Translate

04.03.2013.

Majka surogat za neo - neandertalca




Ako ste osoba ženskog pola, volite decu, avanturistkinja i  smatrate da je trudnoća jedno od najboljih perioda u životu žene, a uz to, dokazano i podmladjuje, evo prilike.



                                                              Foto/slika: Mauro Cutron

Ugledni profesor genetike sa Harvarda traži ženu "izuzetno sklonu avanturama " koja bi bila surogat majka za kloniranu bebu neandertalca.


Dr Džordž Čerč kaže da će kloniranje bebe neandertalca biti moguće tokom našeg života, a za magazin "Špigl" najavio je da će korišćenje matičnih ćelija da bi se "stvorio" neandertalac imati velike koristi za čovečanstvo.
Koristi ovog eksperimenta bi bile "u povećanju genetskog diverziteta", tvrdi Čerč, koji kaže da korišćenje surogat majke ipak ima preduslov - a to je da to bude društveno prihvatljivo.
Naravno, mnogi se protive kontroverznom idejom da se klonira neandertalac, a u prvi plan se guraju etička pitanja.

"Ako se ostave po strani brojna etička pitanja, koje za sobom povlači stvaranje jedinog primerka izgubljene ljudske rase i koji je predodređen da bude "medijsko čudovište"... nisam siguran da je dr Čerč u pravu kada kaže da je toliko lako klonirati neandertalca," napisao je kolumnista "Forbsa" Aleks Nap.

Moguće je i da će se beba neandertalca roditi bez imunuiteta za savremene zarazne bolesti i da zbog toga neće preživeti. Neandertalci, naši najbliži genetski rođaci, izumrli su sa planete pre 30,000 godina.
"Ako se ostave po strani brojna etička pitanja, koje za sobom povlači stvaranje jedinog primerka izgubljene ljudske rase i koji je predodređen da bude "medijsko čudovište"... nisam siguran da je dr Čerč u pravu kada kaže da je toliko lako klonirati neandertalca," napisao je kolumnista "Forbsa" Aleks Nap.
"I drugi sisari su klonirani... Ali, plaća se visoka cena za to – klonovi često imaju brojne zdravstvene probleme. Npr. prva klonirana ovca – Doli – bila je jedan od 29 kloniranih embriona i samo je ona preživela... Takođe, i surogat majka će podneti veliku žrtvu. U praksi, za uspeh ovog projekta biće potrebno desetak žena – a većina njih će preživeti traume pobačaja i mrtvorođene dece, što je nešto što mora da se očekuje kada je u pitanje kloniranje."
Ipak, dr Čerč smatra da su svi izazovi očekivani i da sve može da se reši uspešno.

"Možemo da kloniramo sve vrste sisara, tako da je vrlo moguće da možemo da kloniramo i čoveka. Zašto to ne bi bilo moguće? Sigurno je da da uspeh zavisi od puno stvari, ali ja verujem da to može da se učini," rekao je dr Džordž Čerč.
On je u intervjuu za nemački "Špigl" rekao da je kloniranje ljudi "možda zabranjeno u Nemačkoj, ali ne i u celom svetu", a dodao je i da se zakoni mogu promeniti.
"Da, ako želite da vidite kako razmišljaju, potrebno je da ih bude više, potrebno je da imaju nekakav osećaj identiteta, možda bi mogli da načine nekakvu neo-neandertalnu kulturu, postanu politička sila...", naveo je Čerč.
Čerč je odbacio mogućnost da će uskoro biti klonirani dinosaurusi ili da će naučnici stvarati nove vrste nalik onim iz naučno-fantastičnih filmova, ali je naveo da je DNK "glavni materijal budućnosti".
Neandertalac - pračovek, koji je živeo pre 350.000 godina (srednji paleolitik) u Evropi i delu Azije. Naučnici su dugo smatrali da je moderni čovek nasledio gene neandertalca. Najnovija istraživanja fosilnih ostataka pokazuju da izmedju neandertalaca i homo sapiensa nije došlo do ukrštanja, kad se moderni čovek iz prapostojbine Afrike proširio po Evropi pre 45000 godina. Homo sapiens je u svakom slučaju, preuzeo teritoriju neandertalaca, bilo da su pobedili zahvaljujući bolestima koje su im preneli ili uspehom u borbi za hranu ili što su razvili govorne organe i komunikaciju.


Očito da pošto smo preživeli kraj 2012. god., ova 2013 će biti otkriće na mnogim poljima. Sudeći po ovome, u godinama koje slede, dobićemo komšije u vidu posebne neo-neandertalne grupe. Može to imati svoje prednosti, ali i mane. Nisam sigurna, iako se priča da sledi doba prosvećenosti, da smo spremni da prihvatimo kao ravnopravne, uz sve teorije zavera, kojima smo skloni, one koji bi se razlikovali od nas. Pa, još uvek postoji taj problem i u okviru naše sopstvene vrste.

Izvor:
B92 




Нема коментара:

Постави коментар