Translate

28.02.2013.

Bombardovanje Srbije i posledice





U zemlji u kojoj živimo, moramo imati dobro otvorene i oči i uši. Iza nas je jedno neslavno bombardovanje u kome smo hteli, ne hteli., bili učesnici. Tekst koji sledi nije prijatan, ali nije ni potpuna nepoznanica i nema nameru da izazove strah, već, naprotiv, potpunu budnost i odgovornost, za svoju i zdravu budućnost svoje porodice. Ne priča se dovoljno o tim danima, a oni su otavili trag, neizbrisiv. Trag bombardovanja nije samo ostao na našem prirodnom okruženju, već su čestice uranijuma nošene vetrom zauzele teritorije i zemalja u okruženju. Ono što možemo da uradimo je da vodimo pre svega računa o  ishrani sa što više vitamina i minerala, da podižemo imunitet, da se okružimo pozitivnom energijom i širimo je dalje.
Tekst je preuzet sa www.021.rs 

Dramatičan porast broja obolelih od malignih tumora u Srbiji ne može da se zaustavi, a sledeće godine od karcinoma svih vrsta samo u centralnom delu Republike, moglo bi da oboli čak 40.000, a da umre od 22.000 do 23.000 ljudi.
To bi bilo za 3.000 više obolelih, i za 1.000 do 2.000 više umrlih nego što je, prema poslednjim podacima, zvanično evidentirano 2010. Profesor Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, za ovu zastrašujuću "prognozu" optužuje radioaktivnu municiju, kojom je tokom bombardovanja 1999. godine zasuta Srbija.

"Projekcije su užasne čak i ako učestalost tzv. solidnih tumora nastavi da raste godišnje, kao i dosad, za dva odsto, a kamoli ako se, što je mnogo verovatnije, bude povećavala", kaže Čikarić. "Eksploziju malignih tumora, nažalost, tek možemo da očekujemo, zato što je radioaktivni materijal ostao na našim prostorima. Oko 15 tona osiromašenog uranijuma, kao i plutonijum bačen na Srbiju, delovalo je, deluje, i delovaće naredne četiri i po milijarde godina".

Njegove pogubne posledice po zdravlje ljudi, tvrdi Čikarić, već se očitavaju i kroz statistiku o broju obolelih i umrlih od raka. Od 2001. do 2010. godine broj novih slučajeva karcinoma povećan je za 20 odsto, a smrtnost od raka za 25 odsto.

"Leukemije i limfomi, koji čine pet odsto svih tumora, u drastičnom su povećanju. Od 2001. do 2010. godine njihova učestalost je povećana za 110 odsto, a smrtnost od ovih bolesti čak za 118 odsto. To znači da godišnje beležimo porast obolevanja od leukemija i limfoma za 11 odsto, a porast mortaliteta za 12 odsto. Njihova ekspanzija je počela 2006. godine, znači sedam i po godina posle bombardovanja, a porast obolevanja se i dalje beleži. Do ovih podataka nismo došli napamet, već na osnovu ozbiljnog istraživanja na uzorku od 5,5 miliona stanovnika centralne Srbije".


Poklapanje porasta obolevanja, prvo od leukemija i limfoma, a kasnije i od solidnih tumora, sa latentnim periodom posle bombardovanja, za Čikarića je siguran znak da se 1999. godine dogodilo nešto što je zagadilo životni prostor.
Prema oceni američke Agencije za toksične supstance i registar oboljenja, radioaktivnost utiče na zdravlje ako se unese kroz jelo ili piće, ili se udahne ili uđe u organizam preko kože. Američko Ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da se rak kod ljudi ne može povezati sa izloženošću bilo prirodnom, bilo osiromašenom uranijumu. U dokumentaciji o osiromašenom uranijumu navodi se da "neki oblici uranijuma mogu izazvati oštećenje bubrega. Kod jednog broja ljudi razvili su se simptomi bubrežnog oboljenja nakon unošenja velike doze uranijuma, ali to nije nađeno kod vojnika koji su najviše bili izloženi osiromašenom uranijumu. Radiološka opasnost od uranijuma je generalno manje zabrinjavajuća jer i prirodni i osiromašeni uranijum (koji je 40 odsto manje radioaktivan od prirodnog) slabo su radioaktivni."

Ipak, istraživanja na životinjama pokazuju da izloženost može da izazove leukemiju i neurološke probleme, kao i da utiče na reproduktivnu funkciju. Osim toga, dokazano je da se javljaju najrazličitije posledice na zdravlje glodara, od raka pluća i oštećenja koštane formacije do krvarenja, teškog zarastanja rana, mučnina, nadutosti…
Tokom 78 dana bombardovanja, nad teritorijom tadašnje SR Jugoslavije lansirano je oko 420.000 projektila težine 22.000 tona. Bačeno je, prema podacima NATO-a, 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom na 112 lokacija, najviše na Kosovu i Metohiji.



Нема коментара:

Постави коментар