Translate

26.09.2013.

Mozak traži našu pomoć




Izvor: science.HowstuffWorks.com
Biti pametan. Šta to znači? Neki to vezuju za uspeh u školovanju, izuzetne rezultate na testovima,drugi misle na zdrav razum, rešavanje problema, što je vezano za inteligenciju. Ali dok ne postoji slaganje u pogledu standarda za utvrdjivanje inteligencije, postoji u pogledu toga da je mozak krivac za sve. Ima veliki kapacitet za adaptaciju, obnavljanje i rast. Neuronska mreža se širi i jača kroz učenje. Mozak postaje vitalniji. 



Evo, nekoliko načina za podizanje kapaciteta mozga:
  1. Meditacija. Ona uključuje tišinu, vežbe disanja i dostizanje mentalnog mira. Nezavisno od toga da li verujete da je to uvod u postizanje stanja svesnosti, ne može se negirati dobrobit po pitanju relaksacije i disanja. Istraživači veruju da su bolja memorija, pažnja, koncentracija, posledice meditacije. Magnetna rezonanca pokazuje promene na mozgu. Jedna studija je ukazala da svakodnevna meditacija utiče na veličinu delova cerebralnog korteksa. Zato, nije iznenadjujuće da neke vodeće svetske kompanije nude zaposlenima kurseve meditacije.
  2. Vežbanje. Kao i drugi delovi tela i mozak traži vežbu da bi ostao vitalan. Dovoljne su ukrštene reči, šah,  sudoku i druge igre vezane za reči i brojeve ili teže vežbe, tipa, rešavanja matematičkih problema. Čak je i čitanje ovog članka vežba. To se postiže i promenom dnevne rutine: pranje zuba drugom rukom, promena puta do kuće...
  3. Myccobacterium vaccae. 2010. istraživači sa The Sage Colleges su otkrili da ta bakteija koja je u blatu utiče na mozak miševa, tako što su se bolje snalazili u lavirintu i bili su manje plašljivi. Ona utiče na viši nivo serotonina u prednjem delu mozga zaduženog za razmišljanje višeg reda. Izgleda da utiče na rast neurona. Nju verovatno unosimo radom u bašti ili običnom šetnjom kroz šumu.
  4. San. Tokom spavanja mozak slaže kockice iz prethodnog dana u odgovarajuće foldere, stvara dugoročno pamćenje. Nesanica razbuktava druga pitanja vezana za mozak. Dobar san poboljšava moždane funkcije i sposobnost koncentracije. Odraslima se preporučuje  šest do osam sati neprekidnog spavanja. 
  5. Fizičko vežbanje. Utiče na zdravlje u celini, kako tela, tako i mozga. Popravljanjem cirkulacije, popravljaju se i nivoi kiseonika i glukoze u mozgu. Uvodjenje novih vežbi je i mentalna stimulacija. 
  6. Hrana . Pravilna, raznovrsna ishrana je ključ i fizičkog i mentalnog zdravlja. Zeleno povrće, riblje ulje, proteini, jaja, orasi, zeleni čaj su hrana za mozak.
Kako ćemo pomoći našem mozgu u svakodnevnim mozgalicama u postu Hrana za srećan mozak.

Нема коментара:

Постави коментар