Najveći eksperiment na jednom delu ljudske populacije, tj. po statistici na 85 %, jer ostatak od 15 % čini svetska elita koja ima i imaće dovoljno da kupuje samo organske proizvode. U igri su vlade država, multinacionalne kompanije, sve sa ciljem eliminisanja konvencionalne proizvodnje i svakako, iznad i pre svega, profit.
Organizmi, čiji je genetski materijal modifikovan uz pomoć genetskog inženjerstva. Gen osobina je obogaćen metalom visoke sprecifične težine da bi probio omotač i došao do DNK. To je obavijeno tajnom. Biljke dobijaju nova svojstva, otpornije su na štetočine, veći su prinosi, tvrde zagovornici.
GMO je novi sistem proteina , ugljenih hidrata i masti sa kojima se organizam nije susretao. Kad udje u naš organizam, aktivira se urodjen imunitet kada fagociti ćelije jedu uljeza da bi ga eliminisali ili reaguje stečeni imunitet. GMO su kao antigeni, protivsupstanca našem genu i gde se naš organizam bori protiv njega. Dakle, aktiviranjem našeg sistema doće će do prepoznavanja uljeza i stvoriće se, moguće je antitela za odbranu. ili će doći do epigenetičke stimulacije gde organizam pokušava da se prilagodi na GM napad.
GMO, osim u biljkama, što izaziva najveću polemiku, nalaze svoje mesto i u medicini, farmaciji, time i u kozmetici. A pokušalo se i sa životinjama, sa ciljem proizvesti viši organizam, a ekološki koristan. Pokušaj u Kanadi sa tkzv. eko svinjama je propao, tako da je 2012 god. poslednjih deset eutanizirano. Nema dovoljno naučnih podataka kako bi se takve životinje odrazile na zdravlje ljudi. Jedna mutacija kod goveda koja se pojavila u prošlom veku je dala telad sa velikim jezikom, nisu mogli da sisaju, sa velikom masom mišića i koštano-zglobnim problemima. Postoji stav da bi GM proizvela isto to.
Osnovno je pitanje "kako se zaštititi?"
Danas su naučni radnici dokazali posledice GMO. Po sadašnjem zakonu EU dozvoljeno je 0,9% GMO u proizvodima, a nije potvrdjeno da je i to dobro.
Povlače se oni koji su videli posledice. Sa druge strane, izuzetno su agresivne korporacije koje podstiču ovu proizvodnju.
Zakon o legalizaciji je genocidan, tvrde članovi pokreta za zaštitu prirodne sredine i zdravlja.
Naučnici treba da preuzmu odgovornost i vrše eksperimente. Treba podsticati organsku hranu, koja ne smanjuje prinose kao što se misli. To je zdrava, bezbedna hrana, bogata vitaminima i mineralima, a time se i smanjuje potreba za količinom.
Monsanto, multinacionalna poljoprivredna, biotehnološka korporacija, osnovana još 1901.god. sa sedištem u Creve Coeur u Misuriju. Vodeći je proizvodjač GM semena i herbicida glifosfata. Tim naučnika je 1983 god. objavio da je genetski modifikovao biljnu ćeliju. i prvi su zasejali GM seme kukuruza 1987.god. To su seme patentirali, a zatim uz pomoć inspekcija koje bi otkrivale njihova semena naneta na okolne farme, primoravali poljoprivrednike da zaključuju ugovore sa njima. Kad bi jednom kupili licencom zaštićeno seme, oni su morali da redovno plaćaju tantijeme. Tako da ono što je izgledalo kao jeftinija proizvodnja, itekako je koštalo. Pojedinci su pokušali pred sudom da se odbrane, ali uz nedovoljna finansijska sredstva spram kompanije, odustajali bi. Oni naučnici koji bi objavili radove o štetnosti su bivali otpušteni.
Trenutno se čini da je zaustavljen prodor ove firme u istočnu Evropu, jer im Evropska banka za razvoj nije odobrila kredit.
Postoji stav pravnika da je GMO hrana ilegalna. Fale dugogodišnji naučni radovi o GMO i testovi. Većina studija se radi 90 dana. Zato je nezakonita.
Opravdanje za uzgoj ovakve hrane je:
-nahraniti gladne-enormna ugojenost zbog govedjeg hormona rasta. U Kanadi nije dozvoljen zahvaljujući radu naučnika.1990. u Americi je krenula masovna upotreba GMO, tada je samo sedam država imalo problem preterane gojaznosti, od 2000. sve države imaju ovaj problem.
-manje pesticida-pojavio se super korov u Minesoti
-zarada-netačno, jer vlasnici semena diriguju cenu, proizvodjači plaćaju tantijeme
-više hranljivih materija
Prof. dr.Karasko, embrionolog, na Fakultetu medicine u Buenos Airesu, Argentina, gde je mnogo teritorije pod GMO, tvrdi da postoji uticaj na radjenje deformisane dece u poslednje dve godine, a dokazivao je kroz eksperimente na embrionu žabe, gde je posledica bila nepravilnost razvoja očiju i glave.
Dr. Arpad Pustai koji je više od 30 godina radio u vodećoj laboratoriji za ispitivanje zdravstvene ispravnosti hrane, na institutu je radio oglede sa pacovima i dokazao oštećenje imunog sistema i rasta. 1999 god je objavio studiju o mogućim opasnostima od genetski modifikovanog krompira. Posle izjave za javnost izgubio je pristup Rovet institutu. Suspendovan je.
Toksičnost vezanu za hranu priznao je i Savet za nauku Amerike zbog horizontalnog transfera, alergičnosti i toksičnosti prema Morisiju iz 2012. Ovaj horizontalni transfer se odvija od unošenja hrane na usta, sluzokožu, sve organe prolaza hrane do izbacivanja iz debelog creva. Može doći do digestivnih poremećaja, Alchajmera, dijabetesa, bolesti bubrega, raka, ubrzanog starenja. I inače namirnice koje izazivaju alergije tipa mleko, kikiriki, orasi, školjke a GM, pojačavaju alergijske reakcije.
Dokazana je veza herbicida, raka i radjanja defektne dece.
Izaziva:
- alergije (dokazano u Engleskoj)
-sterilnost(dr. Surov u Rusiji)
-kancer(dr.Serilini
-autoimune bolesti(dr. Pustai)
-smanjenje mozga, hormonske poremećaje(dr Karasko)
-L-triptofan, supstanca u hrani, stvorena pomoću GM bakterije izaziva paralizu.
-Herbicid glifosfat ima BT toksin. Razne sorte kukuruza ga imaju. Napada bubrege, jetru,slezinu, izaziva genetske mutacije, endokrine poremećaje, urodjene defekte, neurološke poremećaje pokazuju studije iz 2012.god.
-Kreme sa GMO regenerativne kozmetike koja u početku i pokazuje efekte, okreće se protiv korisnika izazivajući ubrzano starenje.
STO je organizacija najbogatijih i zastupa interese bankara. Profit je iznad čoveka i prirode. Zemlje moraju da usklade svoje zakone i to se traži i od Srbije pre ulaska u EU. Svetska trgovinska organizacija(STO) ima pravilo da mora da se prihvati svaki proizvod, osim u slučaju dokazane toksičnosti. Dakle, ovde kupac treba da dokazuje. Odnosno država potpisnica.
Dok je u Srbiji važio prethodni Zakon o GMO (usvojen 2001. godine) bio je dozvoljen uvoz GM sojine sačme za ishranu stoke (koja je prethodno testirana na više potencijalnih faktora rizika), ali nije bio dozvoljen uvoz GM semena. Novim restriktivnijim zakonom usvojenim 2009. godine,zabranjen je i promet proizvoda koji sadrže sirovine poreklom od GMO. Uprkos tome, švercuju se semena GM i postoje zasejane površine. Tako da se ovakve biljke distribuiraju i unose u hranu.
Po zaključivanju Ugovora, naša zemlja mora da otvori granice i naši proizvodjači neće izdržati konkurenciju. Šta je sve danas genetski modifikovano?
To su:kukuruz, soja, pamuk, šećerna repa, papaja, paradajz, paprika, krompir, Istina je da su površine pod Gm biljkama svake godine sve veće i to u zemljama u razvoju. Najveći proizvodjač je i dalje Amerika, na 59 % površina, a za njom su Brazil i Argentina. Aktivno je 29 zemalja. U Evropi i dalje postoji otpor prema GMO. Najžešći protivnici GMO-a su Nemačka, Austrija, Grčka, Mađarska, Luksemburg i Bugarska, Švajcarska. U Francuskoj je proizvodjač dobio postupak pošto je ugrozio svoje zdravlje i izmenio kvalitet zemljišta zbog Mosantovog semena kukuruza.
Srbija ima šta da proizvodi. Mi imamo autohtone sorte i varijatete. Imamo dobra i otporna semena i treba da postojeću komercijalnu proizvodnju popravimo biotehničkim merama i uskladjivanjem sa HCCP. Stvarati banke starih semena. U suprotnom doći ćemo u zavistan položaj. Urušiće se domaća proizvodnja.
Rešenje je u kombinovanju konvencionalne i organske proizvodnje. Slažu se naši inženjeri poljoprivrede.
U suprotnom, kontaminira se zemljište i ostaje trajna zavisnost.
Sa druge strane, naučna javnost je podeljena izmedju onih koji smatraju da su štetniji proizvodi kod kojih su korišćeni herbicidi, pesticidi, da je GM hrana neopravdano optužena i onih koji smatraju da kad se jednom udje u kolo sa GMO, izlaska nema.
Čačak je prva opština koja je usvojila Deklaraciju o ne toleranciji prema GMO. Kula je usvojila Deklaraciju protiv uzgoja gmo u prehrambenoj industriji.
Ovde se radi o uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ne može se generalizovati, mora se ići od slučaja do slučaja. Kuba je poznata po baštama u predgradjima. U jednoj Lozani, svaka kuća ima baštu. Do skoro je tako bilo i kod nas. Trenutno je situacija takva da i u selima ljudi ne rade bašte.
Neznanje radja strah.
Pa je potrebna edukacija u smislu objašnjenja šta sve ulazi pod GMO.
Treba praviti razliku kad je u pitanju GMO u zatvorenim sistemima kada je to neophodno medicini. Razlika je izmedju GM leka i GM semena.
Tako da je posebna priča medicina i farmacija. Kao kada je u pitanju humani insulin, koji je potreban. Sad su Kineski naučnici objavili u Američkom časopisu Proceedings of Tthe National Academy of Sciences da su uspeli da iz GM pirinča izvoje albumin, humani protein krvi koji se koristi u medicini za lečenje opekotina i kod bolesti jetre. Do sada se izdvajao iz donirane krvi. Ovo je put ka proizvodnji humanog sintetskog albumina, za kojim postoje velike potrebe u svetu. Sada tek treba da slede velika istraživanja o delovanju na ljude, životinje i životnu sredinu.
Treba razlikovati i GMO hibride od semena.
Aktuelni Z o GMO ima dosta rupa. Naša zemlja je na medjunarodnom nivou kao potpisnica sporazuma, obavezna da ih poštuje. Pa tako, da poštuje i princip da se zadovolje sadašnje potrebe, a ne ugroze buduće.
Svi gradjani imaju pravo na slobodu i bezbednost. Pravo na zdravu životnu sredinu. Do sada smo bili nezavisni po pitanju proizvodnje hrane. Šta će biti sutra? Potpuna zavisnost?
Нема коментара:
Постави коментар