Bakterije u crevima su ključ našeg zdravlja

Znamo, znamo, kao ptičice na grani, važnost raznovrsne ishrane za zdravlje svake naše ćelije.
Voće, povrće za minerale i vitamine, meso zbog proteina, žitarice zbog ugljenih hidrata za energiju. Ipak, čak i ako se zdravo hranite, moguće je da se ne osećate i dalje dovoljno dobro, tj. zdravo.
Zašto je to tako?
Faktori tipa, godine života, nivoi stresa, vrsta ishrane, kao i crevne bakterije utiču na apsorbciju hranljivih materija iz unete hrane.
Istraživanje sa Washington University School of Medicine ukazuju na značaj ovih bakterija.
Podelili su miševe, koji su imali istu ishranu u dve grupe. Jednoj su dodavali crevne bakterije  neuhranjene dece, a drugoj grupi, zdrave dece. Ovi drugi su pokazali veći napredak u veličini, masi, skeletu. Zaključili su da čak i kod najbolje ishrane, odgovarajuće crevne bakterije su neophodne za dobru apsorbciju hrane.
"Upijanje" hrane se vrši tako što digestivni enzimi, razbijaju hranu u molekule i oni većim delom kroz tanko crevo ulaze u krvotok, pa putem njega, stižu do svake ćelije. Mogućnost tela da apsorbuje hranljive materije se kreće od 10% do 90%.  Što je manji procenat, to je veće odražavanje na stanje zdravlja.
Sastav kupljene hrane treba uvek čitati, ali to nisu potpuni podaci. Primer: neka literatura, kaže  da banana ima 422mg kalijuma, ali to je neka prosečna vrednost, na bazi 14 različitih uzoraka, a prosek je u stvari između 364mg i 502 mg. To nam ne govori koliko od toga možemo da očekujemo da ćemo da  apsorbujemo. Osim ukoliko niste naučnik, sve ostalo je u domenu igre pogađanja.
Ipak, postoje koraci koji se mogu preduzeti da bi se optimizovalo ovo "hranjenje" našeg tela.

Važni činioci su:

1. Stil života

• Stresna, moderna vremena vuku svoj danak. Važno je preuzimanje kontrole nad ishranom, vodeći računa o raznovrsnosti, hrani sa dovoljno vlakana, uz koliko je moguće izbegavanje štetnih sastojaka.
• Svakodnevno vežbanje. Dovoljna je šetnja. Vežbanje oslobađa od stresa i podstiče dopamin, serotonin, hormone sreće. Pod stresom se menjaju nivoi hormona, a to može direktno da utiče na metabolizam, balans hranljivih materija, kao i na mentalno stanje.
• Ako ste pušač, konzumirate alkohol, pijete puno kafe, razmotrite opciju da unosite dodatne suplemente i to nekih 4 sata posle rekreacije, da biste time uticali na apsorbciju, čime smanjujete njihovo negativno dejstvo na enzime. 
• Eksperimenti ukazuju da večernja šetnja, kao i maline, umanjuje nivo kortizola, hormona stresa.

2. Kombinacije hrane

• Važno je jesti sveže namirnice, jer one poboljšavaju uzimanje nutrijenata. 

Po licenciranoj nutricionistkinji Monici Reinagel, kombinacija namirnica utiče na to sa kolikom efikasnošću, naše telo apsorbuje nutrijente.

Znate li da sveže povrće ili delimično kuvano sa zdravim mastima, kao što je maslinovo ulje ili avokadovo, uvećavaju apsorbciju vitamina A, D, E i K? Kombinacijom hrane se dobija sve što je telu potrebno iz hrane koju jedemo.

Kuvanjem se delimično gube vitamini i minerali, pa je dobro rešenje blendiranje i pravljenje sokova od svežeg voća i povrća.

3. Provera stanja creva

• Naša creva su stanište za 100 triliona bakterija. Bez ikakve sumnje, zdrava creva utiču na to kako naše telo u kojoj meri, naše ćelije uzimaju nutrijente iz hrane.

Više od 80% ćelija imunog sistema živi u crevima, pa time crevna flora direktno utiče na imuni odgovor i na to kako ćete se osećati tokom dana. 

• Naučni dokazi ukazuju na to da mikroorganizmi creva igraju značajnu ulogu u sakupljanju, skladištenju i slanju energije, prikupljene od hrane tokom dana.

Po istraživačima iz Southern Illinois University, creva su domaćini od oko bilion bakterija po gramu stolice. Većina su dobre, kao što su Lactobacillus i Bifidobacterum. One stimulišu varenje hrane i apsorbciju hranljivih sastojaka.

Tokom dana, beneficije od naših dobrih mikroba bivaju napadnute od negativnosti upotrebe antibiotika, nezdrave industrijski preradjene hrane, otrova zagađene životne sredine i ne manje važno od strane naših životnih navika. To na dnevnom nivou, prosto izbriše ono što su nam dale ove dobre bakterije

Suplementi probiotika, danas, se smatraju jednim od najboljih, pomažu i inače postojećim bakterijama u crevima, poboljšavajući imunitet, kao i apsorbovanje nutrijenata iz unete hrane.

Zdravstvena slika, svakog od nas je jedinstvena  i ključna za poboljšanja na planu da budemo fit.

Uz limitiranje nivoa stresa, ishranu punu voća i povrća i probiotike, može se popraviti apsorbcija hranljivih sastojaka, kaže nauka, a što je i jedini pravi put ka borbi protiv autoimunih bolesti i zdravlju.


Izvor:
www.hyperbiotics.com

Soda bikarbona - čarobni "pasulj"?

Soda bikarbona i C vitamin.

(pixabay.com)

Magični za izlečenje?
Kakve to veze ima jedno s drugim? Pa i nema. Osim što smo često "bombardovani" reklamom za prodaju na društvenim mrežama.
Ono što treba svima da upali crvenu lampicu "ups" je da je prva i ključna rečenica, reklame, vezano za sodu bikarbonu, da je ona poznato sredstvo za čišćenje.
Da, ali ne našeg želuca. Kombinacija sode bikarbone i sirćeta je poznato odavnina kao prva pomoć ako se pretera sa hranom, kako su govorili stari da "proradi" želudac. U pitanju je časa vode, kašičica sode bikarbone i malo sirćeta. Kad krene da vri, popije se. Ali se to ne radi svakodnevno, ni ne uzima kao lek po receptu. Još poznatija je kao prirodno sredstvo čišćenja elemenata u kupatilu i kuhinji, otpušavanju odvoda. Je li naš želudac odvod? Pa, ne možemo u njega trpati sve što nam se prostre.
Osim toga, soda bikarbona kao začin koji se u sve meša, koristi se i kao maska za čišćenje i belenje lica (može da izazove iritacije, nikako za suvu kožu), za belenje zuba (može da ošteti zubnu gledj). U starim receptima sa sirćetom se koristi kao podizač za testo, što je super za sve kojima smeta kvasac.

( pixabay.com)

Šta kaže struka?
Soda bikarbona je alkalna ili ti bazna. Ako je unosimo u želudac kao da je med (što bi trebalo umesto nje), ona će uticati na floru želuca, tako što će je izmeniti ( za razliku od meda, kojim ćemo unositi preko potrebne amino kiseline, od kojih zavisi život svake naše ćelije). Naš želudac nije i ne treba da bude bazan. Iz razloga što sa hranom u njega unosimo i bakterije, razne mikrobe, parazite,  koje odgovarajuća kisela sredina uništava. U suprotnom, one bi se lepo uselille u naše krvne sudove i švrckale našim organima, tražeći prebivalište. Sodom bikarbonom, svakodnevnim unosom, uništavamo enzime želuca,pa to utiče na varenje hrane.
Dakle, prvo unesete sodu bikarbonu, pa vam želudac postane bazan, pa ne može dobro da vari hranu, pa dobijate nadutost, smetnje raznorazne, pa nutrijenti iz hrane se ne razlažu i zatim ne stižu do krvi, a time se ne ishranjuju ni naši organi. Vi jedete zdravo, raznovrsno, ali kao da bacate u šuplju kesu.
Takodje ljudi koji imaju višak želudačne kiseline, pa misle da će ih soda bikarbona izlečiti i zaštititi od raka su na žalost, u zabludi.
Posebno bombastična je priča o italijanskom lekaru Simonciniju koji leči kandidu, sodom bikarbonom, ali ne oralno, već intravenozno.
Možete pročitati u tekstu: Kandida, rak, soda bikarbona

Soda bikarbona, nije i ne može biti preventiva od raka.

Preventiva od raka je život u zdravoj sredini, fizička aktivnost i zdrava ishrana. Svakako to zavisi od sredine u kojoj živimo. Ali, svakodnevna borba za zdravlje se podrazumeva. Ne pod ruku sa sodom bikarbonom.

                                                                    ( pixabay.com)

C vitamin je druga priča. Jedan od najviše ispitanih vitamina i sa pokazateljima da zaista utiče na imunitet. On je sjajan u preventivi, može se koristiti i kroz suplemente. Ipak, struka, ističe da je najbolje uzimati ga preko voća i povrća. Naš organizam je savršen i svaka naša ćelija je prava mala, pametna laboratorija, ali nije kontejner. Pogotovo, oni sa gastritisom ga ne mogu uzimati kao suplement, jer će izazvati višak želudačne kiseline. Zato, kivi neće praviti taj problem, a dovoljno je dva do tri dnevno i eto dovoljnog unosa vitamina C.
Druga je priča kada se on koristi kod već postojećih bolesti i tada se unosi intravenozno.

                                                     
                                                                         (pixabay.com)

Tu je od značaja rad Ortomolekularne medicine, čiji doktori se kunu u spas od vitamina C, ali su tu u pitanju neke enormne doze pod strogom kontrolom lekara i to putem infuzije. Znači, ne na svoju ruku, jer ipak su neki išli u odgovarajuće škole, pa imamo koga da pitamo, osim Google doktora.

Povezani članci:
Ortomolekularna medicina
Vakcinacija i vit. C
Kandida, rak, soda bikarbona