Značaj mikrobioma.
Priča se može posmatrati i u smislu koliko je važan naš mikrobiom, odnosno da smo i mi ono što naše bakterije jedu. Naše zdravlje zavisi od tih dobrih bakterija, a možemo ih umnožavati samo zdravom ishranom. Nauka govori o postojanju drugog mozga, tj. stomaka, a od kojeg zavisi i naše psihičko zdravlje. Koliko su dobre bakterije jake, toliko je dobar i naš imunitet.
Širom planete je aktuelna kampanja protiv upotrebe plastike koja ostaje bionerazgradiva, uništavajući tako prirodu.
Godišnje se proizvede 300 miliona tona plastike koja završi na deponijama. Mikroplastika se sada može naći u okeanima, a ima je i u nama.
Oči su uprte u naučnike. A, oni kažu da se pojavila nova nada sa otkrićem gusenica koje vole da jedu tu bionerazgradivu plastiku.
Svakako neće nas one spasiti, ali način na koji one vare, može da da nadu.
Do sada su naučnici otkrili preko 50 vrsta mikroorganizama, uglavnom bakterija i gljivica, koje pretvaraju plastiku u energiju.A, skoro su otkrili i insekte koji jedu polietilen. Akcenat je na larvi gusenice velikog voštanog moljca, odnosno na tome kako njegov mikrobiom, razbija i vari plastiku, sa ciljem da se bakterije crevnog trakta, izdvoje i posebno uzgajaju u laboratoriji. Otkrili su da postoji saradnja gusenice i bakterija, tako što više gusenica jede plastiku, to se i umnožavaju bakterije koje je vare. Ovi tkzv. voštani crvi, su štetočine koje napadaju košnice i žive od saća. Kakva je sličnost saća i plastike? Struktura saća se sastoji od dugih lanaca hidrokarbona, a oni čine i plastiku nastalu od fosilnih goriva. Proučavajući, moguće je doći do oruđa koje će savršeno razgraditi plastiku.
Ipak, sve je još u povoju i treba raditi i dalje na razvoju svesti pojedinaca i na ograničavanju upotrebe plastike u svetu i reciklaži.
Izvor:
www.discovermagazine.com
Нема коментара:
Постави коментар