Da li ste čuli za visceralnu mast?

Stomak koji izgleda kao da je ispod majice lopta.

Treba razlikovati masti koje nastaju ispod kože( eh, da one se mogu otkloniti i liposukcijom) i one koje nastaju u stomaku. Nedovoljno kretanja, velika količina hrane, noćno prejedanje, stvara tkzv. pojas za spasavanje, tj masnoća se gomila u abdomenu između organa i pritiska ih,  Problem imaju oba pola. Kod žena se obično javlja sa menopauzom, kad se svaki višak masti lepi za stomak, a ne za kukove.

 

Vezano je za hormonske promene. Time se javlja insulinska rezistencija koja dalje utiče na masnoće. Naše telo skladišti masnoće, a treba da ih troši. Ova visceralna mast stvara upale, vodi do osetljivosti na insulin, dalje do dijabetesa, srčanih bolesti, kancera. Metabolički sindrom je stanje koje stvara rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Njegovi simptomi su visok krvni pritisak, šećer u krvi, povišeni trigliceridi, nizak onaj dobar holesterol HDL i visceralne masti.

 Kako se osloboditi ovih masnoća?

1. Kontrola insulinske rezistencije. 

Ishrana sa malo ugljenih hidrata. Drži insulin pod kontrolom.

2. Ako ste dugo u fazi insulinske rezistencije, onda je tu KETO ishrana. Ona će topiti masti. 

3. Problem je targetiranje samo ove masnoće u stomaku. Nešto što daje rezultate je tkzv. isprekidani post

Studije pokazuju da je uspešno, da se jede 10 sati, a posti 14, i da je to odlično za metabolički sindrom. Takođe istraživanja pokazuju da je uspešniji post, što se  krene ranije u toku dana sa njim(clinical and translational report, jun 05. 2018. Early time- restricted feeding improves insulin sensitivity, blood pressure, and oxidative stress even without weight loss in men with prediabetes). Istraživanje je obuhvatilo muškarce sa povišenim šećerom, ali nedovoljno da se stave u kategoriju dijabetesa tipa 2. Oni su prestajali da jedu u 15:00 i rezultati su bili odlični

Rađene su i studije, vezano za ispitivanje tumora, koje su pokazale da kalorije koje se unose posle 17:00, izazivaju zapaljenske procese.

Opasnosti od viška visceralnih masti:

-podiže krvni pritisak

-narušava normalnu funkciju creva, jetre i drugih organa

-okidač je za bolesti srca i krvnih sudova

-usporava metabolizam

-povećava osetljivost na insulin

-rizik od nastajanja masne jetre

-rizik od nastajanja ateroskleroze

-narušava balans hormona

Visceralna mast se "taloži" godinama, pa isto tako i ne može nestati preko noći. Zahteva veoma ozbiljan svakodnevni rad na sebi. Potrebno je kako redukovati ishranu, tako uključiti i fizičku aktivnost. Krajnji rezultat je važan, a to je popravljanje zdravlja.

Odlične vežbe za topljenje sala stomaka. Samo 9min, za početak

Kako uticati na holesterol?

"Sve što putem hrane unosimo u naš organizam, gradi nas i menja, a od toga šta smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život."

Hipokrat

Porodičnu  medicinsku istoriju ne možete promeniti, kao ni godine života. Ipak, skidanje viška kilograma i fizička aktivnost su ono što se može. Nije tu neophodna teretana, već je dobra i šetnja, koliko možete brzim korakom.

                                                                         pixabay.com

Većinu holesterola, naše telo stvara u zavisnosti od toga šta jedemo,  pa je u skladu sa tim preporuka da se ne preteruje u zasićenim masnim kiselinama, u mesu, te da se zamena nađe u ribi, biljnim uljima, orašastom voću. Hleb i paste sa celim zrnima žitarica će vas duže držati sitim i što je važno neće vam šećer tako skakati gore-dole. Umesto čipsa, grickalice od voća i povrća, mlečni proizvodi sa manje masnoće.

Ponekad je neophodno koristiti lekove za sniženje LDL holesterola, tkzv. statine, koji se koriste još od 1980. i redukuju sposobnost tela da proizvodi LDL holesterol i pomaže da apsorbuje postojeći. Smanjuju rizik od srčanih bolesti, tako što smanjuju zapaljenske procese i nastajanje tromba. Doktori na osnovu rizika za dobijanje infarkta i visine LDL, pa čak i kad je on nizak, a rizik od infarkta visok, odlučuju o potrebi pijenja statina.

Kalkulator izračunavanja 10-eg rizika dobijanja srčanih bolesti i šloga.

Odnosi se na one koji do sada nisu imali ništa od ovih bolesti.

Svakako se obratite svom lekaru u slučaju povišenog ukupnog i LDL holesterola.

Izvor:

Harvard medical school

Fama oko pranja jagoda

Kupujete uvozne ili čekate domaće? Ima li da neko ne voli jagode?
Takvi su retki i obično je to zbog alergije. Tako da inače oni koji imaju  koprivnjaču, treba da izbegavaju ovo slasno voće.

                                                                     Pixabay.com

Ipak, i ostali ljubitelji crvenih bobica, treba da budu na oprezu i vode računa od kupuju. Razlog je što je među najprskanijim,voćem, pesticidima, a koje se i zadržava na njemu, jer je kratka karenca, a postoji i mogućnost razvoja bakterija. Važi i ono što kažu, treba da budu zdrave, ko naslikane.

Razne su i priče o pranju jagoda, čitava "nauka", od potapanja u vodu sa sirćetom, neki kažu 1:4, drugi, 1:3, ili sa kašikom sode bikarbone, i to 20 minuta, pa čak do potapanja u vodu sa deterdžentom i sapunom, zeolitom. Probajte, pa ćete videti da one gube boju, ako tako dugo stoje. Ako se baš osećate sigurnije uz sodu bikarbonu, neka to bude kratko potapanje, a zatim ispiranje uz mlaz vode.

Odeljenje agrikulture Teksasa ističe da se jagode peru pod mlazom vode u posudi sa rupama i to pred samo jedenje, jer su vrlo kvarljive. Zatim se stavljaju na salvetu ili papirni ubrus da upije vodu. Peru se prethodno opranim rukama, 20sec., sapunom i posle pranja voća, isto oprati ruke. Takođe, sečene i oprane se ne drže u frižideru iz razloga bakterijske ispravnosti. Nikako se ne koristi nož kojim se seče sveže meso, zbog opasnosti od prenosa patogena. Ako ih već isečete, najviše dva sata ih držite u frižideru.

                                                                       Pixabay.com

Jagode su pravi rudnik minerala, vitamina B, K, sa puno C vitamina. Podižu dobar holesterol, zbog kalijuma su dobre za srce i krvni pritisak, štite od upala, smanjuju rizik od dijabetesa, jačaju imunitet, popravljaju stanje kože, jer C vit. podstiče kolagen ( sjajna maska za lice: izgnječite jagodu, možete dodati malo meda, za suvu kožu ili limuna ako imate masnu kožu, držite je 20-tak minuta), dobre su za vid.

Jagodom možete i prirodno zube izbeliti, tako što ćete njome trljati zube. Nikako agresivno, jer one imaju i malu dozu kiseline, pa ako to činite često, možete oštetiti gleđ ili desni, pogotovo u kombinaciji sa sodom bikarbonom.
Jagode, kao i neko drugo voće i povrće, sadrže i  xylotol, koji sprečava razvoj mikroorganizama u ustima.
Rađeno je kontrolno istraživanje na grupi dece, 1677, gde je jednima data pasta sa fluorom, drugima sa fluorom i 10% xylitola i posle tri godine, utvrđeno da je u drugoj grupi bilo manje karijesa. Tako da the American Academy of Pediatric Dentistry, preporučuje da se koriste proizvodi koji imaju u sastavu xylitol, počev od žvakaće gume. Naravno, s merom.





foodsafety.wisc.edu/safe_handling_strawberries.pdf
www.futurederm.com