Gojaznost i "skupljanje" mozga

Povećana gojaznost, naročito u predelu stomaka, tkzv. pojas za spasavanje, se obično vezuje za zdravlje srca, ipak nova istraživanja usmeravaju pažnju na stanje mozga.

Istraživanje u Engleskoj je pokazalo da gojazni, naročito u predelu stomaka, imaju nešto manji volumen sive materije. Obuhvatilo je 9600 ljudi , prosek 55 godina života, njihov BMI i magnetnu rezonancu mozga.
Autor studije, prof. Mark Hamer na Loughborough Universitys School of Sport,Exercise and Health Sciences u Leicestershire, ističe da gojaznost može biti povezana sa "skupljanjem" mozga.To utiče na pojačani rizik za problem sa memorijom tj. demenciju.

Istraživanje je objavjeno 9. januara 2019. u Journal Neurology i sugeriše da debljina merena kroz index telesne mase i širok struk su rizik za stanje mozga.

Veza jeste pronadjena izmedju viška masti i manjka malih sivih ćelija, ali su potrebna dalja istraživanja da se utvrde prave korelacije.
Rezultati istraživanja se potvrđuju i kad se uzmu u obzir i drugi faktori koji utiču na volumen mozga, kao što su godine života, pušenje i visok krvni pritisak.
Ranija istraživanja, pa i  Mayo Clinic govore o tome da višak masti u predelu stomaka utiče na pojavu dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i preranu smrt.




Izvor:
The Telegraph

Zdravi izbori za srce, za sve i svuda

Osvrt na temu

Umne glave, gosti jedne tv emisije na temu zdravlja, raspršiše istu na molekule.

Divno. Kao da je to lako. Zdravi izbori. Odmah sam iznervirana i srce krene da mi preskače. Kao da ja to ne znam. Kao da pravi izbori zavise samo od mene, ne i sredine u kojoj sam, ljudi sa kojima sam. Kao da sam u tegli sa poklopcem. Znači, treba da:

1. Nadjem svog proizvodjača voća i povrća, koji iste ne dopinguju kojekakvim sredstvima zaštite. Da nadjem mesara koji u suhomesnate proizvode ne uvaljuje staro, uvozno meso i koješta od hemije. Da nadjem pekara koji će mi spremati hleb od visoko vrednog celog zrna žitarica. Da nadjem mlekara, najbolje domaćeg sa kravom, koji mi u mleko neće ulivati vodu, a zatim ga bogatiti vitaminima. Da nadjem....
2. Zabranim pušenje suprugu i time rizikujem njegovu nervozu i nezadovoljstvo, time i moje, (dosta mu je zabrana na poslu, kućica slobodica, itd...)te tako utičem na zdravlje srca, stresom
3. Ograničim gledanje tv-a kod kuće, time i zabavu za sve uzraste, posebno za decu i penzionere,  zbog izjava naših nam zvaničnika, kao i učesnika raznih rijaliti programa. Ko da nam i vaspitava decu, kad mi nemamo vremena, pa su tu razne zanimljive seke i čike, uzburkanih prošlosti i sadašnjosti, sa svim onim bogatstvom narodskog srpskog rečnika, još koječega...pst...pa i nije za priču. A, priča se brale, za sve pare. Uostalom, u mojoj kući, ekran tv-a, skuplja prašinu, dok je  pravi ekran,  ekran interneta. E, to je tek za neku drugu priču...
4. Da organizujem aktivnosti na otvorenom moje male porodice. Pa, nekad je bilo, dok je dete bilo malo. Uvek sam imala problem da ga isteram iz četiri zida. Kad uspem, eto njega brzo nazad. Razlog: nema dece napolju. Te sam tako bila animator na otvorenom.

Rešenje je izgleda da se preselimo na neku planinu, u neko napušteno selo i krenemo sami sve da gajimo. Tek to je teška bitka, a i navikli smo se, razmazili u ovoj i ovakvoj civilizaciji, gde zavisimo sve više od drugih. Tamo neki postavljaju granice.

      Posao za 24 časa.

Naporan je rad terati decu sa tastatura u prirodu, treba im objasniti da život na ekranu nije isti kao onaj napolju, da sunce im treba da pravilno rastu, da sreća se gradi i zdravljem van ekrana, da treba da osete igranje vetra dok voze bicikl.

 Što se tiče aktivnosti u lokalnoj zajednici, mrka Vam je to kapa.

1. U školama je izgleda cilj, smanjiti fizičku aktivnost. Šta će to deci? Zašto da se bave sportom? Ta to je već godinama unazad, samo za one sa stanovitim džepom. Hoćeš zdravo dete? Plati!
2. Tek tereni. Posebna priča. Mnogi naizgled napravljeni, služe za šetače kučića. Neki više šetaju kučiće i igraju se s njima, nego drugi sa svojim decom.
3. Kakve škole, takva ishrana. Nekada su škole bile za učenje, danas se nastavnici žale deci za vreme časa na svoju malu platu, pri tom im govoreći da nikako ne  studiraju njihov  predmet. Nekada su bile kuhinje u školama, užine, dnevni boravak za decu zaposlenih roditelja,  sa obezbedjenim ručkom. Roditelji su bili rasterećeni. Danas ne znaju u kakvom će im stanju doći deca iz škole.

Nikako taj socijalizam nije valjao. Mislio je i na malog čoveka. Sad nam smeta kapitalizam. Misli samo na novac.

4. Što se zabrane pušenja u radnim organizacijam tiče, eno ih radnici u pušionama, te idu kućama kao dimljene haringe. Nastavnici puše ispred škola, sve sa učenicima, razmenjuju cigarete, u bolnicama, bilo i ostalo, pušenje u kupatilima i wc-ima i to na koronarnim odeljenjima. Kud ćeš veće ironije? Dolazimo do onog čuvenog: Ko nam je najveći neprijatelj? Mi sami.
5. Kako uticati na lokalne donosioce odluka? Nekako se vrte iste lica, godinama. Ko nam je kriv? Potreba je uključiti se u politički život zajednice. Što je priznaćete, veoma teško. Zašto? Razlog je prost i vezan za  nemanje vremena zbog potrebe da se ispune svi oni prethodni zahtevi ili sugestije po pitanju zdravlja. Ah, da. Papir trpi sve. Neko ovde, treba i da radi, a radno vreme sve duže, van papira i sve manje plaćeno. Slobodno vreme? Ima dana...Kapitalizam je to.

Štitna žlezda, osvrt na jod

            Emisija "Zdravlje na prvom mestu", gde doktor nudi neke odgovore na temu štitne žlezde. 

"Pojas" oko stomaka i "skupljanje" mozga

                                                                           (pixabay.com)

Poznata su ranija istraživanja, pa i Mayo Clinic o tome da gojaznost utiče na pojavu dijabetesa tipa 2, visokog pritiska, srčanih bolesti, pa i prerane smrti.
U journal Neurology, 9. januara je objavljeno istraživanje koje je obavljeno u Engleskoj, a koje pokazuje da gojaznost i tkzv. pojas za spasavanje oko stomaka su u vezi sa tkzv. "skupljanjem" mozga.
Smanjeni volumen mozga utiče na probleme sa memorijom i nastanak demencije.
Istraživanje je vodio prof. Mark Hamer na Loughborough Universitys School of Sport, Exercise and Health Sciences u Leicestershire.
Obuhvaćeno je 9600 ispitanika u Engleskoj, proseka godina 55, sa povećanim indeksom telesne mase BMI i sa obavljenom magnetnom rezonancom mozga.

                                                                        (pixabay.com)

Ustanovljena je razlika u moždanoj masi onih koji su i gojazni i imaju "pojas" oko stomaka, koja se kretala u proseku od 786 cm3, u odnosu na 793 cm3, kod onih sa povećanim BMI, ali bez masnih naslaga oko stomaka i onih koji su normalne debljine.
Rezultati su pokazali isto, čak i kada su uključeni i drugi faktori koji utiču na volumen mozga, kao što su starost, pušenje i visok pritisak. Pojavila se hipoteza da taj tip masti izaziva zapaljensku supstancu koja utiče na atrofiju mozga.

Opšte zdravstveno stanje se svakako odražava i na stanje mozga.

(pixabay.com)

Nama ostaje da se izborimo sa samima sobom i vremenom koje nam stalno "beži". Priznaćete, teška je to bitka. Ali, njeni rezultati su posebna priča.