Osteoporoza

Osteoporoza je bolest gde dolazi do tanjenja i slabljenja kostiju, sve do tačke kad postaju osetljive i sklone prelomima. Mada nije vezana za godine života,češće se javlja u starijim godinama. Kosti su živo tkivo i tokom našeg života, naše telo ih obnavlja. Sa godinama taj proces slabi, više se oštećuju, nego izgradjuju. 
Unutrašnjost kosti podseća na saće, ali u slučaju osteoporoze, prostori izmedju postaju veći, što se odražava na gubljenje koštane gustine i jačine. Ona postaje "porozna". Negde oko 30 god. koštana masa prestaje sa rastom  i cilj je sačuvati zdravlje kostiju što duže. Kod većine žena u prvim godinama menopauze se pojačava gubljenje koštane mase, a zatim se taj proces i dalje odvija, ali sporije. Kod muškaraca je sam proces sporiji, ali u godinama 65-70 tim, gubljenje koštane mase je u istom stepenu. Zove se i tihom bolešću jer nema simptome.
Dobra je vest da se može mnogo učiniti prevencijom, a i postoje odgovarajući tretmani. Zdravi životni izbori, kao što su odgovarajuća ishrana, vežbanje i upotreba propisanih lekova su ono što čuva naše kosti od gubljenja koštane mase i preloma. Piše u članku "Osteoporosis" NIHSeniorHealth

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju i to u sadejstvu sa vit. D. Ako dnevne potrebe za kalcijumom nisu zadovoljene, organizam ga nalazi, izvlači i time slabi kosti. Glavnim izvorom kalcijuma, uglavnom se i dalje smatraju mlečni proizvodi. Pri tom se često zaboravlja na masti koje oni sadrže i koje podižu nivo holesterola  u krvi. Suplemente kalcijuma treba uzimati oprezno i to ne više od 200-400mg u tabletama, ostatak unositi ishranom. Lekovima bifosfonatima se zaustavlja gubitak koštane mase. Postoje i lekovi nove generacije koji stimulišu formiranje kostiju i daju se u najtežim slučajevima

U periodu menopauze, zbog hormonskih disbalansa i promena u organizmu, poželjno je uraditi analize paratiroidnog hormona, hormona štitne žlezde, koncentraciju vit. D. U postmenopauzi se javlja veliki deficit ovog vitamina. Dok 15 minuta boravka na suncu daje dnevnu dozu vit. D.

Provera stanja kostiju se odradjuje kroz denzitometriju kičme i kuka, rendgen, anamnezu, laboratorijske analize i to kalcijumski status u krvi i urinu
Nastanku osteoporoze pogoduje pad ženskog hormona estrogena u periodu menopauze. Po statistici, svaka treća žena i sedmi muškarac posle 50 god. obole od ove bolesti. Ipak 80 % bolesti odredjeno je nasledjem, kaže u intervjuu za "Novosti",  primarijus dr. Milena Djurić, specijalista interne medicine i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
Faktori pogodni za nastanak osteoporoze:
-Nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja, što se odvija do 20 god.
-Lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Kao i antiepileptici.
To je bolest bez simptoma i najčešće se ustanovi posle preloma. Najčešći prelomi su prelomi kuka, pršljenja i podlaktice. Prateća pojava je smanjivanje telesne visine i do 3 cm godišnje, kao i deformitet kičme u vidu povijenosti napred, tkzv. kifoza.

Preventiva, kao i uvek je najbolji lek. Fizička aktivnost-trčanje, dizanje tereta, skakanje, ako volite da igrate, priključite se nekoj grupi ili igrajte u svojoj kući i hodanje, ostavljanje cigareta, alkohola. Ishrana je i u ovom slučaju glavni krivac za naše zdravlje. Potreban je unos kalcijuma 1000-1200mg dnevno i vit. D 800-1000 IJ.

Kad je u pitanju ishrana, mlečna hrana nije dovoljna za unos kalcijuma, osim toga sa godinama dolazi i do netolerancije na laktozu, a mora se voditi računa i  o masnoći u mlečnim proizvodima, te je neophodna biljna hrana i riba. Unošenje kalcijuma preko dnevnih potreba, takodje nije dobro jer može dovesti do njegovog taloženja u krvnim sudovima, što pogoduje aterosklerozi.  Previše biljnih vlakana otežava apsorbciju kalcijuma iz creva, s druge strane previše proteina, može da dovede do gubitka kalcijuma putem bubrega, kao i kod preteranog unosa soli i kafe. Ishrana treba da bude uravnotežena. Više kalcijuma od mleka sadrže: suva smokva, rogač, kelj, badem. Više informacija u   Kalcijum iz mleka ili...?

Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani, pre svega u mlečnim proizvodima i masnoj ribi: losos, skuša, tuna.
Ovaj vitamin je važan za ugradnju kalcijuma u kosti, kao i za skeletne mišiće.On je naš čuvar od preloma.