Svemoćni vitamin C?

Experti kažu da je vit. C jedan od najsigurnijih suplemenata.Ne smatra se lekom za prehladu, ali pomaže u sprečavanju komplikacija.Prednosti se tiču zaštite imunog sistema, kao i kod kardiovaskularnih bolesti, bolesti oka, kože.
Vitamin C dobija veliku pažnju s razlogom i sve se više misli da je on suplement značajan za kompletno zdravlje organizma.

Jedan od prvih velikih zagovornika značaja vitamina C bio je Linus Pauling (1901-1994)Američki hemičar koji je 1954. dobio Nobelovu nagradu za objašnjavanje prirode hemijskih veza i razjašnjenja strukture složenih supstanci. 1962 je dobio Nobelovu nagradu za mir zbog rada na sprečavanju eskalacije nuklearnog sukoba. Tvorac ortomolekularne medicine.

 Linus Pauling, poznat je u medicinskim krugovime pre svega po promovisanju značaja vitamina C i njegovoj vezi sa bolestima srca. Na seminaru LBL 1993. govorio je o tome. Tada, živahan 92-njak , ispričao je kako je počeo da uzima vit. C. Biohemičar Irvin Stoun 1966. ga je više upoznao sa značajem ovog vitamina. Pet godina posle, napisao  je rad o"Vitamin C i prehlada",a potom i smelo o vit. C kao šampionu i borcu protiv težih oboljenja kao što je rak.
Po Paulingu, svestranost vit. C u prevenciji bolesti je u njegovoj ulozi u proizvodnji kolagena, proteina koji odredjuje stanje vezivnih tkiva i elastičnost kože i krvnih sudova.


Jedan od velikih propusta ljudske evolucije, bio je kada je predak čoveka izgubio sposobnost da proizvodi vit. C.Pauling misli da se to desilo u vreme kada je predak imao ishranu biljkama vitaminsko bogatih i nije bilo potrebno da sam proizvodi vitamin. Ovo je imalo za posledicu da današnji primati, uključujući ljude,budu jedna od nekoliko grupa životinja koje moraju da unose vitamin putem ishrane.

Otkako je pračovek izgubio staništa  voća i povrća sa obiljem vitamina, kaže Pauling, on pati od nedostatka vit. C. Pauling preporučuje za nadoknadu deficijencije veću dozu od 60 mg. koja se  generalno preporučuje.
On kaže da bi naša dnevna doza trebala da odgovara onoj koju životinje same produkuju, a to je 10 - 12 grama. Kako je pričao, tako je i radio. Povećavao je dozu koju je unosio od 3 grama 1960 do 18 grama 1994.
Pauling je govorio o vezi vit. C i lipoproteina-a, a to je supstanca čiji nivo u krvi je povezan sa kardiovaskularnim bolestima. Lipoprotein-a je i glavna komponenta plaka koji se stvara u krvnim sudovima onih koji boluju od ateroskleroze.
Pauling je objavio studiju tvrdeći da lipoprotein-a je u stvari surogat vit. C, služeći za jačanje zidova krvnih sudova u nedostatku adekvatnih vitamina u ishrani. Pauling opaža da za razliku od ljudi, životinje koje proizvode vit. C i  imaju veći nivo vitamina u telu, imaju veoma malo lipoproteina-a u krvi.
Pauling je bio uveren da doze vit. C pomažu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, sprečavajući formiranje lezija na zidovima krvnih sudova i moguće je, smanjujući proizvodnju lipoproteina-a u krvi. Vit. C je ključ za zdravlje krvnih sudova, kaže Pauling, tvrdeći da je to podržano studijama o skorbutu, tj. bolesti hroničnog nedostatka vit. C. Pedeset posto pacijenata obolelih od skorbuta, umire zbog pucanja krvnih sudova.
U Palo Altu postoji Linus Pauling Institut, gde se i dalje bave istraživanjem vit. C i drugim nutrijentima.

Današnja medicina govori o lipoproteinu-a koji nastaje u jetri i odatle ulazi u krv.Pokazuje tendenciju taloženja u arterijama, što je od značaja za nastanak arteroskleroze.
Pored toga, lipoprotein-a sadrži komponentu sličnu proteinu plasminogenu i zbog toga može biti uzročnikom krvnog ugruška. Sve ovo može uticati na bolesti srca. Kako bilo, potpuna funkcija lipoproteina-a nije u potpunosti poznata.
Iako su neki radovi pokazali da visoke doze lipoproteina mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti,potrebno je mnogo više studija za dokazivanje ove veze.U nekim studijama se pokazalo da su visoke doze lipoproteina štetnije ukoliko je i LDL holesterol visok.
Naučnici tek počinju da razumeju ulogu lipoproteina-a, te će se skala za merenje tek razvijati i standardizovati.
Nažalost, pokazalo se da su nivoi lipoproteina uglavnom odredjeni genetskim nasledjem. Samo je niacin pokazao neke efekte snižavanja istog u studijama.
Tako da za sada, kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, ostaje fokus na kontroli krvnog pritiska, LDL holesterola, podizanju HDL holesterola.Mnoge studije pokazuju da kontrola istih utiče na smanjivanje rizika od infarkta i šloga.

Istraživač Mark Moyad, MD, MPH, sa University of Michigan ističe:"što više istražujemo vit. C, bolje razumemo koliko je raznovrstan u zaštiti našeg zdravlja, počev od kardiovaskularnih bolesti, raka, šloga, zdravlja oka i kompletan imunitet za duži život. "Ujedno primećuje i da bi idealna doza verovatno trebala biti veća od trenutno preporučene.
Moyad i kolege su u istraživanju davali dnevno dozu od 500 mg. vit. C za postizanje zdravstvenih rezultata. To je mnogo više od doze koja se preporučuje odraslima a iznosi 75-90mg. dnevno. S obzirom da je uglavnom problem imati pet obroka dnevno voća i povrća, potrebna doza vitamina se može uneti suplementom koji je u potpunosti siguran.Dalje tvrdi da nema razloga za ne uzimanje doze od 500 mg. osim kod onih koji imaju osetljiv želudac.Gornja bezbedna granica, po njemu je 2000 mg
.
Ipak, portparolka American Dietetic Association,Dee Sandquist, RD, tvrdi da je mnogo bolje jesti što više voća i povrća od uzimanja suplemenata."Potrudite se da dnevno imate devet porcija voća i povrća, jer ćete tako uneti sve potrebne vitamine, minerale, fitohemikalije potrebne za prevenciju i zdravlje."
Najbolji izvori vit.C su citrusno voće(limun, pomorandža), bobičasto voće, šipak, nekuvan kupus,  paprika, zeleno povrće.
Čaša soka od narandže (svakako se misli na cedjen sok, sa pulpom) je dovoljno za podmirenje RDA doze vit. C, evo još namirnica :

Dinja, 1 šolja: 59mg
Sok od narandže, 1 šolja: 97mg
Brokoli, kuvan,1 šolja: 74mg
Crveni kupus, 1/2 šolje: 40mg                              
Zelena paprika, 1/2 šolje, 60mg
Crvena paprika, 1/2 šolje, 95mg
Kiwi, 1srednji: 70mg
Paradajz sok, 1 šolja: 45mg.

Vit. C (ascorbic acid)je u vodi rastvorljiv vitamin, neophodan za rast i razvoj.On je antioxidant što znači da neutrališe štetu u organizmu koja nastaje od strane slobodnih radikala iz spoljašnje sredine.
Ozbiljni propratni efekti predoziranosti od vit. C su izuzetno retki. Ipak nikako, ne treba prekoračivati dnevnu dozu od 2000 mg.  Moguće je da dodje do dijareje.Doza za odrasle je 75 mg. za žene i 90 za muškarce, pušači bi trebalo da povećaju dozu za 35 mg. po A service of the U.S. National Library of Medicin.
Sa uzimanjem suplemenata vit. C trebaju biti oprezni oni koji imaju oštećen želudac, da ga ne bi još više iritirali.

Sada postoje suplementi vitamina C sa produženim dejstvom, gde kapsula postepeno oslobađa vitamin, održavajući stalan nivo u krvi, što je vrlo značajno jer se višak ovog vitamina brzo izlučuje putem urina.



Tekst je postavljen informacija radi. Za sve vaše tegobe konsultujte svog lekara.

Povezani tekstovi:

Mali-veliki vitamin C

Vitamin C intravenozno i tumor

Ortomolekularna medicina