So - šećer - masti

 Industrija hrane manipuliše ovim sastojcima u cilju postizanja odgovarajućeg ukusa.

Dobitnik Pulitzerove nagrade, u svojoj novoj knjizi Salt Sugar Fat: How the Food Giants Hooked Us, novinar Michael Moss ulazi u svet prerade i pakovanja hrane.

Priča počinje 1999, kada je podpredsednik kompanije "Kraft" pozvao najviše rukovodioce vodećih proizvodjača hrane u Americi, sa temom: rast brige o javnom zdravlju u epidemiji gojaznosti i uloga pakovanja i prerade hrane u tome.

Jer se od njih očekuje  odgovorno ponašanje.

Prvi su odgovorili iz "General Millsa", istakavši da osim prema proizvodjačima imaju odgovornost i prema akcionarima. Da nude proizvode sa niskim stepenom masnoće, šećera, sa žitaricama, onima koji se brinu o ishrani

Proizvodi moraju imati dobar ukus i ne može se menjati formula, ako bi uticalo na potrošače.

U reklamama se iznose netačnosti. Kao reklama za "Frosted" mini žitarice za doručak za decu u kojoj se tvrdi da će pokazivati 20% više pažnje. Kampanja je prestala kad je  FTC skrenuo pažnju da istraživanja to ne pokazuju.

"Coca cola" svoje potrošače ne zove lojalnim, fanovima, već ovisnicima.

Strategija je da 20% potrošača kupuje 80% proizvoda. Njihov pravi potrošač popije 1000 konzervi Kole godišnje, nekad i više.

Kupci su tinejdžeri koji su u prilici da sami donesu odluku i kupe za 1-2 dolara, Kolu ili grickalicu.

Kada sa 13-14, donesu odluku, ostaju verni potrošači do kraja života.

Potrošači su navučeni na ove proizvode pune soli, šećera i masti kao i pušači na nikotin.

 So, šećer i mast su tri ključna sastojka za uspeh prehrambene industrije a pokreću nacionalnu epidemiju gojaznosti

Neke kompanije kao "Kraft" su promenile recepte, ali se ovaj problem ne može rešavati pojedinačno. Potrebno je da vlada usvoji standarde u industriji hrane radi zaštite zdravlja ljudi.

U Srbiji,skoro svaki deseti proizvod na tržištu hrane u prošloj godini imao neispravnu deklaraciju. Deklaraciji često nedostaje i precizna informacija o količini masti, soli, ugljenih hidrata, aditiva, ali i proizvođači i potrošači slažu se da je deklaracija pretrpana informacijama.

Osim toga, najčešće su ispisane sitnim slovima na podlozi na kojoj se slabo razaznaju, da je nekad potrebna i lupa da se pročita sastav.

Šef odseka Poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović kaže da je poljoprivredna inspekcija  u 2012. godini izvršila 6.500 kontrola i pronašla 570 slučajeva nepravilnosti. Prema njegovim rečima, ukupno je povučeno 100.000 kilograma i 145.000 litara proizvoda.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je isključivo reč o propustima na deklaracijama hrane biljnog porekla, vina i alkoholnih pića što sa aspekta zdravlja nije opasno.

"Po mom mišljenju bi morao da bude jedan mnogo učestaliji monitoring koji ima izlaz, a to je informisanje. Dakle, ne da dođe do incidenta pa onda da se neko informiše, nego da to bude pravilo ponašanja da potrošači budu naviknuti da dobijaju tačne informacije", kaže prof. Radovanović sa Poljoprivrednog fakulteta.

Pojačana kontrola lanca proizvodnje i uvoza, ali i bolja komunikacija, jedini je put do potrošača koji će, čitajući deklaraciju, kupiti ono što je stvarno želeo da plati.

Potrebno je i razvijati svest potrošača, jer i kod nas deca često za užinu kupuju grickalice i gazirana pića, sve prepuno mastima, solima i šećerom.

Problem je, kažu istraživači, što u najvećem broju slučajeva , gojazna deca postaju gojazni tinejdžeri i gojazni odrasli ljudi, pa intervencija koja se primjenjuje kada su u dobu od 3 do 5 godina, može sprečiti prekomernu težinu i bolesti povezane s gojaznošću kasnije u životu. Ovde je bitno preventivno delovanje. Vodite računa šta vaše dete jede kao malo, jer će mu te navike u ishrani ostati za ceo život i svakako uticati na njegovo zdravlje.

Izvor:

Wbur, Bostons news station

RTS