Translate

22.01.2013.

Kozmetika








Azerbejdžan. Elita se kupa u nafti.

Nafta za kupanje se zagreva na 40 stepeni Celzijusa i ova kupka je, tvrde, dobra protiv kožnih bolesti, reume i artritisa. Stručnjaci tvrde da je kupanje dozvoljeno samo 10 minuta, a da posle toga nafta ima kancerogena dejstva. 

Zamislite sliku.

Kupate se u nafti,mažete lice, kosu. Ulepljeni ste, crni...Potpuno ste se uživeli.Samo zato što vam je rečeno da je to dobro za vas. Ipak, iako ne osećate smrad, pecka vas po telu, osipate se, svrbi vas glava, peku vas oči...Ništa ne preduzimate.
Zašto?
Pa, jednostavno zato jer ste u tom filmu  još od vašeg prvog plača,mackaju vas kojekakvim kremama, stavljaju mirise...I upecani ste za vjeki vjekova. 
Da li je baš tako?
Da li uopšte gledate onaj dugačak spisak sastojaka za sve te proizvode? Možda pomislite: ma, sve je to isto, sitna su slova...
Greška. Nije isto. A slova jesu sitna, ali valjda zarad zdravlja se treba potruditi.

Na početku beše  prirodna kozmetika.








Danas? To je veliki biznis, a vi ste zrnce njihovog mozaika.Cilj industrije je prodaja i verni potrošač i u tu svrhu koriste se sva dozvoljena sredstva. Dakle, lepota, po njima ne dolazi iznutra, već samo spolja. Što više kupujete, to ćete biti mladji, lepši, radosniji. A, onda sa zakašnjenjem shvatite da ste u vrzinom kolu, jer ako kupite ovo, morate i ono, pa uvek nešto ide sa nečim....A gde je tu sjaj u oku, pozitivna energija,osmeh... Na žalost, to ne dobijate sa ovim kupovinama, iako vam se to tako predstavlja. Po njima, samo, vi, namažite tu kremu i sve drugo dolazi samo po sebi. Ne. Tu ipak, stupate sami na scenu. Po principu, "sam svoj majstor". Osim tog silnog mackanja spolja, na šta vas stalno prozivaju, morate se "mackati" iznutra, na šta ti isti, zaboravljaju. Vi ne smete. Prosto zato što se unikat. Od toga kako vam rade male, sive ćelije zavisi sve ostalo.Zato, radite na sebi iznutra, obogaćujte svoj duh pozitivno i rezultati će biti vidljivi i spolja.

Kakvu kozmetiku, mi to, uglavnom koristimo?




U procesu proizvodnje se koriste jeftine sintetičke sirovine uglavnom na bazi nafte. Cilj je zarada.Ove sirovine su i  štetne po zdravlje, izazivaju hronična kožna obolenja, hormonalni su distruptori, kancerogeni i mutageni. Biljne sirovine koje se koriste su bez sertifikata organskog uzgoja, i mogu sadrati pesticide, herbicide, radioaktivne primese, teške metale, mogu biti genetski modifikovane... 

 U procesu konzerviranja koriste se parabeni ili formaldehidi koji su kancerogeni i štetni po zdravlje. Sintetički konzervans formaldehid  je sada već dokazani kancerogen. Parabeni  izazivaju hormonalne poremecaje i česti su izazivaci alergija. Najnovija istraživanja pokazuju da su parabeni pronadjeni u ćelijama raka dojke. Za parabene postoji i sumnja da izazivaju prevremeno starenje.Upotrebljavaju se derivati nafte /parafini/ silikoni u masnoj fazi. Materije dobijene iz nafte su jeftina zamena za biljna ulja i masnoće. Za neke  parafine je dokazano da se koncentrišu u jetri, bubrezima i limfnim čvorovima. Neke vrste parafinskog voska su se pokazale odgovornim za pojavu zapaljenja srčanog zaliska. Sastojci koji su naftnog porekla ostavljaju na koži nepropustljiv film koji sprečava odvijanje prirodnih procesa kože i njeno disanje.
 Koriste se jeftini, sintetički UV filteri koji upijaju u sebe UV zracenje (ali i u našu kožu) Ne štite od kompletnog spektra zračenja, i to od dela spektra koji izaziva rak i prevremeno starenje. Nestabilni su na suncu, često i kancerogeni, u Evropskoj uniji većina sintetičkih filtera već je zabranjena. 

Videli ste reklamu na tv-u i pomislili da bi vam baš ta krema  odgovarala. U prodavnici ste pokušali da saznate od prodavačice nešto više, da biste na kraju shvatili da ona zna manje od vas, ali je uverena da je krema super. 

Cilj je prodaja.
Da li vam se desilo da potom kod kuće, stavite kremu i strpljivi kakvi jeste, posle dve nedelje, još strpljenja, mesec dana, shvatite da nema tih efekata koji se reklamiraju. A, pri tom, da li ste uopšte pogledali spisak sastojaka? Za tumačenje svega toga trebao bi nam stručnjak.

Šta bi trebalo izbegavati?

  • pogledajte šta ima od parabena(izazivači hormonskih poremećaja):methylparaben, ethylparaben,propylparaben, isopropylparaben,buthylparaben, isobuthylparaben.Parabeni su drugi najčešći sastojak u proizvodima za negu kože - voda je na prvom mestu. Mogu uzrokovati osipe i druge alergijske reakcije. 
    Studije su pokazale da imaju osobine hormona estrogena, a preliminarna istraživanja ukazuju da parabeni imaju velikog uticaja na pojavu tumora dojke. 
    Parabena ima svuda – procenjuje se u 75 do 90 odsto svih kozmetičkih preparata. Čak i neki “prirodni” proizvodi sadrže ovu hemikaliju. Svi proizvodi imaju neku vrstu konzervanasa, ali je na vama da izbor. 
  • izbegavajte proizvode sa sodium hidroxymethylglycinate, kao i sastojke koji imaju reč urea(carbamid),kao što je: imidazolydinyl urea,drugi najčešći konzervans u proizvodima za ličnu negu (parabeni su na prvom mestu). Američka akademija za dermatologiju prepoznaje ih kao uzročnike dermatitisa,otpuštaju formaldehid. Nalazi se u šamponima za bebe, kupkama i uljima za negu dečje kože, kolonjskim vodama, losionima, šminci i preparatima za trajno kovrdžanje kose.  Diazolidinyl Urea se koristi se kao antiseptik u kozmetici. Međutim, može da otpušta visoko toksičan formaldehid. Nalazi se u puderima za telo, sapunima i tonicima za lice, losionima i kremama, preparatima za skidanje šminke, šamponima, proizvodima za brijanje, kremama za sunčanje. 
  • izbegavajte proizvode u kojima je polysorbate 20,60,80.PEG-75, PEG-100 stearate
  • Obratite pažnju na sastojke sa velikim slovima BHT,EDT,PCA,PPG,PEG,MEA,DEA koji se često  koristi u kozmetici zbog penušavih i emulzivnih svojstava. Povezan je sa alergijskim reakcijama i iritacijama oka. Proizvodi na bazi ove hemikalije pokazali su visoku kancerogenost na laboratorijskim životinjama. ,TEA se koristi se kao deterdžent na koji postoji visoka reaktivnost kože. Duži kontakt može da izazove ozbiljne iritacije. Pokazao se kao toksičan na laboratorijskim životinjama. Stručnjaci preporučuju samo male doze, koncentracije ne veće od pet odsto. U kombinaciji sa nitratima (što je prilično čest miks za mnoge šampone i kupke) rezultira kancerogenim nitrosaminima. 
    Svi oni  nalaze se u kupkama, losionima, kremama za brijanje, šamponima i sapunima. 
  • izbegavajte silikonska ulja sa methiconol,methicone,kao dimethiconol,cyclomethicone
  • vodite računa i o sastojcima tipa sodium laureth sulfate. On je Deterdžent i prenosnik vode. Isušuje i iritira kožu, pa je često povezan sa pojavom ekcema. Žurnal Američkog koledža za toksikologiju smatra da ova hemikalija “ima degenerativni efekat na membranu ćelije” i “penetriranje u dublje slojeve kože može da se desi i prilikom upotrebe proizvoda sa nižom koncentracijom”. 
    Ima ga u penušavim kupkama, kremama za negu obuće, kremama za depilaciju, losionima, šamponima, sapunima i pastama za zube. Sulfate Laureth Sodium  se ponaša  kao omekšivač vode. Često proizvodi koji su označeni kao “blagi” poput šampona za bebe, sadrže upravo ovu hemikaliju. Vodi iritaciji očiju i kože. Nalazi se u šamponima i šamponima za bebe. 
  • ne kupujte proizvode sa naftnim derivatima tipa:mineral oil,vaseline,paraffine, paraffinum liquidum,petroleum jelly,microcrystalline wax,petrolatum,koji je poznat i kao "petrolejski žele". Prečišćen se često nalazi u kremama i drugim proizvodima za negu kože tela. Formira uljasti sloj na površini kože koji sprečava isparavanje tečnosti. Privremeno kožu čini glatkom i naizgled hidriranom, ali izaziva sasvim suprotan efekat. Ne daje koži da diše.Uzrokuje alergijske reakcije. 
    Proizvođači obožavaju ovaj sastojak jer je veoma jeftin. 
    Nalazi se u kremama za bebe, regeneratorima, losionima, šminci, lakovima za nokte i trakicama za depilaciju.
    Propylene Glycol  je najčešći sastojak proizvoda za negu uz vodu i parabene. Često se koristi u proizvodnji šminke. Izaziva snažne alergijske reakcije i u ekstremnim slučajevima ekceme. Bezbedni glikoli se sve češće upotrebljavaju umesto propilena, a stručnjaci preporučuju da se ne koriste u dozama većim od 50 odsto proizvoda. 
    Nalazi se u dezodoransima, losionima za bebe, ispravljačima kose, kremama, vodicama za ispiranje usta, proizvodima za brijanja, kremama za sunčanje i parfimisanim stikovima. 
  • PVP/VA Copolymer .Smatra se toksičnim. Kod nekih osoba izaziva takozvanu tesaurozu, strana tela u plućima zbog udisanja lakova za kosu. Pacovi kojima su u laboratorijskim uslovima PVP davali intravenozno, dobijali su tumore. Nalazi se u bronzerima, šminci za oči i proizvodima za oblikovanje kose.  
  • Sintetičke boje. Koriste se i u prehrambenoj industriji, a u kozmetičkoj obično nose oznaku "D&C" uz upozorenje da je samo za spoljašnju upotrebu. Međutim, koža apsorbuje veliki deo nanesenog preparata, pa ga spoljašnja upotreba ne čini ništa bezbednijim. Sintetičke boje su u većini slučajeva derivati katrana i stoga veoma kancerogene. Nalaze se u većini proizvoda za ulepšavanje, a najviše u farbama za kosu. Primetili ste da i kupke i šamponi često imaju gotovo fluroscentne sjajne boje. Eto otkrića. 
  • Sintetički mirisi .Postoji oko 200 sastojaka u kozmetičkoj industriji koji se smatraju mirisima (na etiketi možete pročitati “fragrance”). Štaviše, proizvođači u većini zemalja sveta nisu u obavezi da otkriju sve sastojke koje sadrži njihov proizvod. Kod osetljivih osoba veštački mirisi mogu izazvati kašalj, vrtoglavicu, glavobolju, hiperpigmentaciju, osip, iritaciju kože i povraćanje. Nalaze se u gotovo svim proizvodima. Birajte samo one na čijoj nalepnici stoji da su aromatizovani prirodnim esencijalnim uljima.
Posle ovog spiska, šta ostaje? Pa, malo toga. Ostaju biljni sastojci. Vodite računa o tome da čak i oni koji se reklamiraju kao prirodna kozmetika zbog biljne osnove  koju koriste imaju u sastavu pre svega raznorazne parabene kao konzervanse
Ukoliko spadate u osobe koje vode računa šta unose u organizam, onda je red da povedete računa i o tome šta stavljate na kožu, koja je, zaboravljamo naš najveći organ i ima moć upijanja i provodjenja. Kao što ne izlažemo kožu jakom suncu da ne bismo provocirali nastanak tumora, tako je ne trebamo izlagati štetnim sastojcima kozmetike ili da to bude bar u što manjoj meri. Zaboravljamo da koža pamti i potom vraća.

Alternativa, ma koliko izgledalo nemoguće, postoji. 
Bitno je informisati se i koliko god je to moguće voditi računa i izbegavati štetne sastojke. U moru ponude, možemo  pronaći manje štetno ili se okrenuti medicinskoj ili prirodno-organskoj kozmetici. Osim toga, uz malo vremena, mnogo toga možemo napraviti i u kućnim uslovima.



Istorijat

Kozmetika je vezana za negu, zaštitu i miris ljudskog tela. Nju čine supstance koje se koriste u tu svrhu.

Neraskidivo je povezana za razvoj medicine, hemije, biologije, farmacije, sociologije. Na početku je bila vezana pre svega za religiju i obrede, što se vidi na pećinskim crtežima.Istraživanja potvrdjuju da je upotreba eteričnih ulja i masti pri religijskim obredima postojala i u starom Egiptu,Indiji, Grčkoj...
Prvi zapisi o kozmetologiji su nadjeni u Egiptu, na papirusu i stari su 2000 god.pre Hrista.Zatim kod Herodota u V veku pre Hrista.
 Iz vremena starog Egipta, pronadjene su posude pune životinjskim uljima i mastima, biljnim uljima(susamovo,ricinusovo, maslinovo). Poznato je da se Kleopatra kupala u magarećem mleku radi postizanja mekoće kože.Sapun nije bio poznat, ali se za čišćenje koristio biljni pepeo. Za higijenu usne duplje koristio se med i aromatične substance. Za negu kose koristila su se razna ulja, pre svega ricinusovo.
U staroj Indiji kozmetika je bila razvijena, te su koristili razne paste, kreme, ulja. Indija je bila izvor mirisa i začina za Rim.
Jevreji su iz praktičnih razloga da bi se zaštitili od jakog sunca svog podneblja koristili preparate u kombinaciji sa maslinovim uljem i raznim mirisima.Posebno je ovo cenjeno u doba kralja Solomona (X v. pre     H.).
Što se Rima tiče, brojni ostaci Rimskih kupatila govore o značaju koji su pridavali nezi tela. Pojavljuje se prvi put zanimanje brijač. Postojao je poseban soj robova-cosmete, zaduženih za spravljanje preparata u kućnim uslovima.
U srednjem veku se zaustavlja razvoj kozmetologija. Tek sa renesansom, dolazi do procvata.Mračan srednji vek seli znanja iz kozmetologije na istok.
Muslimani u svojim pohodima nisu uništavali, već prevodili na arapski zatečena znanja iz raznih oblasti. Oni su ustanovili farmaciju i hemiju kao posebne naučne discipline.Posebna se pažnja poklanjala nezi tela, zuba, masažama, fizičkoj aktivnosti. U VIII veku pronadjen je sapun u Španiji i Italiji.
Po ugledu na Arapske u Evropi se počinju osnivati centri razvoja nauke i kulture.Pod najezdom Mongola urušava se značaj Arapskih centara a jačaju oni u Evropi.
Za razvoj kozmetologije postaju značajni dvorovi i dešavanja na njima. Razvija se farmakologija.Neki su se vladari sami bavili pravljenjem preparata, kao Henri VIII i Elisabeta I. 
Marija Terezija, kao i njen sin Josip zabranjivali su upotrebu bele šminke zbog štetnosti, a na crvenu su lupili visok porez.
Postojala je struja u medicinskim krugovima koja se protivila korišćenju šminke uz Galenovu krilaticu da sve što je lepo dolazi iznutra. Iako postoje sve sirovine, one se koriste samo za izradu lekovitih preparata.Osnovni sastojci kozmetičkih preparata uglavnom se svode na svinjski, ovčiji loj,beli, žuti vosak i esencijalna ulja. U XVII veku pojavljuju se prve knjige o higijeni, dermatologiji,oftalmologiji, dijetologiji.
Nizak standard higijene prikrivan je enormnom količinom mirisa. Još u XVIII v. se kupanje uglavnom štetnim za kožu.Italijanski parfemista Farini je tvorac prve kolonske vode.
 U XIX v. se osnivaju prve hemijske kompanije.
Tako dolazi do prelaska sa prirodne kozmetike na ovu današnju.
Henkel&Co 1907 izbacuje prvi deterdžent.Iste godine u Parizu je osnovana kompanija L Oreal.
Nešto pre I sv. rata uvodi se metod "vrućeg kovrdjanja kose", da bi ga 1941. zamenio metod "hladnog kovrdjanja". Radi dužeg trajanja dodaje se borax i amonijev hidroxid.
1939. se javljaju prvi električni aparati za brijanje, a 1981.žileti za jednokratnu upotrebu.
Otkrića u oblasti hemije, biologije dalje unapredjuju kozmetologiju.
1933. Henkel izbacuje na tržište prvi sintetički deterdžent.
U toku II sv. rata za potrebe vojske, javljaju se otkrića vezana za zaštitu kože od insekata, sunca i smrzavanja
Otkrivaju se brojne nove sirovine i tehnologije, kao UV filteri, konzervansi,antioxidanti, aerosolni sprejevi, stikovi...Sve je i brži razvoj medicine, otkriće penicilina, insulina, rengenskih zraka..
Otkriće mikroprocesora uvodi nas u novu industrijsku revoluciju, 70-tih god. XX veka.
Značaj holesterola, metabolizma masti, otkriće lipozoma...
1977 Yves St. Laurent lansira parfem sa 14 sintetičkih komponenti.
80-te su donele brojna saznanja o unutrašnjem sastavu kože i ulozi esencijalnih masnih kiselina.
90-tih se razvija tendencija korišćenja biljnih sastojaka i biogenetski dobijenih sirovina.
Danas postoje dve organizacije:CFTA u Americi i COLIPA u Evropi koje utiču na pravce razvoja kozmetike. One uvode standarde i precizne propise za upotrebu sirovina. Utiče se na smanjivanje testiranja na životinjama, kao posledica aktivnosti društava za zaštitu životinja.

Testiranje se i danas u mnogim slučajevima odvija na životinjama.






Draizov test kojim se ubrizgava potencijalno iritirajuće toksične supstance direktno u konjunktivalnu (vežnjača) vrećicu kunića (oko životinje), u potpuno svesnom stanju i bez upotrebe analgetika. Rezultat testa je krvarenje, razjedanje rožnjače, slepilo.  Oni nisu u stanju da trepću, to ih čini idealnim za ovakve testove, ali osećaju bol i patnju.
Test srednje letalne doze, LD 50, je test baziran na evaluaciji toksičnosti po principu određivanja smrtonosne doze kao one koja ubija preko 50% testiranih životinja. Ispitivana supstanca se daje prisilnim hranjenjem, inhalacijom, injekcijom.
Skin irritancy Test koji podrazumeva aplikaciju ispitivane supstance na kožu. Ovo može izazvati opekotine, infekcije, oticanje, upale. Rane su izuzetno bolne.
Kod svih testova,životinjama se ne daju analgetici.
Animalni metod – za ili protiv?
Mišljenja o ovome su podeljena i kod laika i stručnjaka.Pobornici korišćenja životinja u naučne svrhe,  tvrde da je to neophodno i čak opravdano. Ukoliko se poštuju etički principi, tvrde, žrtvovati nevina stvorenja zarad benefita ljudi nije nikakav greh. Naprotiv. Rezultati do kojih se na taj način dolazi su pouzdani i korisni za čovečanstvo.
Njihovo mišljenje ne dele protivnici animalnih metoda, pa čak i pojedini eksperti, koji ne prihvataju takvu etiku i insistiraju na neopouzdanosti ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljude.




Najpoznatije alternativne metode su:



CAM  ogled (upotreba dela ljuske kokošijeg jajeta, odnosno horioalantoinske membrane – CAM), očni test sa malim volumenom doze, kožni test, agar gel difuzioni test, Eytex TM – koji su validna zamena za Draizov test  – postupak fiksne doze, limit test, up and down test i kalem test, kao efektivna zamena za  LD 50

Hemijske metode, odnosno analitičke tehnike koje hemičari koriste da bi otkrili prisustvo toksina u proizvodima

Korišćenje postojećih baza podataka, kao npr. elektronske banke gena ili tosikološke banka, odnosno baza podataka koje obesmišljavaju repliciranje eksperimenata kojima bi se potvrdila već dobro poznata znanja.

Silikonska čip tehnologija koja omogućuje brzu identifikaciju gena čija se aktivnost menja u kontaktu sa toksičnim hemikalijama.ISTRAŽIVAČI U HUREL KORPORACIJI SU DOŠLI DO BITNIH REZULTATA U SVOJIM NAPORIMA DA STVORE ČIP KOJI ĆE ZAMENITI TESTIRANJE NA ŽIVOTINJAMA NA KOŽNE ALERGIJE. U SARADNJI SA KOZMETIČKOM KUĆOM L’OREAL, HUREL JE RAZVIO RADNI MIKROFLUIDNI DELIĆ ČIPAOvaj čip je predviđen kao zamena za jednu vrstu testa koji se zove lokalna proba limfnog čvora i često se obavlja pri testiranju novih hemikalija koje će biti sastavni deo kozmetike. Sada se ti testovi uglavnom izvode na ženskim miševima (iako neke laboratorije koriste stariju metodu sa morskim prasićima). Postoje podaci da se svake godine barem 10.000 životinja u Americi koristi za takve testove, dodajući da su ti testovi tretirani kao "normalna stvar".

Qsars (Quantitative Structure  /Activity Relationship programs – Kompjuterski programi koji predviđaju štetnost hemikalija na osnovu njihove sličnosti sa već poznatim supstancama, tkzv. red across – trasposition, ili pak  simulatori telesnih procesa.
Važna stavka u testiranju  na životinjama je da može koštati i do $1.000 po životinji. Ovi čipovi bi trebalo da budu mnogo jeftiniji od toga. Takođe postoji i sve veći politički pritisak da se testiranje na životinjama eliminiše, naročito u Evropi, gde će potpuna zabrana testiranja na životinjama za kozmetiku koja se prodaje na tom kontinentu stupiti na snagu 2013.



CRNA LISTA – Kompanije koje testiraju svoje proizvode na životinjama
(redovno ažuriranu na sajtu PETA- e – People for the Ethnical Treatment of Animals) na kojoj se između ostalih nalaze:
  • Bausch & Lomb
  • Colgate – Palmolive Co.
  • Gilette Co.
  • Henkel
  • Johnson & Johnson
  • L’Oréal
  • Procter & Gamble
BELA LISTA – Kompanije koje ne testiraju svoje proizvode na životinjama
.Postoje i firme čiji proizvodi nisu testirani na životinjama i koje u potpunosti zadovoljavaju  HCS  – „Humani Standard Kozmetike“, a koje zauzimaju počasna mesta na Beloj listi.  Među njima su i:
  • Aubrey Organics, Inc.
  • Freeman Cosmetics Corp.
  • Juice Beauty
  • Paul Mitchell
  • Revlon
  • Too Faced Cosmetics
  • Urban Decay






Нема коментара:

Постави коментар