ako je štitna previše aktivna, stvara više hormona nego što je potrebno. To stanje se zove hyperthyreodizam.  Posledica je gubljenje na težini, ubrzani otkucaji srca i osetljivost na toplotu. Simptomi su: ubrzani rad srca, preko 100 otkucaja u minuti, anksioznost, razdražljivost, drhtanje ruku, opadanje kose, nepodnošenje toplote, učestalo pražnjenje creva, glatka koža, promene  u menstrualnom obrascu, veća mogućnost za pobačaj, slabost mišića, ubrzano gubljenje kalcijuma. Nasuprot Hašimotu, postoji Graves bolest,  koja je isto autoimuna, samo što antitela napadajući štitnu, podstiču je da proizvodi višak hormona.

Šta utiče na rad štitne žlezde?

• jod, pa ne treba izbegavati jodiranu so
• vit. B12
• selen, koji pomaže konverziju T4 u T3
• vežbanje u vidu redovne fizičke aktivnosti od pola sata do sata, dovoljna je i šetnja malo bržeg hoda
• hidroterapija (stavljanje hladnog peškira kao obloge na vrat) u cilju sprečavanja pregrejavanja štitne, jer tada pada njena funkcija
• visok nivo hormona stresa - kortizol, izaziva pad T4
• melatonin, kada sunce zadje, raste i izaziva pospanost. Suviše melatonina izaziva pad T4, što je problem zimi, kad je manje sunca 
• goitrogen hrana: soja, brokoli, kupus, kelj...Vidi post http://zdravodonkihote.blogspot.com/2013/06/goitrogen-hrana.html
• kortiizol, hormon stresa, takodje utiče na rad štitne žlezde. Nadjite vremena da se opustite i da radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo.
• kokosovo ulje kao prijateljsko spram štitne i odgovarajuća zamena za druga ulja
• po uzimanju leka, najbolje je da pravite pauzu od sat, dva  u odnosu na kafu i napitke sa kofeinom, tipa čajeva i energetskih, koji utiče na apsorbciju leka i time mu smanjuju efekat.
• po uzimanju leka, pravite pauzu od 3 - 4 sata u odnosu na suplemente sa kalcijumom i gvoždjem
• preterana težina i problem sa usporenim metabolizmom i zatvorom su česti, pa je od važnosti uzimanje hrane bogate vlaknima: integralne žitarice, mahunarke, voće, povrće
• manji obroci na 3 - 4 sata, radi održavanja nivoa šećera u krvi, što utiče na gubljenje težine
• važan pomoćnik metabolizmu je voda. Uzimanje dovoljne količine vode utiče i na smanjivanje apetita, kao i na ubrzavanje metabolizma. Uzimanje 10 - 12 čaša vode dnevno će se povoljno odraziti na metabolizam
• uključivanje morskih plodova, ribe i algi u ishranu ili u krajnjoj liniji uzimanje suplementa omega - 3. To će se pozitivno odraziti na čitav organizam u prevenciji neurodegenerativnih bolesti, bolesti srca kao i artritisa.
• doručak je obavezan obrok. Izbegavati sladak doručak. 

Izvor:

Dr. Todd Ferguson, N. D.

Dinamic Healing Center, Moorhead, MN

Termički obradjena hrana - rizik za zdravlje

Marketing brze i "junk"hrane, učinio je da uz današnji životni tempo, ova hrana postane hrana izbora. Po nekim statistikama oko 90% novca Amerikanci troše, kad je u pitanju hrana na onu koja je obradjena toplotom i preradjena. Reklame idu do te tačke da nas ubedjuju kako je to zdrava hrana. U stvari, ona ne samo da je mrtva hrana, već preradom gubi svoja hranljiva, zdrava svojstva, a i mogu se razviti neke kancerogene supstance. Pre desetak godina, istraživači su otkrili da uzrok raka, potencijalno neurotoksična hemikalija zvana acrylamide, se stvara kada se hrana bogata ugljenim hidratim obradjuje na visokim temperaturama, bilo da se kuva, pohuje, peče, griluje. Ova hemikalija se stvara u reakciji izmedju šećera i amino kiselina na visokim temperaturama. Jedino što se može učiniti je ograničiti upotrebu ovako obradjenih namirnica i što više u ishranu uvesti sveže voće i povrće.
Acrylamide se može formirati u mnogim namirnicama koje se obradjuju na temperaturama preko 100%, ali su najosetljivije one bogate ugljenim hidratima. Generalno, stvara se kad se od temperature promeni izgled u smislu stvaranje gornje rumen -braon korice.

Toga ima kod:
- krompira: pomfrit, čips
- žitarica: korica hleba, svež hleb, dvopek, preradjene žitarice muslija
- kafe: pečena kafa u zrnu ili mlevena,
- cikorije: zamena za kafu u stvari sadrži 2 - 3 puta više acrylamide od prave kafe

Nije ovde u pitanju samo ova hemikalija. Projekat koji je trajao tri godine od strane EU " Heat - Generated Food Toxicants" (HEATOX), identifikovao je više od 800 toplotom izazvanih jedinjenja, od kojih su 52 kancerogena. Na pr.: visoka temperatura roštilja reaguje sa proteinima crvenog mesa, ribe, živine, stvarajući heterocyclic amines, takodje kancerogen.

Ugrožene su i životinje, čija je kupovna hrana takodje obradjena na visokim temperaturama i sadrži acrylamide i heterocyclic amines. Istraživanja vezana za životinje ukazuju na to da je acrylamide u njihovoj hrani vezan za izazivanje nekoliko tipova tumora.
Acrylamide je mali organski molekul visoke rastvorljivosti u vodi. Ovo olakšava apsorbciju i distribuciju u organizmu. Može se vezati za DNA, što ukazuje na genotoksični i kancerogeni potencijal.
Studije iz 2007 ukazuju na povezanost sa povećanim rizikom od  tumora endometrijuma i jajnika kod žena u postmenopauzi i to izgleda posebno kod nepušača. Takodje se povezuje sa oštećenjima nerava i drugim neurotoksičnim efektima, uključujući neurološke probleme radnika koji se bave ovom supstancom.

Za sada ne postoje nikakva ograničenja u pogledu ovih supstanci u hrani.
Po analizi hrane objavljenoj 2002. u studiji u Journal of Agricultural and Food Chemistry, nadjene su okvirna kretanja acrylamida u termički obradjenoj proteinskoj hrani i to od 5 -50 mg/kg i 150 - 4000 mg/kg u termički obradjenoj hrani bogatoj ugljenim hidratima. Hrana koja nije bila obradjena je imala neznatne nivoe i to <5 mg/kg. Zaključak koji su izveli je da potrošačke navike u pogledu termički obradjene hrane pokazuju da se dnevno unese nekoliko desetina mikrograma acrylamide.

Sve ovo nam govori da osnovu naše ishrane treba da čini sirova i slabo kuvana hrana. Osim stvaranja ovih toksičnih sastojaka, termički obradjena hrana gubi vredne hranljive vitaminsko - mineralne sastojke. Sirova hrana je "živa", puna sunčeve energije. Što više ove energije, to veća sposobnost organizma da se izbori sa bolestima i održi optimalno zdravo stanje.

Kod spremanja hrane treba imati na umu sledeće:

• Prženje, pečenje, kuvanje, čini se da su najveći krivci, dok je bezbednije kuvanje na pari
• Što je temperatura obrade viša, to više i acrylamide
• Potapanje sirovog krompira u vodu na 15 -30 min. pre pečenja redukuje nivo acrylamide
• Hrana tamnije boje po obradi ima više acrylamide, na pr.: tamni tost ga ima više od svetlog
• Prvenstveno se acrylamide nalazi u biljnoj hrani i to krompiru i žitaricama

Po HEATOX-u, po pitanju kancerogenih sastojaka koji se stvaraju prilikom termički obradjene hrane, mnogo više ih ima u industrijski i restoranski tretiranoj hrani. Više treba jesti hranu spremljenu u kućnim uslovima i to na nižim temperaturama. Savet je da trećina unete hrane bude sirova. Sveža hrana je ona tajna koja nas vodi ka zdravlju,energiji,  gubljenju težine i pravom uživanju u hrani. 

Izvor: Mercola.com

Goitrogen hrana

Imate problem sa štitnom žlezdom? Bilo da je u pitanju hypothyreodizam ili hyperthyreodizam, Hashimoto ili Graves, dobro je da obratite pažnju na neke namirnice.

Namirnice goitrogen sadrže element isothiocyanates, poznat po tome što usporava rad štitne žlezde. Može uticati na stvaranje strume (goiter). Ove namirnice utiču na iskoristljivost joda od strane organizma i time na hormon štitne T4 i njegovu konverziju u T3. Ono što je dobro je da se isothiocyanates uništava kuvanjem, te ove namirnice ne treba jesti u sirovom stanju. Ovo ne znači da treba da se odreknete ovog voća i povrća, već da vodite računa da ne kombinujete dve namirnice za isti obrok i da ih ne uzimate više od 2 - 3 puta nedeljno. Posavetujte se sa svojim lekarom. One su svakako bitne zbog svog mineralno - vitaminskog kompleksa.

Oni koji imaju hipotirodizam treba da obrate pažnju na sledeće goitrogen namirnice:

• soja, kao i proizvodi od soje
• kikiriki
• proso
• jagode
• kruške
• breskve
• spanać
• slatki krompir
• brokula
• kupus
• karfiol
• kelj
• keleraba
• rotkvice
• repa
• ren
• radić(ima najveći sadržaj isothiocyanates)

Tekst je informativan i nije zamena za stručno mišljenje medicinskog osoblja.

Celerova so

Celer je dvogodišnja zeljasta biljka. Raste kao divlja, samonikla i uzgaja se u povrtnjacima. U Evropi se gaji tek od 18 veka. Divlji celer je pronadjen upleten u vence u egipatskim grobnicama. Poznat je i u antičko doba. Pominje se i u Homerovoj Ilijadi. U mitologiji su mu pridavana razna značenja od simbola lepote i veselja u antičko doba, do simbola žalosti i smrti u doba Rima. Kasnije postaje simbol trijumfa. Sadrži androsteron - hormon za koji se smatra da privlači žene. Listovi i koren bogati su mineralima, vitaminima, eteričnim uljima koja mu daju karakterističan miris i ukus. 
Lekovita svojstva se ogledaju u lečenju astme, katara pluća, gihta, reume, bubrega, mokraćnih puteva, visokog pritiska, otklanja smetnje u varenju, problema sa nervima, kašlja. Poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju. Dobar za popravljanje imuniteta.
Može se naći tokom cele godine.
Domaća supa se uz šargarepu i zelen, gotovo ne može zamisliti bez celera. Sve više se koristi i svež, narendan kao dodatak salatama. 
Zbog male energetske vrednosti, pogodan je za dijetalnu ishranu.
U kombinaciji sa medom, narendan, svakodnevno 2 - 3 kašičice, podiže otpornost čitavog organizma. 
Prirodni začin. 

Celerova so. Zdrava, brzo se pravi, odličan je diuretik.
 Uzeti zdrav koren celera, dobro oprati, narendati ili na krupno samleti u blenderu, zatim pomešati sa morskom solju u zapremini 1:3  i ostaviti preko noći u poklopljenoj posudi. Staviti u pleh i sušiti na temperaturi od 80 stepeni. Dok ne očvrsne. Ostaviti da se ohladi, staviti u blender i što sitnije samleti, do praha. Mirisno lišće sa stabljike celera, nećete baciti, već ga skinite sa stabljike, operite, stresite vodu i lagano ga istapkajte, najbolje papirnim ubrusom i stavite na neki pleh ili tacnu, stavite na mesto gde vam neće smetati u kuhinji i zaboravite na njega par dana. Ono će se osušiti na vazduhu, pa ga sitno sameljite ili ga možete samo izmrviti prstima. Možete pomešati koren, so i lišče ili ih držati odvojeno. Čuvati u zatvorenoj staklenoj tegli. 
Upotreba: u svim jelima kao zamena za so.

Vitez za jake kosti - vitamin D

Sunce je izvor života. 
Znaju to i mala deca. Ali, da li nam padne na pamet i to koliko je značajno za zdravlje našeg  koštanog sistema?
Naše telo za zdrave kosti osim kalcijuma traži i vitamin D. Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani.
Ima ga u sledećim namirnicama:

• Mlečni proizvodi:

-sir
-kremovi
-buter
-mleko koje se naknadno obogaćuje njime

• Masna riba:

-tunjevina, losos, skuša

• Ostrige
• Naknadno obogaćene žitarice (musli), margarini, soja mleko

Vit. D se kao suplement i dodatak ishrani nalazi u dve forme:

-D2 (ergocalciferol)
-D3 (cholecalciferol)
Sa dodatnim unošenjem treba biti oprezan,  jer može izazvati preteranu apsorbciju kalcijuma, što vodi do suviše kalcijuma u krvi, a ovo dalje do:

• Skladištenje kalcijuma u mekim tkivima kao što su srce i pluća
• Konfuzije i dezorijentisanost
• Oštećenja bubrega
• Kamen u bubregu
• Vrtoglavicu, povraćanje, zatvor, gubljenje apetita, slabost i gubljenje težine

10-15 minuta dnevno tri puta nedeljno na suncu je dovoljno za proizvodnju vit. D i zadovoljenje potreba organizma. Potrebno je osunčati kožu lica, ramena, ledja, nogu. Izloženost kože kroz prozor, zaštitu, oblake, nije dovoljna.


Preporuka unosa (RDA):

• Novorodjenčad:

- od 0 - 6 meseci 400IU, tj. 10mcg/dnevno

- od 7 - 12 meseci 400IU

• Deca

- od 1 - 3 godine 600IUtj. 15 mcg/dnevno

- od 4 - 8 godina 600IU

• Starija deca i odrasli:

- od 9 - 70 god. 600IU

- preko 70 god. 800IU, tj. 20mcg/dnevno
- trudnice i dojilje 600IU

Ljudima preko 50 - te godine je potrebno više ovog vitamina nego mladjima. Posavetujte se sa lekarom.
Do toksičnosti vit. D dolazi ako se unosi previše putem suplemenata.
Gornje dozvoljene granice su:

• 1000 - 1500IU za novorodjenčad
• 2500 - 3000IU za decu od 1 - 8 godina
• 4000IU za decu preko 9 godina i odrasle

1mcg D3 jednak je 40IU vit. D

Izvor:
MedlinePlus
A service of the U.S.  National Library of Medicine
NIH National Institutes of Health


Informacije iz članka nisu zamena za dijagnozu i tretmane stručnog medicinskog osoblja.

Osteoporoza

Osteoporoza je bolest gde dolazi do tanjenja i slabljenja kostiju, sve do tačke kad postaju osetljive i sklone prelomima. Mada nije vezana za godine života,češće se javlja u starijim godinama. Kosti su živo tkivo i tokom našeg života, naše telo ih obnavlja. Sa godinama taj proces slabi, više se oštećuju, nego izgradjuju. 
Unutrašnjost kosti podseća na saće, ali u slučaju osteoporoze, prostori izmedju postaju veći, što se odražava na gubljenje koštane gustine i jačine. Ona postaje "porozna". Negde oko 30 god. koštana masa prestaje sa rastom  i cilj je sačuvati zdravlje kostiju što duže. Kod većine žena u prvim godinama menopauze se pojačava gubljenje koštane mase, a zatim se taj proces i dalje odvija, ali sporije. Kod muškaraca je sam proces sporiji, ali u godinama 65-70 tim, gubljenje koštane mase je u istom stepenu. Zove se i tihom bolešću jer nema simptome.
Dobra je vest da se može mnogo učiniti prevencijom, a i postoje odgovarajući tretmani. Zdravi životni izbori, kao što su odgovarajuća ishrana, vežbanje i upotreba propisanih lekova su ono što čuva naše kosti od gubljenja koštane mase i preloma. Piše u članku "Osteoporosis" NIHSeniorHealth

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju i to u sadejstvu sa vit. D. Ako dnevne potrebe za kalcijumom nisu zadovoljene, organizam ga nalazi, izvlači i time slabi kosti. Glavnim izvorom kalcijuma, uglavnom se i dalje smatraju mlečni proizvodi. Pri tom se često zaboravlja na masti koje oni sadrže i koje podižu nivo holesterola  u krvi. Suplemente kalcijuma treba uzimati oprezno i to ne više od 200-400mg u tabletama, ostatak unositi ishranom. Lekovima bifosfonatima se zaustavlja gubitak koštane mase. Postoje i lekovi nove generacije koji stimulišu formiranje kostiju i daju se u najtežim slučajevima

U periodu menopauze, zbog hormonskih disbalansa i promena u organizmu, poželjno je uraditi analize paratiroidnog hormona, hormona štitne žlezde, koncentraciju vit. D. U postmenopauzi se javlja veliki deficit ovog vitamina. Dok 15 minuta boravka na suncu daje dnevnu dozu vit. D.

Provera stanja kostiju se odradjuje kroz denzitometriju kičme i kuka, rendgen, anamnezu, laboratorijske analize i to kalcijumski status u krvi i urinu
Nastanku osteoporoze pogoduje pad ženskog hormona estrogena u periodu menopauze. Po statistici, svaka treća žena i sedmi muškarac posle 50 god. obole od ove bolesti. Ipak 80 % bolesti odredjeno je nasledjem, kaže u intervjuu za "Novosti",  primarijus dr. Milena Djurić, specijalista interne medicine i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
Faktori pogodni za nastanak osteoporoze:
-Nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja, što se odvija do 20 god.
-Lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Kao i antiepileptici.
To je bolest bez simptoma i najčešće se ustanovi posle preloma. Najčešći prelomi su prelomi kuka, pršljenja i podlaktice. Prateća pojava je smanjivanje telesne visine i do 3 cm godišnje, kao i deformitet kičme u vidu povijenosti napred, tkzv. kifoza.

Preventiva, kao i uvek je najbolji lek. Fizička aktivnost-trčanje, dizanje tereta, skakanje, ako volite da igrate, priključite se nekoj grupi ili igrajte u svojoj kući i hodanje, ostavljanje cigareta, alkohola. Ishrana je i u ovom slučaju glavni krivac za naše zdravlje. Potreban je unos kalcijuma 1000-1200mg dnevno i vit. D 800-1000 IJ.

Kad je u pitanju ishrana, mlečna hrana nije dovoljna za unos kalcijuma, osim toga sa godinama dolazi i do netolerancije na laktozu, a mora se voditi računa i  o masnoći u mlečnim proizvodima, te je neophodna biljna hrana i riba. Unošenje kalcijuma preko dnevnih potreba, takodje nije dobro jer može dovesti do njegovog taloženja u krvnim sudovima, što pogoduje aterosklerozi.  Previše biljnih vlakana otežava apsorbciju kalcijuma iz creva, s druge strane previše proteina, može da dovede do gubitka kalcijuma putem bubrega, kao i kod preteranog unosa soli i kafe. Ishrana treba da bude uravnotežena. Više kalcijuma od mleka sadrže: suva smokva, rogač, kelj, badem. Više informacija u   Kalcijum iz mleka ili...?

Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani, pre svega u mlečnim proizvodima i masnoj ribi: losos, skuša, tuna.
Ovaj vitamin je važan za ugradnju kalcijuma u kosti, kao i za skeletne mišiće.On je naš čuvar od preloma.