Translate

22.06.2014.

Heracleum mantegazzianum Somm.et.lev.




www.neobita.lu
www.researchgate.net
books.google.rs/habitats/
www.botanicgardens.ie
www.cabi.org
www.nyis.info

Drušvenim mrežama širi se senzacionalistički članak o biljci, otrovnom džinovskom "peršunu". Da li je cilj izazivanja panike, priča radi priče ili ...Svakako nećemo baš krenuti u potragu za ovom biljkom. Nije hodajuća pošast, već je čovek, kako to obično biva, umešao svoje prste. Nije ni vanzemaljac. Ima svoje zemaljsko poreklo.

                                                     slika sa nyis.info

Evo o čemu je reč.
U pitanju je biljka, jedna od mnogih koja ulazi u kategoriju invazivnih, a predstavlja i rizik za zdravlje ljudi i životinja.
Džinovska biljka, lako prepoznatljiva, jer kao zrela dostiže i 4 m., strani osvajač u centralnoj Evropi i severnoj Americi, belog cveta.
Poreklo joj je na Kavkazu, pripada porodici peršuna.U Evropi se pojavljuje u 19 veku, pre svega u botaničkim baštama. Gaji se kao ukrasna biljka, a zatim postaje invazivna. Prašak od osušenog semena se koristi kao začin u Iranskoj kuhinji.
Razmnožava se semenom, koje biljka proizvodi u velikom broju od 5000 do 100 000 iz cvetova, posle 2-5 god. kada biljka umire.Tako da je zastupljena u  Nemačkoj , Češkoj, Škotskoj, Irskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, tj. u 16 Evropskih zemalja. Sve ove zemlje imaju programe kontrole, suzbijanja širenja i uništavanja ove biljke.
U Luksemburgu je 1935. bila predstavljena od strane botaničara Kleina, posebno je bila atraktivna prirodnjacima i pčelarima.
Posebno se raširila od 2000.-2010. Od 2008. national water administration, kontroliše širenje ove biljke vadjenjem korena, pre svega duž obala reka.
Istraživanja ukazuju da je osetljiva na herbicide na bazi glyphosata, te se on koristi za njeno suzbijanje.

2002. U Evropskoj Uniji finansiran je zajednički program sa ciljem uspostavljanja strategije po pitanju kontrole ove biljke.

Raste na pašnjacima, duž puteva, obala reka, oboda šuma.
Utiče na biodiverzitet, mada su ograničeni dokazi o njenom delovanju na klijavost autohtonih vrsta.

Sama biljka nije opasna, ali  proizvodi sok (iz semena, napuklog lišća, korena)koji u dodiru sa ljudskom kožom izaziva tkzv. phytophotodermatitis, koji ide od crvenila i vodenih  plikova do hemijskih opekotina, i može trajno da utiče na sposobnost kože da filtrira ultraljubičasto zračenje sunčevog spektra, tj. da ostane osetljiva sunčeve zrake i godinama posle. Ove promene na koži se dešavaju u roku od 1-3 dana, kod izlaganja kože suncu. Posledica je  hiperpigmentacija i  fleke. Najgori rizik tiče se očiju, jer izloženost soku od minut izaziva privremeno gubljenje vida i opasnost za nastanak slepila.

Tako da jedinjenja u semenskim eteričnim uljima mogu biti rizik za oči, kožu i respiratorni sistem. Velike doze su otrovne i mogu izazvati rak i deformacije fetusa.
Ako dodje do kontakta, kožu treba oprati hladnom vodom i sapunom i ne izlagati se suncu, najmanje 48 sati.
Najbolja je ipak preventiva, u ovom slučaju, zaobilaženje ovog "peršuna" u širokom luku.

Нема коментара:

Постави коментар