Istraživanja iz poslednjih godina rezultiraju činjenicama koje ukazuju na to da fruktoza može da naudi zdravlju više od drugih šećera, pogotovo ona iz voća, tehnološki obradjena i genetski modifikovana, kao i fruktozni kukuruzni sirup - HFCS, koji se koristi u preradjenoj hrani.
Voće treba jesti, ali je pitanje u kojoj količini? Fruktoza u preradjenoj hrani utiče na zdravlje, pa tako na nastajanje nekih hroničnih bolesti kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, gojaznost. Na ovo moraju da obrate pažnju i oni koji imaju visok pritisak, bolesti srca, tumor.
Suprotno ovome, skorašnja istraživanja ukazuju da neko voće može da štiti od dijabetesa tipa 2.
Prema tri studije na uzorku od oko 190 000 ljudi, u periodu od 1984. do 2008.objavljene u British Medical Journal - u, voće i to posebno: borovnice, groždje, šljive i jabuke mogu redukovati rizik od dijabetesa tipa 2. Dok sokovi povećavaju rizik.
Ustanovljeno je da oni koji su jeli dva puta nedeljno borovnice, jabuke, šljive, groždje su i do 23% imali manje šanse da razviju dijabetes tipa 2 u odnosu na one koji su ovo voće jeli jednom mesečno ili manje.
Iznenadjujući rezultati su za jabuke i groždje koji su puni fruktoze. Ipak objašnjenje je u fitonutrijentima koji kompenzuju potencijalnu toksičnost fruktoze. Posebno, jedan antioksidant kvercentin.
Oni koji piju voćni sok (industrijski proizveden), svaki dan imaju za 21% veći rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2. Kroz sok se dobija mnogo više fruktoze, dok samo voće ima i vlakna, antioksidante i druge vredne fitonutrijente. Vlakna usporavaju brzinu kojom se šećer apsorbuje u krvotok. Ovo se odnosi i na kupovne voćne smudije, sada popularne, koji osim fruktoze imaju i dodat šećer. Coca - cola ima Innocent smoothies, dok Pepsi ima tkzv. Tropicanu. U reklami oni ističu da smudi od 250 ml zamenjuje dve porcije voća.
Profesor na department at nutrition at the University of North Carolina, kaže da treba piti sok od povrća, a ne voća. Kao i da se pijući smudije osećamo sitim, ali nema efekata kao kad se jede voće. Ali, zato smo uneli šećera kao da smo pili veću količinu kole.
Dr. Brian Clement sa Hippocrates Institutes, gde predaje sirovi veganizam, savetuje da se izbegava voće. Razlog je što su današnje vrste hibridne i do 50 puta su sladje od predjašnjih. Proizvodjači to objašnjavaju potrebom zbog trke sa slatkišima.
Preporuke:
Voće treba jesti, ali je pitanje u kojoj količini? Fruktoza u preradjenoj hrani utiče na zdravlje, pa tako na nastajanje nekih hroničnih bolesti kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, gojaznost. Na ovo moraju da obrate pažnju i oni koji imaju visok pritisak, bolesti srca, tumor.
Suprotno ovome, skorašnja istraživanja ukazuju da neko voće može da štiti od dijabetesa tipa 2.
Prema tri studije na uzorku od oko 190 000 ljudi, u periodu od 1984. do 2008.objavljene u British Medical Journal - u, voće i to posebno: borovnice, groždje, šljive i jabuke mogu redukovati rizik od dijabetesa tipa 2. Dok sokovi povećavaju rizik.
Ustanovljeno je da oni koji su jeli dva puta nedeljno borovnice, jabuke, šljive, groždje su i do 23% imali manje šanse da razviju dijabetes tipa 2 u odnosu na one koji su ovo voće jeli jednom mesečno ili manje.
Iznenadjujući rezultati su za jabuke i groždje koji su puni fruktoze. Ipak objašnjenje je u fitonutrijentima koji kompenzuju potencijalnu toksičnost fruktoze. Posebno, jedan antioksidant kvercentin.
Oni koji piju voćni sok (industrijski proizveden), svaki dan imaju za 21% veći rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2. Kroz sok se dobija mnogo više fruktoze, dok samo voće ima i vlakna, antioksidante i druge vredne fitonutrijente. Vlakna usporavaju brzinu kojom se šećer apsorbuje u krvotok. Ovo se odnosi i na kupovne voćne smudije, sada popularne, koji osim fruktoze imaju i dodat šećer. Coca - cola ima Innocent smoothies, dok Pepsi ima tkzv. Tropicanu. U reklami oni ističu da smudi od 250 ml zamenjuje dve porcije voća.
Profesor na department at nutrition at the University of North Carolina, kaže da treba piti sok od povrća, a ne voća. Kao i da se pijući smudije osećamo sitim, ali nema efekata kao kad se jede voće. Ali, zato smo uneli šećera kao da smo pili veću količinu kole.
Dr. Brian Clement sa Hippocrates Institutes, gde predaje sirovi veganizam, savetuje da se izbegava voće. Razlog je što su današnje vrste hibridne i do 50 puta su sladje od predjašnjih. Proizvodjači to objašnjavaju potrebom zbog trke sa slatkišima.
Preporuke:
- Ako ste na insulin - leptin otporni ( gojazni, sa visokim pritiskom, dijabetesom, visokim holesterolom), savetuje se ograničen unos voća. Generalno je pravilo da se unos ograniči na 15 grama fruktoze dnevno.
- Ako nemate prethodnu simptomatiku, svakako možete jesti više voća.
- Voće podiže nivo šećera u krvi, pa i kad ste zdravi treba ga pre svega jesti posle vežbanja ili bilo kakve fizičke aktivnosti kad će telo upotrebiti šećer kao gorivo.
- Ako ste sportista, možete jesti više voća, jer vaše telo će glukozu iskoristiti u toku vežbanja, a neće je skladištiti kroz masnoće.
- Ako i dalje niste sigurni koliko strogi da budete prema sebi po pitanju voća, uradite analizu mokraćne kiseline.
Kako bilo, većina treba da ograniči unos fruktoze na 25 grama dnevno, osim sportista.
Na adresi, dole, naći ćete tabelu koja je iz knjige "The Sugar Fix" i pokazuje nivo fruktoze u voću.
Što se voćnih sokova tiče, studije ukazuju da oni imaju fruktozu u velikim dozama i da izazivaju gojaznost. Deci nikako ne treba davati sok umesto vode.
Industrijski proizvedeni sokovi sadrže visok nivo fruktoze kukuruznog sirupa, kao i veštačku aromu.
Ukoliko izaberete voće sa nižim nivoom fruktoze, kao što je: borovnica, šljive, limun, limeta, avokado, breskva, možete ih unositi u većim količinama. Oni koji su zdravi ne moraju se toliko opterećivati unosom fruktoze.
Нема коментара:
Постави коментар