Biomasa. Svi smo čuli, ali nekako u prolazu. Jeste stvar budućnosti, ali one koja kuca na vrata i pitanje je našeg sluha i dobre volje da ih otvorimo i time postanemo bliži zaštiti životne sredine.
Prema direktivi EU i Veća Evrope, broj 2003/30/EC definisana je kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada i ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad i otpad srodnih industrija, kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada.
Ona je deo zatvorenog ugljeničnog kruga koji se taloži u biljkama, a prilikom spaljivanja se ponovo oslobadja i ide u atmosferu kao CO2. Uz poštovanje principa obnovljivog razvoja (koliko se poseče drveća, toliko se zasadi)ovaj oblik energije nema uticaja na okolinu.
Tržište biomase kod nas nije dovoljno razvijeno, inače se skoro sve izvozi.
Ovako je Nemačka zvanično opisala šta spada i šta ne spada u biomasu.
Vojvodina raspolaže relativno velikim potencijalom , zbog nus proizvoda iz poljoprivredne proizvodnje. Ukupna produkcija biomase u Srbiji za godinu dana iznosi preko 12,5 miliona tona.
U decembru 2012. potpisan je pilot projekat u sporazumu koji su potpisali gradonačelnik Beograda, ministarka energetike i ambasador Švajcarske, kojim će se biomasa koristiti za grejanje plastenika PKB, škole i bolnice u blizini. Ukupna investicija iznosi 2,58 miliona evra. Inače se u već izgradjenom postrojenju koristi sojina slama kao osnovno gorivo za zagrevanje plastenika.
Paradoksalno je da su energenti na bazi biomase, kao što su pelet i briket opterećeni opštom stopom poreza na dodatu vrednost (PDV) od 20%, a drugi konvencionalni energenti posebnom stopom od 8 %. Zbog toga je nacionalna asocijacija za biomasu "Serbio", pokrenula inicijativu za adekvatnu poresku kategorizaciju.
Veće iskorišćenje biomase i drugih obnovljivih izvora energije je značajno kako bi se Srbija do 2020. uskladila sa evropskim propisima i dostigla u ukupnoj potrošnji energije 27% iz obnovljivih izvora.
Izvor:
obnovljiviizvorienergije.rs
RTS.rs
Нема коментара:
Постави коментар