Meso in-vitro kao alternativa mesu i stočarstvu
Koliko puta nedeljno jedete meso? Ili ste vegetarijanac? Vegan? Ovde je u pitanju osim zdravlja ljudi (jedemo meso puno hormona i antibiotika) i dobrobit životinja.
Na sreću (ili žalost?), naučnici i ovde nude rešenje u in-vitro mesu. Neki ga zovu "Frankeštajn- meso".
Ovom problemu posebnu pažnju pridaje i Peta, društvo za etičko tretiranje životinja. 2008 su ponudili nagradu od 1 milion $, za naučnika koji prvi proizvede meso in-vitro. Krajnji rok je upravo produžen do juna ove godine.
Predsednik Pete, Ingrid Newkirk, kaže da mnogi ljudi prelaze u vegatarijance po dobijanju prvog infarkta ili po obilasku fabrika za preradu mesa. Ostvarenje sna biće kad budemo došli do mesa bez zlostavljanja i ugrožavanja životne sredine, čisto kao suza.
Hrana budućnosti
Vrlo brzo nam kuca na vrata. Kažu i miris i ukus.
Aplauzi stižu od stane društava za zaštitu životinja i životne sredine.
Holandjani su uspeli u tome. Meso je odgajeno u laboratoriji od strane ekipe prof. dr. Marka Posta na Univerzitetu u Maastrichtu.
Ideja o veštačkom mesu nije nova, pojavila se krajem 19 veka. 1932 god. Vinston Čerčil je pisao o tome u knjizi "Misli i avanture". Čerčil je osećao da je čudovišno, ubijati životinje da bi se za ishranu koristili samo mali, pojedini delovi i prozvao je naučnike da to reše.
8 godina unazad u Holandiji, Willem van Eelen, (gotovo 90-godišnjak, danas) je organizovao istraživački tim sa zadatkom da pronadje načine za proizvodnju mesa, ne ugrožavajući životinje. Formirana je mala grupa od naučnika iz Amsterdama, Utrechta, i Eindhovena, na čijem je čelu Mark Post, šef katedre za fiziologiju Maastricht Universiteta.
"Ideja, svakako intrigantna, bez obzira da li nam se dopada. Sve počinje uzimanjem matične ćelije mišića. One tu postoje, čekajući potrebu da regenerišu oštećeni mišić. Matične ćelije imaju dve prednosti: reprodukuju se lako i u velikom broju i specifična su tkiva pa se automatski diferenciraju u mišićno tkivo. Nedostatak je u tome što se ne mogu beskonačno reprodukovati, tako su vam uvek potrebne matične ćelije donora.To znači da će vam i dalje trebati životinje.Ni izbliza koliko za regularnu proizvodnju mesa, ali za tvrdokorne vegane ovo je i dalje neprihvatljivo."Objašnjava Post.
Zatim se matične ćelije stave u posebne inkubatore sa hranljivim gelom i tada one počinju da rade,kaže Post. "Teško je poverovati da je tu prvo lokva gela, a kroz 48 sati tkivo. I one to rade potpuno same.Takodje grade tenziju vlakana, što je dobro za izdržljivost mišića. Posle nekoliko nedelja, možemo ubrati prvi komadić mišića. Kada imate 3000 istih, možete napraviti hamburger. To isto radimo i sa masnim tkivom. U kasnijoj fazi, mešamo in-vitro dobijeno mišićno tkivo i masnoće u odgovarajućoj proporciji za dobijanje sočnog i ukusnog rezultata".
Post i njegove kolege rade na poslednjim detaljima kao što je boja, jer je sada meso bledo. To će moći da promene, učinivši da ćelije proizvode myioglobin, supstancu koja našu krv čini crvenom.
Sve je rasprostranjenije razmišljanje da će meso za nekih 40-tak godina biti ekskluzivan i skup proizvod dostupan malom broju srećnika. Potrebe za mesom će se u svetu udvostručiti, a svetska populacija će brojati devet biliona, umesto današnjih sedam. U svetu 70% obradive zemlje se koristi za stočarstvo. Kako se povećava potražnja za mesom, tako raste i nestašica. Proizvodjači mesa će više koristiti biljne proteine u ishrani stoke, što će pojačati pritisak na proizvodnju biljne hrane. A proizvodnja mesa u laboratoriji može biti efikasnija, kao i bez štetnog ugljen-dioksida.
Nestašica i porast cene hrane je ono što nas čeka u budućnosti. Pa je pitanje alternative od izuzetnog značaja.
Sledeća faza je postizanje efikasne i komercijalno isplative proizvodnje.
Da meso ne služi samo za ishranu, pokazuje, ko drugi, Ledi Gaga. Moralno? To je već druga priča.
Projekat Holandskog tima, finansira anonimni bogataš, kako je obrazloženo, sa željom da se smanji broj farmi zbog emisija štetnih zračenja, a koje su jedan od uzroka efekta staklene bašte.
Ta budućnost iz futurističkih romana i filmova, kojom nas uglavnom plaše, ne kuca više, mi živimo u njoj. Samo, da za nas, obične smrtnike (pri tom, ne mislim, samo na meso), ne bude kao u onom stihu iz pesme Balaševića ...al se nekad dobro jelo, baš...
izvori:Maastricht University webmagazine
Peta people for the ethical treatment of animals
Нема коментара:
Постави коментар