Da li ste čuli za visceralnu mast?

Stomak koji izgleda kao da je ispod majice lopta.

Treba razlikovati masti koje nastaju ispod kože( eh, da one se mogu otkloniti i liposukcijom) i one koje nastaju u stomaku. Nedovoljno kretanja, velika količina hrane, noćno prejedanje, stvara tkzv. pojas za spasavanje, tj masnoća se gomila u abdomenu između organa i pritiska ih,  Problem imaju oba pola. Kod žena se obično javlja sa menopauzom, kad se svaki višak masti lepi za stomak, a ne za kukove.

 

Vezano je za hormonske promene. Time se javlja insulinska rezistencija koja dalje utiče na masnoće. Naše telo skladišti masnoće, a treba da ih troši. Ova visceralna mast stvara upale, vodi do osetljivosti na insulin, dalje do dijabetesa, srčanih bolesti, kancera. Metabolički sindrom je stanje koje stvara rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Njegovi simptomi su visok krvni pritisak, šećer u krvi, povišeni trigliceridi, nizak onaj dobar holesterol HDL i visceralne masti.

 Kako se osloboditi ovih masnoća?

1. Kontrola insulinske rezistencije. 

Ishrana sa malo ugljenih hidrata. Drži insulin pod kontrolom.

2. Ako ste dugo u fazi insulinske rezistencije, onda je tu KETO ishrana. Ona će topiti masti. 

3. Problem je targetiranje samo ove masnoće u stomaku. Nešto što daje rezultate je tkzv. isprekidani post

Studije pokazuju da je uspešno, da se jede 10 sati, a posti 14, i da je to odlično za metabolički sindrom. Takođe istraživanja pokazuju da je uspešniji post, što se  krene ranije u toku dana sa njim(clinical and translational report, jun 05. 2018. Early time- restricted feeding improves insulin sensitivity, blood pressure, and oxidative stress even without weight loss in men with prediabetes). Istraživanje je obuhvatilo muškarce sa povišenim šećerom, ali nedovoljno da se stave u kategoriju dijabetesa tipa 2. Oni su prestajali da jedu u 15:00 i rezultati su bili odlični

Rađene su i studije, vezano za ispitivanje tumora, koje su pokazale da kalorije koje se unose posle 17:00, izazivaju zapaljenske procese.

Opasnosti od viška visceralnih masti:

-podiže krvni pritisak

-narušava normalnu funkciju creva, jetre i drugih organa

-okidač je za bolesti srca i krvnih sudova

-usporava metabolizam

-povećava osetljivost na insulin

-rizik od nastajanja masne jetre

-rizik od nastajanja ateroskleroze

-narušava balans hormona

Visceralna mast se "taloži" godinama, pa isto tako i ne može nestati preko noći. Zahteva veoma ozbiljan svakodnevni rad na sebi. Potrebno je kako redukovati ishranu, tako uključiti i fizičku aktivnost. Krajnji rezultat je važan, a to je popravljanje zdravlja.

Odlične vežbe za topljenje sala stomaka. Samo 9min, za početak

Kako uticati na holesterol?

"Sve što putem hrane unosimo u naš organizam, gradi nas i menja, a od toga šta smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život."

Hipokrat

Porodičnu  medicinsku istoriju ne možete promeniti, kao ni godine života. Ipak, skidanje viška kilograma i fizička aktivnost su ono što se može. Nije tu neophodna teretana, već je dobra i šetnja, koliko možete brzim korakom.

                                                                         pixabay.com

Većinu holesterola, naše telo stvara u zavisnosti od toga šta jedemo,  pa je u skladu sa tim preporuka da se ne preteruje u zasićenim masnim kiselinama, u mesu, te da se zamena nađe u ribi, biljnim uljima, orašastom voću. Hleb i paste sa celim zrnima žitarica će vas duže držati sitim i što je važno neće vam šećer tako skakati gore-dole. Umesto čipsa, grickalice od voća i povrća, mlečni proizvodi sa manje masnoće.

Ponekad je neophodno koristiti lekove za sniženje LDL holesterola, tkzv. statine, koji se koriste još od 1980. i redukuju sposobnost tela da proizvodi LDL holesterol i pomaže da apsorbuje postojeći. Smanjuju rizik od srčanih bolesti, tako što smanjuju zapaljenske procese i nastajanje tromba. Doktori na osnovu rizika za dobijanje infarkta i visine LDL, pa čak i kad je on nizak, a rizik od infarkta visok, odlučuju o potrebi pijenja statina.

Kalkulator izračunavanja 10-eg rizika dobijanja srčanih bolesti i šloga.

Odnosi se na one koji do sada nisu imali ništa od ovih bolesti.

Svakako se obratite svom lekaru u slučaju povišenog ukupnog i LDL holesterola.

Izvor:

Harvard medical school

Fama oko pranja jagoda

Kupujete uvozne ili čekate domaće? Ima li da neko ne voli jagode?
Takvi su retki i obično je to zbog alergije. Tako da inače oni koji imaju  koprivnjaču, treba da izbegavaju ovo slasno voće.

                                                                     Pixabay.com

Ipak, i ostali ljubitelji crvenih bobica, treba da budu na oprezu i vode računa od kupuju. Razlog je što je među najprskanijim,voćem, pesticidima, a koje se i zadržava na njemu, jer je kratka karenca, a postoji i mogućnost razvoja bakterija. Važi i ono što kažu, treba da budu zdrave, ko naslikane.

Razne su i priče o pranju jagoda, čitava "nauka", od potapanja u vodu sa sirćetom, neki kažu 1:4, drugi, 1:3, ili sa kašikom sode bikarbone, i to 20 minuta, pa čak do potapanja u vodu sa deterdžentom i sapunom, zeolitom. Probajte, pa ćete videti da one gube boju, ako tako dugo stoje. Ako se baš osećate sigurnije uz sodu bikarbonu, neka to bude kratko potapanje, a zatim ispiranje uz mlaz vode.

Odeljenje agrikulture Teksasa ističe da se jagode peru pod mlazom vode u posudi sa rupama i to pred samo jedenje, jer su vrlo kvarljive. Zatim se stavljaju na salvetu ili papirni ubrus da upije vodu. Peru se prethodno opranim rukama, 20sec., sapunom i posle pranja voća, isto oprati ruke. Takođe, sečene i oprane se ne drže u frižideru iz razloga bakterijske ispravnosti. Nikako se ne koristi nož kojim se seče sveže meso, zbog opasnosti od prenosa patogena. Ako ih već isečete, najviše dva sata ih držite u frižideru.

                                                                       Pixabay.com

Jagode su pravi rudnik minerala, vitamina B, K, sa puno C vitamina. Podižu dobar holesterol, zbog kalijuma su dobre za srce i krvni pritisak, štite od upala, smanjuju rizik od dijabetesa, jačaju imunitet, popravljaju stanje kože, jer C vit. podstiče kolagen ( sjajna maska za lice: izgnječite jagodu, možete dodati malo meda, za suvu kožu ili limuna ako imate masnu kožu, držite je 20-tak minuta), dobre su za vid.

Jagodom možete i prirodno zube izbeliti, tako što ćete njome trljati zube. Nikako agresivno, jer one imaju i malu dozu kiseline, pa ako to činite često, možete oštetiti gleđ ili desni, pogotovo u kombinaciji sa sodom bikarbonom.
Jagode, kao i neko drugo voće i povrće, sadrže i  xylotol, koji sprečava razvoj mikroorganizama u ustima.
Rađeno je kontrolno istraživanje na grupi dece, 1677, gde je jednima data pasta sa fluorom, drugima sa fluorom i 10% xylitola i posle tri godine, utvrđeno da je u drugoj grupi bilo manje karijesa. Tako da the American Academy of Pediatric Dentistry, preporučuje da se koriste proizvodi koji imaju u sastavu xylitol, počev od žvakaće gume. Naravno, s merom.





foodsafety.wisc.edu/safe_handling_strawberries.pdf
www.futurederm.com

Visoke doze Hlorokina izazivaju aritmije srca

Korona virusi su prvi put otkriveni 1960.- tih, kao RNA virusi koji napadaju ptice i sisare, prouzrokujući respiratorne i stomačne infekcije. Uglavnom oni izazivaju blaže respiratorne infekcije tipa gripe. Izuzetak je bio SARS 2002. i MERS 2012. sa potencijalom pandemije. Covid 19 se pojavio u decembru 2019. sa velilkim dijapazonom simptoma, počev od skroz asimptomatskih.

                                            Akos Stiller/Blomberg via Getty Images

Za sada, nema preporučene opšte prihvaćene terapije za Covid 19.

Brazilski naučnici su se pre svega rukovodili pitanjem sigurnosti upotrebe Hlorokina.
U njihovom istraživanju, pokazalo se da su neki pacijenti koji su dobijali visoke doze leka, razvili srčane  probleme vezane za aritmiju. Tako da su prekinuli da daju te doze.

O Hlorokinu i Hidroksihlorokin sulfatu se inače govori kao o mogućem leku protiv Covida 19, u kombinaciji sa antibiotikom Azitromicinom.
Brazilski naučnici su u bolnici, jednom broju pacijenata, davali visoke doze od 600 mg dva puta dnevno, 10 dana i drugoj grupi su davali 450mg, dnevno, pet dana, samo prvog dana su im dali duplu dozu. Studija je tkzv. "double blined", tj. ni pacijenti, ni doktori nisu znali ko koju dozu dobija. Nakon zvaničnog zavođenja 81 pacijenta, istraživači su primetili da je zabrinjavajuće da se kod onih sa visokom dozom leka javlja aritmija u većem broju nego kod onih sa nižom dozom leka.Dva pacijenta su posle razvoja tkzv.ventrikularne tahikardije preminula. Odmah su obustavili ove doze leka.
Istakli su da je istraživanje pokazalo opasnost po život pre svega starijih koji već piju lek Azitromicin i Oseltamivir, pri višim dozama Hlorokina

Image: Feature China/Barcroft media via Getty images

Preliminarno, pokazalo se da visoke doze Hlorokina nisu preporučene zbog zdravstvenog rizika i da doze preporučene od strane kineskih autoriteta, 10g - 10 dana mogu izazvati nepotrebne smrti pacijenata, pogotovo starijih, koji već piju lekove za srce. Iako dobar već 70 godina za malariju, u visokim dozama se zadržava u tkivu, pa i oku i izaziva retinalnu toksičnost.

U zaključku, naučnici preporučuju da se ovako visoke doze leka Hlorokina ne koriste za lečenje Covida 19.

S druge strane, krajem marta, FDA je odobrila hitnu autorizaciju Hlorokina i Hidroksihlorokina sultata kao lekove za Covid 19, na šta su proizvođači kao Novartis, Teva, Bajer, istakli da pojačavaju proizvodnju ovih lekova
Krajem marta u Francuskoj i zvanično je data autorizacija lekarima da mogu prepisivati Hlorokin za određene slučajeve Covida 19, posle kraćeg istraživanja koje je pokazalo brži oporavak i kraće vreme zaraženosti.


 Izvor:
www.livescience.com/coronavirus-chloroquine-study
www.medrxiv.org/content/
www.outsourcing-pharma.com

Gusenice kao odgovor na pitanje spasa planete od plastičnog otpada

                                                              www.naturpraxis-ruether.de
Značaj mikrobioma.
Priča se može posmatrati i u smislu koliko je važan naš mikrobiom, odnosno da smo i mi ono što naše bakterije jedu. Naše zdravlje zavisi od tih dobrih bakterija, a možemo ih umnožavati samo zdravom ishranom. Nauka govori o postojanju drugog mozga, tj. stomaka, a od kojeg zavisi i naše psihičko zdravlje. Koliko su dobre bakterije jake, toliko je dobar i naš imunitet.

Širom planete je aktuelna kampanja protiv upotrebe plastike koja ostaje bionerazgradiva, uništavajući tako prirodu.
Godišnje se proizvede 300 miliona tona plastike koja završi na deponijama. Mikroplastika se sada može naći u okeanima, a ima je i u nama.
Oči su uprte u naučnike. A, oni kažu da se pojavila nova nada sa otkrićem gusenica koje vole da jedu tu bionerazgradivu plastiku.
Svakako neće nas one spasiti, ali način na koji one vare, može da da nadu.

                                                             www.slideshare.net
Do sada su naučnici otkrili preko 50 vrsta mikroorganizama, uglavnom bakterija i gljivica, koje pretvaraju plastiku u energiju.A, skoro su otkrili i insekte koji jedu polietilen. Akcenat je na larvi gusenice velikog voštanog moljca, odnosno na tome kako njegov mikrobiom, razbija i vari plastiku, sa ciljem da se bakterije crevnog trakta, izdvoje i  posebno uzgajaju u laboratoriji. Otkrili su da postoji saradnja gusenice i bakterija, tako što više gusenica jede plastiku, to se i umnožavaju bakterije koje je vare. Ovi tkzv. voštani crvi, su štetočine koje napadaju košnice i žive od saća. Kakva je sličnost saća i plastike? Struktura saća se sastoji od dugih lanaca hidrokarbona, a oni čine i plastiku nastalu od fosilnih goriva. Proučavajući, moguće je doći do oruđa koje će savršeno razgraditi plastiku.

Ipak, sve je još u povoju i treba raditi i dalje na razvoju svesti pojedinaca i na ograničavanju upotrebe plastike u svetu i reciklaži.

Izvor:
www.discovermagazine.com

COVID 19 - odličan razlog da prestanete da pušite

Potrebna vam je motivacija?
Pušenje može uticati na povećanje rizika od dobijanja virusa, jer podiže enzim ACE- 2, koji olakšava prolaz virusa u plućne ćelije, pokazuju nova istraživanja.

                                                                       Pixabay.com

Pušači i oni sa opstruktivnom bolešću pluća, imaju podignut nivo ovog enzima, što olakšava virusu da uđe u plućnu ćeliju i da se razmnožava, tvrdi se u studiji objavljenoj u the European Respiratory Journal.
Gojaznost, dijabetes, visok pritisak su hronična stanja koja čine one koji ih imaju ranjivijim spram virusa.
Podaci iz Kine su pokazali da je smrtnost veća kod muškaraca, ali je polovina bila pušači, a kod žena, svega 2%. Takođe su uzorci iz pluća onih sa opstruktivnom bolešću pluća, kao i onih koji su pušači, pokazali visoke nivoe ACE-2.
Rezultati su potvrđeni i ukrštanjem sa još dve studije sa drugim test subjektima.
Ako dugo već pokušavate, svesni da je pušenje nezdrava navika, evo prave motivacije za ostavljanje duvana.
Može?
Može.


Izvor:
www.bloomberg.com2020-04-08/smoking-helps-open-gateway-to-coronavirus-infection-study-shows

Mi smo ono što naše bakterije traže i šta jedemo

Naš drugi mozak. On šalje 9 puta više impulsa mozgu, nego mozak stomaku. U pitanju je crevna flora, mikrobiom. Od gojaznosti do anksioznosti, sve polazi od njega. Zajedno sa bakterijama, tu su i virusi, gljivice i drugi mikrobi. On je sklon menjanju. Programira naš imuni sistem, obezbeđujući hranljive materije našim ćelijama i sprečavajući naseljavanje loših bakterija i virusa. Beba početni mikrobiom dobija od majke, a zatim se tokom života, on menja, u zavisnosti od sredine, ishrane, stresa, upotrebe antibiotika. Poslednjih godina se sve više istražuje, jer imamo više bakterija nego ćellija, preko 500 vrsta, težine 2 kg, u 7 metara creva. Holobiont, možda će tako u budućnosti, zvati ljudski rod, zbog simbiotičke zavisne veze sa mikrobima.
Zdrav mikrobiom znači dobar imunitet. Dobre bakterije luče serotonin, nisu potrebni lekovi protiv depresije. Dobra crevna flora znači i bolju otpornost na bolesti. Zdrav mikrobiom znači da bakterije budu što raznovrsnije, to utiče i na to da li se gojite. Emocionalna glad nastaje u stomaku, sve loše u ishrani, šećeri, masti, to vole loše bakterije i tako se razmnožavaju. Dobre bakterije vole drugačiju hranu. Bakterije nas programiraju na određenu hranu.

                                                                  Slika: feet-frei.at

Taj mikro svet u stomaku je jako bitan. Na tome možemo da radimo odgovarajućom ishranom. Smanjuju se alergije, smanjuju kancerogene ćelije, osetljivost na šećere, apetit..Utiče na raspoloženje, na to i kako spavamo..Mikrobiom ne voli monotonu hranu, a često su takve dijete. Ne voli proste šećere.
Voli složene ugljene hidrate, integralne žitarice, mahunarke, luk, pirinač, krompir, bajat hleb, voće, semenke, orahe, fermentirane namirnice: kefir, jogurt, kiseli kupus, ono što inače znamo već da je zdrava i raznovrsna ishrana. Sezonska ishrana. Ključ ishrane koja neće gojiti je i količina. Nema straha od ugljenih hidrata, krompira, hleba, pasti.
Kod dijete postoji jedno važno pitanje: da li ja mogu ovako ceo život?
Put je raznovrsna, održiva, sezonska ishrana.


Izvor:
theguardian.com-human-microbiome

Feet-frei program mršavljenja ne isključuje namirnice, već se bazira na raznovrsnoj ishrani, vodeći računa o količini unete hrane.

Opasnost od COVID - 19 po pitanju prenosa između kućnih ljubimaca i ljudi

Strah od prenosa.
U kojoj meri se životinje mogu razboleti i prenositi Covid - 19?

                                                              Slika: dogtime.com

U Hong Kongu, u februaru je konstatovan jedan slučaj da  je virus dobio pas Pomeranian, kažu od  vlasnika, koji je bio pozitivan. Istraživanje u Kini, ali samo na pet mačaka, ističe da su mačke veoma osetljive na ovaj virus i da ga između sebe lako prenose. Zabeležen je slučaj u Belgiji, gde je mačka vlasnika pozitivnog na Covid - 19, ispoljila simptome i analizom je utvrđeno da ima virus. Ipak veterinar je oprezan jer respiratorne i stomačne tegobe, mogu biti i od drugih patogena. Ona je posle devet dana ozdravila, i uzet je test na antitela.Ipak, kažu, čak i da ih ima, teško je 100%, tvrditi da je tegobe izazvao ovaj virus.

Virus radi tako da u ćeliji domaćina, traži protein ACE2, da bi je hakovao. Mačke i ljudi imaju gotovo identične verzije tog proteina. U istraživanju objavljenom u martu 2020., u Journal of virology, primećeno je da virus napada ovaj protein ACE2 kod mačaka, lasica, orangutana, majmuna, kao i kod nekih vrsta šišmiša.

                                                                  Slika: Bronx zoo

U zoo vrtu u Bronksu, testirana je malezijska tigrica, te je potvrđeno da ima Covid - 19. Sa istim simptomima suvog kašlja i gubljenja apetita su još tri tigra i tri lava. Utvrđeno je sa su zaraženi od strane osobe koja je brinula o njima, a koja nije znala da ima virus, tj. spada u grupu asimptomatskih. Eto upozorenja za sve vrtove, da oni koji rade tamo sa životinjama, treba da koriste zaštitnu opremu.

Vlasnici ljubimaca treba da znaju da nema mesta panici, da su slučajevi zaraze izuzetno retki, a verovatnoća gotovo nikakva za prenos na ljude. Mere opreza zahtevaju samo uobičajenu higijenu, a u slučaju da je vlasnik pozitivan, trebalo bi da razmisli o tome da ljubimca da nekome na čuvanje.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti CDC, smatra da nema razloga da se veruje da životinje, uključujući kućne, mogu biti izvor zaraze ovim virusom.

Word organization for animal health, ističe da nema dovoljno dokaza za prenos ovog virusa sa domaćeg ljubimca na vlasnika, a da je bilo nekoliko slučajeva da su i životinje vlasnika obolele. Mere preventive su pranje ruku pre i posle druženja sa ljubimcima, kao i posle rada sa njihovom hranom, igračkama, izbegavanje ljubljenja, lizanja i deljenja hrane.






Izvori:
www.sciencenews.org/cats-animals-pets-coronavirus-covid19
news.yahoo.com/coronavirus-dog-cat-covid-19
specific-information-and-recommendations/questions-and-answers-on-2019novel-coronavirus/
newyork.cbslocal.com/2020/04/05/coronavirus-bronx-zoo-tiger-tests-positive-for-covid-19/

COVID - 19 i "tiho" prenošenje od asimptomatskih nosioca virusa

Asimptomatski prenosioci su veoma opasni sa ostatak populacije.
Može se reći, "u tom grmu, leži, zec". Virus je očito, lako prenosiv.
Oni  se subjektivno osećaju dobro, ali imaju virus i šalju ga dalje. Statistka ukazuje da 80% obolelih nema posebne simptome, a većina i ne zna da ima virus.

Pandemija Covida - 19, traje i traje. Do kada, ne zna se. Sve je u domenu pretpostavki. Ipak,  kako vreme odmiče u slučajevima zaraze, otkriva se štošta.

Od onih koji su bili u zaraženim područjima, traži se da provedu od 14 do 28 dana u samoizolaciji i onda kada nemaju simptome. Koliko god da to nailazi na otpor, razlozi struke, postoje. Odnosno, recimo u Kini, prvom žarištu, bilo je 10% slučajeva koji su bili zaraženi od tkzv. asimptomatskih, odnosno bez vidljivih simptoma, koji su bili prenosioci, a da nisu znali da su zaraženi.

Nije to samo vezano za Covid - 19.
2018. god. Jeffrey Shaman, direktor programa klime i zdravlja na Mailman School of  Public Health na Kolumbija univerzitetu sa kolegama je turistima u obilaženju atrakcija u februaru u Njujorku, uz pitanje, kako su, uzimao bris iz nosa. Ustanovili su da je njih 7% imalo  infekciju, a od toga 65 do 97 % bilo pozitivno na virusne infekcije, tipa rinovirusa i gripe, a da nisu imali nikakve simptome.

Dakle, nije neophodno da nam neko kašlje u lice, da bismo dobili virus. Dovoljno je i disanje, govor, duvanje u lice, jer se virus koji je ušao u zdravu ćeliju i menja je, te koristi za dalje razmnožavanje, prenosi kapljično. U vazduhu može opstati i tri sata, a znatno više na površinama na koje padne.

Zato su važne mere zaštite.
Dok kineski stručnjaci ističu potrebu maski, dotle Svetska zdravstvena organizacija, smatra da maske nisu neophodne zdravim osobama, već obolelima i medicinskim radnicima.

Ipak postoji začkoljica. Šta sa ovim asimptomatskim prenosiocima, koji ni sami ne znaju da imaju virus, a možemo ih sresti, recimo u prodavnici, apoteci? Tako da logično, gledajući na stvari, bolje je zaštititi se. 

S druge strane, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti CDC, ne preporučuje ni maske ni rukavice gradjanstvu. Ne za hirurške maske, ali je preporuka za nošenje maski iz "domaće radinosti".

Rukavice i maske mogu dati lažan osećaj sigurnosti, kaže Dr. Amesh Adalja, a senior scholar at the Johns Hopkins Center for Helth Security. Rukavice se mogu  lako pocepati, nastati rupice, one nisu predvidjene za korišćenje u svakodnevnom životu. A ljudi i dalje dodiruju lice, sada rukavicama.

Maske tokom nošenja ovlaže, a stalnim udisanjem, recimo ako imate neke bakterije, vi ih vraćate, nazad i umnožavate. Pa je preporuka da se ne nose na otvorenom prostoru. Ono što se može videti, to je da ljudi, u zatvorenom prostoru, masku nose na ustima, ne i na nosu, što je velilka greška, jer udisanjem unosite spoljašnje mikroorganizme. Nijedna maska nije 100% zaštita, čak ni hirurška, tako da je bez obzira na masku, važna fizička udaljenost. Možete i sami napraviti masku, od pamučnih materijala, višeslojnu, koju možete prati i peglom, "dezinfikovati", jer virus ne opstaje na temperaturi većoj od 70 stepeni

Ni maska, ni rukavice vam neće pomoći, ako i dalje dirate lice, a neka istraživanja pokazuju da ljudi u jednom satu 20 puta dotaknu lice. Rukavice nisu zamena za pranje ruku. Mikroorganizme prenosite. Najefikasnija je fizička udaljenost. Nema onda taj malecni na koga da predje. Ističe se i pranje ruku 20 sekundi, minimum. 

Evo koliko su čiste ruke u zavisnosti od dužine pranja.

Lekovi su u eksperimentalnoj fazi. Koriste se oni za HIV, ebolu, malariju. Kinezi, Rusi i Amerika su na putu stvaranja posebnih vakcina. Kinezi tvrde da su završena ispitivanja na životinjama i da kreću sa radom na ljudima.

Ova situacija.Tek kad bude prošla, znaće se prava statistika, jer i dalje neki svetski epidemiolozi tvrde da nije, ovaj virus, opasniji od gripe. Da ne govorim o teorijama zavere i stvaranja novog svetskog poretka. Mnogi kažu da više ništa neće biti isto. Ali nažalost, istorija uči da je ljudsko pamćenje, kratkog veka. Ipak, da je zarazan i brzo se širi, jeste.
Struka je složna u jednom, a to je da je najbolja zaštita, fizička udaljenosi redovno pranje ruku. Nema tu mudrovanja.

Dole imate link, preko koga možete iz fotelje, putovati virtuelno u 3D turama, na neka od najinteresantnijih mesta na svetu, kao što su Maču Pikču, Tadž Mahal, Stounhendž... I ovako kažu da je to turizam budućnosti.

www.nationalgeographic.rs-virtuelne-ture-do-napoznatijih-mesta-na-svetu

Nemojte se udaljavati sociološki, na svu sreću tehnika i tehnologija nam omogućavaju kontakte i iz četiri zida, već fizički.

Ostanite na svetoj teritoriji svoga doma. Zdravi bili!

Izvor:
https://www.discovermagazine.com/health/asymptomatic-carriers
https://www.today.com/health/can-gloves
https://raport.ba/sokantni-rezultati-eksperimenta

Slike:
Pixabay.com