Kamen u bubregu i dugotrajno uzimanje vit. D i kalcijuma

Upotreba suplemenata je u evidentnom porastu.
Da li je to posledica dobrog marketinga, nemanja vremena i pokušaja da se na instant način unapredi zdravlje?
U svakom slučaju, nema pouzdanog dokaza da oni zaista i imaju efekte na naše zdravlje pri dužem korišćenju.

Vit. D pomaže apsorbciju kalcijuma, što je od važnosti za zdravlje kostiju i zuba. Kalcijum je od značaja i za cirkulaciju, nerve, mišiće, time i za zdravlje srca. Pa se preporučuju da se uzimaju zajedno. Pitanje je samo, da li u ovom obliku?

 

Ili u ovom?

 Nove studije prezentovane na 94 godišnjem susretu The Endocrine Society u Hjustonu, ukazuju na povezanost suplemenata vit. D i kalcijuma sa visokim nivoima kalcijuma u krvi i urinu.
Ovim se uvećava rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Vodeći istraživač J. Cristhofer Gallagher, M.D. profesor i direktor na Bone metabolism unit na Creighton University Medical Centar u Omaxi, govori o tome da upotreba ovih suplemenata, možda i nije tako bezazlena kako se mislilo.

Trebalo bi da poštovati preporuke od strane Institute of Medicine, a to je 800 jedinica vit. D i 800-1200mg. calcijuma na dan.

Jedna studija je obuhvatila 163 zdrave žene u postmenopauzi izmedju 57 i 85 god. Dobijale su ili placebo ili vit. D u dozama 400, 800, 1600, 2400, 3200, 4000, 4800 jed. na dan. Takodje su podigli i unos kalcijuma sa 691mg/dan na 1200-1400.
Nivoi kalcijuma su mereni u krvi i urinu na svaka tri meseca tokom godinu dana.
Rezultati su ukazali da je u jednom momentu 33% učesnica razvilo visoke nivoe kalcijuma u urinu. Na kraju bilo je 88 slučajeva povišenog nivoa kalcijuma u urinu, a 25 u krvi.
Nije bilo pojave stvaranja kamena u bubregu u tom periodu od godinu dana.
Nije razjašnjeno da li je do ovih povišenih nivoa došlo zbog visokog unosa kalcijuma ili vit. D ili njihovog sadejstva.

Tako da se u poslednje vreme sve češće postavlja pitanje upotrebe ovih suplemenata na duže staze i njihove povezanosti sa stvaranjem kalcijuma u urinu.

Ukoliko koristite ove suplemente, pogotovo u dužem vremenskom periodu, preporuka je da se u tom slučaju kontrolišu nivoi kalcijuma u krvi i urinu.

Sve su glasniji zagovornici pravilne ishrane i tada nije potrebno unošenje suplemenata, osim ako su u pitanju bolesna stanja i tada se to čini uz savet i doze koje odredjuje lekar.

Izvor:
www.medicalnewstoday.com

Vitez za jake kosti - vitamin D

Sunce je izvor života. 
Znaju to i mala deca. Ali, da li nam padne na pamet i to koliko je značajno za zdravlje našeg  koštanog sistema?
Naše telo za zdrave kosti osim kalcijuma traži i vitamin D. Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani.
Ima ga u sledećim namirnicama:

• Mlečni proizvodi:

-sir
-kremovi
-buter
-mleko koje se naknadno obogaćuje njime

• Masna riba:

-tunjevina, losos, skuša

• Ostrige
• Naknadno obogaćene žitarice (musli), margarini, soja mleko

Vit. D se kao suplement i dodatak ishrani nalazi u dve forme:

-D2 (ergocalciferol)
-D3 (cholecalciferol)
Sa dodatnim unošenjem treba biti oprezan,  jer može izazvati preteranu apsorbciju kalcijuma, što vodi do suviše kalcijuma u krvi, a ovo dalje do:

• Skladištenje kalcijuma u mekim tkivima kao što su srce i pluća
• Konfuzije i dezorijentisanost
• Oštećenja bubrega
• Kamen u bubregu
• Vrtoglavicu, povraćanje, zatvor, gubljenje apetita, slabost i gubljenje težine

10-15 minuta dnevno tri puta nedeljno na suncu je dovoljno za proizvodnju vit. D i zadovoljenje potreba organizma. Potrebno je osunčati kožu lica, ramena, ledja, nogu. Izloženost kože kroz prozor, zaštitu, oblake, nije dovoljna.


Preporuka unosa (RDA):

• Novorodjenčad:

- od 0 - 6 meseci 400IU, tj. 10mcg/dnevno

- od 7 - 12 meseci 400IU

• Deca

- od 1 - 3 godine 600IUtj. 15 mcg/dnevno

- od 4 - 8 godina 600IU

• Starija deca i odrasli:

- od 9 - 70 god. 600IU

- preko 70 god. 800IU, tj. 20mcg/dnevno
- trudnice i dojilje 600IU

Ljudima preko 50 - te godine je potrebno više ovog vitamina nego mladjima. Posavetujte se sa lekarom.
Do toksičnosti vit. D dolazi ako se unosi previše putem suplemenata.
Gornje dozvoljene granice su:

• 1000 - 1500IU za novorodjenčad
• 2500 - 3000IU za decu od 1 - 8 godina
• 4000IU za decu preko 9 godina i odrasle

1mcg D3 jednak je 40IU vit. D

Izvor:
MedlinePlus
A service of the U.S.  National Library of Medicine
NIH National Institutes of Health


Informacije iz članka nisu zamena za dijagnozu i tretmane stručnog medicinskog osoblja.

Osteoporoza

Osteoporoza je bolest gde dolazi do tanjenja i slabljenja kostiju, sve do tačke kad postaju osetljive i sklone prelomima. Mada nije vezana za godine života,češće se javlja u starijim godinama. Kosti su živo tkivo i tokom našeg života, naše telo ih obnavlja. Sa godinama taj proces slabi, više se oštećuju, nego izgradjuju. 
Unutrašnjost kosti podseća na saće, ali u slučaju osteoporoze, prostori izmedju postaju veći, što se odražava na gubljenje koštane gustine i jačine. Ona postaje "porozna". Negde oko 30 god. koštana masa prestaje sa rastom  i cilj je sačuvati zdravlje kostiju što duže. Kod većine žena u prvim godinama menopauze se pojačava gubljenje koštane mase, a zatim se taj proces i dalje odvija, ali sporije. Kod muškaraca je sam proces sporiji, ali u godinama 65-70 tim, gubljenje koštane mase je u istom stepenu. Zove se i tihom bolešću jer nema simptome.
Dobra je vest da se može mnogo učiniti prevencijom, a i postoje odgovarajući tretmani. Zdravi životni izbori, kao što su odgovarajuća ishrana, vežbanje i upotreba propisanih lekova su ono što čuva naše kosti od gubljenja koštane mase i preloma. Piše u članku "Osteoporosis" NIHSeniorHealth

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju i to u sadejstvu sa vit. D. Ako dnevne potrebe za kalcijumom nisu zadovoljene, organizam ga nalazi, izvlači i time slabi kosti. Glavnim izvorom kalcijuma, uglavnom se i dalje smatraju mlečni proizvodi. Pri tom se često zaboravlja na masti koje oni sadrže i koje podižu nivo holesterola  u krvi. Suplemente kalcijuma treba uzimati oprezno i to ne više od 200-400mg u tabletama, ostatak unositi ishranom. Lekovima bifosfonatima se zaustavlja gubitak koštane mase. Postoje i lekovi nove generacije koji stimulišu formiranje kostiju i daju se u najtežim slučajevima

U periodu menopauze, zbog hormonskih disbalansa i promena u organizmu, poželjno je uraditi analize paratiroidnog hormona, hormona štitne žlezde, koncentraciju vit. D. U postmenopauzi se javlja veliki deficit ovog vitamina. Dok 15 minuta boravka na suncu daje dnevnu dozu vit. D.

Provera stanja kostiju se odradjuje kroz denzitometriju kičme i kuka, rendgen, anamnezu, laboratorijske analize i to kalcijumski status u krvi i urinu
Nastanku osteoporoze pogoduje pad ženskog hormona estrogena u periodu menopauze. Po statistici, svaka treća žena i sedmi muškarac posle 50 god. obole od ove bolesti. Ipak 80 % bolesti odredjeno je nasledjem, kaže u intervjuu za "Novosti",  primarijus dr. Milena Djurić, specijalista interne medicine i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
Faktori pogodni za nastanak osteoporoze:
-Nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja, što se odvija do 20 god.
-Lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Kao i antiepileptici.
To je bolest bez simptoma i najčešće se ustanovi posle preloma. Najčešći prelomi su prelomi kuka, pršljenja i podlaktice. Prateća pojava je smanjivanje telesne visine i do 3 cm godišnje, kao i deformitet kičme u vidu povijenosti napred, tkzv. kifoza.

Preventiva, kao i uvek je najbolji lek. Fizička aktivnost-trčanje, dizanje tereta, skakanje, ako volite da igrate, priključite se nekoj grupi ili igrajte u svojoj kući i hodanje, ostavljanje cigareta, alkohola. Ishrana je i u ovom slučaju glavni krivac za naše zdravlje. Potreban je unos kalcijuma 1000-1200mg dnevno i vit. D 800-1000 IJ.

Kad je u pitanju ishrana, mlečna hrana nije dovoljna za unos kalcijuma, osim toga sa godinama dolazi i do netolerancije na laktozu, a mora se voditi računa i  o masnoći u mlečnim proizvodima, te je neophodna biljna hrana i riba. Unošenje kalcijuma preko dnevnih potreba, takodje nije dobro jer može dovesti do njegovog taloženja u krvnim sudovima, što pogoduje aterosklerozi.  Previše biljnih vlakana otežava apsorbciju kalcijuma iz creva, s druge strane previše proteina, može da dovede do gubitka kalcijuma putem bubrega, kao i kod preteranog unosa soli i kafe. Ishrana treba da bude uravnotežena. Više kalcijuma od mleka sadrže: suva smokva, rogač, kelj, badem. Više informacija u   Kalcijum iz mleka ili...?

Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani, pre svega u mlečnim proizvodima i masnoj ribi: losos, skuša, tuna.
Ovaj vitamin je važan za ugradnju kalcijuma u kosti, kao i za skeletne mišiće.On je naš čuvar od preloma.

Kafa - nektar ili otrov?

Mirisna šoljica kafe. Jutarnje budjenje. Popodnevni  predah. Jedno od pića koje se najviše pije. I dalje se raspravlja o tome kakav uticaj ima kafa na zdravlje ljudi. Hoće li vas ubiti ili ćete živeti duže?

Za www.rtv.rsNutricionistkinja Sara Cvjetković kaže da je kafa dobar stimulans nervnog sistema, stimuliše pažnju i pamćenje.  Topi masnoću i utiče na potrošnju energije. Smanjuje rizik od dijabetesa za čak 30%.
Istraživanja su pokazala da se kafom može ukloniti ili bar ublažiti glavobolja.
Nutricionistkinja Cvjetković apeluje da se ne pije više od tri šoljice dnevno da bi se izbegli negativni efekti. Preveliki unos kofeina izaziva nesanicu, vrtoglavicu, drhtavicu. Nije preporučljivo za osobe sa pojačanim lučenjem kiseline i gastritisom. Povećava krvni pritisak, pogotovo kod ljudi koji već imaju hipertenziju.



Piše ww.livescience.com:

• Stručnjaci ističu da bi vas ubila, trebalo bi u cugu da popijete 80-100 šoljica
• Studije pokazuju da Amerikanci dnevnu dozu antioksidanata dobijaju iz 1-2 šoljice kafe dnevno. To se smatra zdravom dozom. Umesto kafe jednako dobar je crni čaj.
• Na pacovima je dokazano da kafa kod ženki podstiče seksualnu želju. Što se tiče ljudi, može da poboljša seksualni doživljaj samo kod onih koji nisu redovni konzumenti. Možda da probate sa drugim kofeinskim pićem.
• Jedna mala studija je pokazala da kofein tj. dve šoljice kafe, može da smanji bol u mišićima posle teretane. Ali opet se radi o onima kojima kafa nije dnevni fiks.
• Stručnjaci savetuju da ne pijete kafu 6 sati pre odlaska na spavanje
• Ako ste zavisnici od kafe bez kofeina, treba da znate da ste na istom ako popijete 1-2 šoljice kafe.
• Što se tiče kafe bez kofeina, nastaje tako što se zrna pare i kofein isplivava na površinu, odakle se spira uz pomoć organskog rastvarača methylene chloride. Zbog te kiseline nekima kafa smeta i izaziva im gastritis.
• Ljubitelji kafe su zavisnici od mirisa i ukusa pržene kafe. Kafa je jedina namirinica koja se konzumira u ugljenisanom stanju. Za vreme prženja, ulje u zrnu počinje da se pojavljuje na 400 stepeni, to je jači ukus i ima više kofeina, pa to važi posebno za tamnije prženu kafu. Više kofeina ima u kuvanoj crnoj kafi nego u kapučinu i espresu.

• U www.biljeizdravlje.rs primarijus dr. Petar Bojović sa Instituta za javno zdravlje Srbije, kaže da je kofein  otrovna biljna baza i smatra se drogom. On ostaje u organizmu 68-72sata i blokira kalcijum i magnezijum iz hrane te se tako smatra da utiče na nastanak osteoporoze. Kod trudnica može izazvati kontrakcije i prevremeni porodjaj. A može da naruši strukturu budućih kostiju i da utiče na srčani ritam.Prženi produkti kafe izazivaju displazije, promene na dojkama, svojim slobodnim radikalima utiču na elastičnost kože. Kafa je i jak diuretik te isušuju i kožu. Zato je potrebno unositi dovoljno vode.Negativno utiče na nivo šećera u krvi, zubi vremenom požute jer se ugradjuje u gledj.Prema istraživanju američkog Kolumbija Univerziteta, oštećenja u organizmu nastaju ako se dnevno uzima više od 20 miligrama kofeina. Jedna šoljica kafe sadrži 80-120 miligrama kofeina. Za jutarnje budjenje umesto kafe bolje je uzeti cedjen sok od pomorandže ili čašu mlake vode sa par kapi limuna i kašikom meda ili toplu čokoladu ili svež sok od paradajza. Ispijanje kafe sa mlekom nije dobro jer kofein iz kafe i kazein iz mleka stvaraju nerazgradiv spoj, pa izaziva tegobe tokom varenja. Osim toga kafa utiče i na stvaranje viška kiseline, što može uticati na gastritis.

Kako god, i  u ovom za neke, božanskom napitku ne treba preterivati. Jedna šoljica za jutarnje budjenje, jedna zarad prevrtanja šolje i gledanja u kafu i ako ste baš fan, još jedna za uživanje. I to je to. Zamena za kafu može biti:

• Inka kafa, od žitarica, tj. od ječma, raži i cikorije. Ne sadrži kofein. Sadrži B vitamine, gvoždje, magnezijum, kalcijum... Daje osećaj sitosti pa je dobra uz dijete, a dobra je i za one sa visokim pritiskom, smiruje želudac.
• Cikorija, sadrži prženi koren cikorije. Bez kofeina. U narodnoj medicini je lek za popravljanje varenja, čišćenje jetre, bubrega, slezine i protiv anemije.  Dobra je za dijabetičare. Super je rešenje za one koji piju kafu sa mlekom.
• Biokafa, sastoji se od žitarica, mahunarki, 40% ekstrakta cikorije. Bez kofeina
• Zeleni čaj je pravi rudnik antioksidanata. Poznata je stara Kineska poslovica:"Bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja."Pokazuje antikancerogeno dejstvo,sprečava razvoj ateroskleroze i srčanih oboljenja, takodje je dobar za mršavljenje, jer ubrzava metabolizam i topi masti. Idealan je kao zaštita od gripe u zimskom periodu. Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Dovoljne su dve šoljice čaja dnevno. One daju organizmu jednaku količinu antioksidanata kao pet porcija povrća ili dve jabuke. 

Odlično mleko, šta mu fali?

28.02.

Udarna vest, samo nismo sigurno ko će biti udaren ili jesmo? Promenjen pravilnik, te je granica dozvoljenosti aflatoksina vraćena na nivo od pre dve godine, na 0,5 mikrograma/kg. Za radost ili plač? Raduju se svi osim potrošača tj. većine stanovništva koje ispade kolateralna šteta (budućnost će pokazati).Toksikolozi govore o kumulativnom dejstvu aflatoksina. To vam je isto kao sa vodom, koja je super za piće tj. nema bakterija, ali ima teških metala. Ali, bože moj, što bi se bavili nečim što će se desiti ili možda neće, tamo neke godine. Ne bih volela da sam u koži roditelja  sa decom predškolskog uzrasta, s obzirom da su toksikolozi govorili da su deca i trudnice najosetljivije grupe konzumenata.

 Da li bi bilo fer od tih preradjivača, da na deklaraciji napišu da mleko koje ima iznad 0,25 mikrograma/kg nije za decu, što su tvrdili toksikolozi. Ili i oni menjaju svoje stručno mišljenje i uskladjuju sa novim pravilnikom? 

 Dok mnogi idu napred, mi idemo unazad i to objavljujemo na sva zvona. Ovim su zaštićeni svi, počev od farmera do preradjivača, svi osim, nas potrošača. Kome da verujemo? Pravilniku ili toksikolozima? Da prihvatimo sve kako jeste, kao da ništa nije bilo, osim političkog prepucavanja i nastavimo sa našim "nebitnim, malim" životima.

U Dnevniku RTS, ministar poljoprivrede Goran Knežević je izmedju ostalog, izjavio i kako nismo ni dovoljno glupi, ni dovoljno bogati da možemo da rasipamo naše mleko, jer bi dnevno trebalo da se baci 300 do 400 hiljada litara mleka, što je mnogo para, a praktično je ispravno za dve trećine sveta i može se izvoziti. Rekao je i da rezultati iz Holandije ništa ne bi rešili i da mali i srednji poljoprivrednici moraju da prežive. Istakao je i da su Ministarstvo zdravlja, Batut i VMA zaključili da nivo aflatoksina od 0,5 ili 0,05 ne utiče na zdravlje ljudi. 
Posle izjave ministarke zdravlja kako svako treba da donese odluku u vezi mleka i svoje porodice, dotična gospodja mudro ćuti.

Inače je ambasador Bugarske demantovao izjavu ministra poljoprivrede da je kod njih dozvoljena granica od 0,5mikrograma/kg. Jer su oni uskladili svoje propise sa propisima EU. Da li ovo znači da se mi udaljavamo od EU?

Mislim nešto, bilo bi najbolje, pošto je novac najbitiniji da oni to mleko lepo izvezu u te zemlje koje stalno navode za primer sa odgovarajućim nivoom aflatoksina od 0,5.

U Nemačkoj je potvrdjeno da je kukuruz iz Srbije zaražen aflatoksinom.

Uostalom, postoje namirnice sa većom koncentracijom kalcijuma od mleka. Recimo, sirovi susam ga ima sedam puta više. Neki od najznačajnih izvora ovog minerala jesu i mak, badem, semenke bundeve, suvi list peršuna, soja, suva smokva, kupine, ovas, kelj, rotkva, rogač, maslačak, pasulj, orah, indijski orah, lešnik, beli luk... I ovako postoji kod nutricionista i makrobiotičara  stav da treba smanjiti upotrebu mleka zbog antibiotika, hormona koje u sebi sadrži.

13.03.

I tako, dok država štiti proizvodjače, mi potrošači smo na tankom ledu. Još par dana pa ističe period od 15 dana koji je dao gosp. Vučić za povratak na stari nivo aflatoksina, sad se već neki proizvodjači bune da taj period treba produžiti.
Tresla se gora, rodio se miš.
Lično ja, pridržavam se one prve preliminarne tabele od 18.02.o procentu aflatoksina u mleku sa sajta Ministarstva poljoprivrede Vojvodine, po kojoj su neka mleka na granici 0,05 i ispod. Dozu sam svela na čašu dnevno.

Da bi zaštitili sopstveno zdravlje,koje je na kraju krajeva, očito, bitno, samo nama samima, treba razmisliti i o korigovanju ishrane i unošenju više voća i povrća. Mleko svesti na neki minimum. Uostalom, to je i povoljnije za kućni budžet, a očito i zdravlje.Uzevši sve u obzir, kako tvrde nutricionisti, što se pića tiče, još uvek je najzdravija voda.
 U zdravlje nam bilo.

Kravlje mleko -za i protiv

 Pitanje koje postaje sve aktuelnije poslednjih godina. Uporedo sa jedne strane,razvojem svesti o značaju kvaliteta ishrane, kako za  telesno, tako i za mentalno zdravlje, a sa druge, dodavanjem sve više hemijskih dodataka u istom. U preuzetom tekstu iz magazina "Zdrav život" , svoja mišljenja o kravljem mleku iznose jedan lekar i jedan makrobiotičar.

Za kravlje mleko - Prof. dr Jagoda Jorga, Institut za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

Kravlje mleko je najbolji izvor kalcijuma i fosfora koji postoji u prirodi. Upravo zato se preporučuje u ishrani kako osoba koje rastu (dece i adolescenata), tako i onih kod kojih postoji potreba za bržom obnovom tkiva (postoperativni i posttraumatični tokovi). Preporuka za sve ljude je da piju od pola litra do litar obranog mleka dnevno. 

U 100 ml mleka ima između 100 i 150 mg kalcijuma. Dnevna potreba organizma je između 700 i čak 1.200 mg, u zavisnosti od godina starosti, pola i zdravstvenog stanja.Sojino mleko ima oko 20 mg. kalcijuma u 100 ml.

Iskoristljivost kalcijuma iz mleka je izrazito dobra, što se ne odnosi na namirnice biljnog porekla, jer je kalcijum kod njih u obliku soli koje se veomo teško iskorišćavaju iz creva i većim delom se izbacuju iz organizma. Mleko ima i relativno veliki sadržaj proteina (3 - 4 g na 100 ml). Ti proteini su visoko vredni. Njihova iskoristljivost u organizmu je veoma velika, gotovo 90 odsto može da se iskoristi. Oni sadrže i značajne aminokiseline, neophodne za normalnu obnovu tkiva, rast i razvoj, održavanje imuniteta, stvaranje uobličenih krvnih elemenata (eritrociti, leukociti), odnosno za sve ono što čini odbranu organizma od bolesti. 

Najnovija preporuka je da ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska piju bar 750 ml mleka, zbog visokog sadržaja kalcijuma, koji utiče na snižavanje pritiska. 

Šta nije dobro u mleku? 

Mleko je namirnica oko koje često postoje neke kontroverze. Osamdesetih godina 20. veka postojala je kampanja protiv mleka, sve dok  se nije razlučilo šta je u njemu dobro, a šta loše. Zapravo, ono što u mleku ne valja jesu mlečne masti, koje su visoko aterogene – one su te koje najlakše i najbrže dovode do ateroskleroze. Zbog toga se u svim preporukama kaže da treba unositi obrano mleko koje ima sadržaj masti manji od 1 posto. To važi i za sve druge mlečne napitke. 

Da li se mleko preporučuje baš svima? 

Postoje kategorije ljudi  kod kojih o tome treba voditi računa. To su oni koji imaju intoleranciju na laktozu (mlečni šećer).  Proizvodi se mleko kome se odstranjuje laktoza . Drugi slučaj su deca insulin zavisnih dijabetičara, kod koje može da se javi alergija na belančevine iz mleka. Tu su i ljudi koji imaju stomačne probleme, bilo da je reč o  akutnoj upali, gastritisu ili čiru, kojima se preporučuju acidofilni napici (jogurti) i kefir pre nego mleko, pošto sadrže mlečno-kiselinske bakterije, koje poboljšavaju crevnu floru i sprečavaju razvoj bakterija koje mogu dovesti do oboljenja. Ti napici se preporučuju i osobama koje imaju visok holesterol, jer ove bakterije u svojoj ishrani  koriste holesterol. 

Ko bi trebalo da unosi povećanu količinu mleka? 

Posebna kategorija koja treba da unosi više mleka nego što je opšta preporuka su sportisti, zbog toga što mleko spada u namirnice koje imaju tzv. baznu reakciju, odnosno neutrališe kisele produkte (npr. mlečna kiselina), koji dovode do brzog zamora mišića i organizma. 

Devojčice i devojke bi, zbog rizika od osteoporoze, takođe trebalo da unose dovoljno mleka, odnosno kalcijuma, da bi kosti napravile dovoljnu gustinu, koja sa godinama postepeno opada (pa se troši iz zaliha). 



Zašto dati prednost kravljem mleku? 

Postoje za to dva važna razloga: 

1. belančevine iz biljnih izvora su nepotpune, nemaju sve esencijalne aminokiseline, i 

2. sadržaj kalcijuma u sojinom mleku je pet do šest puta manji nego u kravljem, pa bi trebalo toliko puta više piti to mleko, što je kalorijski mnogo za organizam. 

Sličnosti i razlike između različitih vrsta mleka 
Mleko raznih životinja se po svom sadržaju razlikuje od kravljeg. Kozje i ovčije mleko je bogatije mašću, ali u drugim elementima, zbog kojih je mleko bitno, kao što su sadržaj proteina i belančevina, kalcijuma i vitamina A, postoje razlike. Što je mleko nemasnije (obrano) manji je i sadržaj vitamina A, pa se takvo mleko u fabrici obogaćuje, dodaju mu se vitamini A i D, jer se preporučuje u ishrani dece, kojoj su neophodni. Vitamin A, inače,  utiče na poboljšanje imuniteta i odbranu od infekcija. 

Protiv kravljeg mleka  - Snežana Jandrlić-Momčilović, makrobiotičar

Mleko i mlečni proizvodi su namirnice koje ljudski rod konzumira vekovima, ali ne na svim kontinentima. Postoji jedna velika zabluda da ljudi ne mogu bez mleka. Dokazano je da mleko sadrži enzim (kazein) koji naš organizam ne može da vari i vremenom on kod mnogih ljudi izaziva znatne probleme. Ti problemi nisu vidljivi posle petnaest ili dvadeset godina, ali dešava se da u starosti ljudi postaju alergični na mleko i mlečne proizvode. 

Kravlje mleko nije namirnica koju treba da konzumira ljudsko biće, ono je predviđeno za tele, kao što je i ljudsko mleko predviđeno za bebe. Litar kravljeg mleka sadrži 1.200 mg kalcijuma, a litar majčinog mleka 300 mg. Međutim, koeficijent iskoristivosti kalcijuma iz majčinog mleka je četiri puta veći. Razlog tome je odnos kalcijuma i fosfora, jer višak fosfora u kravljem mleku sprečava apsorpciju kalcijuma i drugi razlog slabe apsorpcije kalcijuma je taj što kravlje mleko ima tri puta više belančevina nego majčino. Takođe, postoji problem i u količini masnoća koje se nalaze u kravljem mleku, koje ljudski organizam teško vari. Nepotpuna probava belančevina iz mleka izaziva proces truljenja u crevima i pri tom nastaju kisele supstance: fenoli, indoli, amonijak itd. Samim tim povećavaju kiselost krvi, od koje se uzimaju minerali,a  na prvom mestu kalcijum. Iz tog razloga se pojavljuje i povećanje osteoporoze kod žena koje konzumiraju velike količine mlečnih proizvoda. Čovek je jedini sisar koji sisa celog života.  To je zbog čulnog nivoa svesti, koji traži neko zadovoljstvo. Mleko sadrži masnoće koje su pogodne za pravljenje preliva, pavlake, putera... Zloupotreba tih masnoća stvara probleme u krvnim sudovima i crevima. Kod žena dolazi do poremećaja na reproduktivnim organima i na mlečnim žlezdama (pošto je mleko inače produkt žlezde). 

Ljudi često misle da ne mogu bez mleka pošto ono sadrži kalcijum. Trebalo bi više da se okrenu zelenom lisnatom povrću – kupusu, kelju, brokulama. Takođe, zamena može da bude sojin sir, jogurt od žitarica, prosa ili soje i razni namazi. Sojino mleko sadrži belančevine i dobro je za žene u postmenopauzi, jer sadrži hormone (fitoestrogene), koje organizam počinje da gubi. Smatra se da je jogurt bolja varijanta budući da je fermentisana namirnica i da prija crevima. To predstavlja zabludu i ne preporučujem konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda. 

Onima koji brinu da bi izbacivanjem mleka iz ishrane mogli biti lišeni kalcijuma, treba reći da na primer hidžiki alge u 100 g sadrže 1.400 mg kalcijuma, a susam 887 mg. Mleko u 100 g sadrži 112 mg kalcijuma.  

Srbija je prva u svetu po broju pacijenata koji imaju kancer debelog creva upravo zato što se zloupotrebljavaju mlečni proizvodi, koji su nezadovoljavajućeg kvaliteta. Prvo, krave ne pasu prirodno bilje, a zatim se u pasterizovano mleko (koje traje 60 i 90 dana) dodaju industrijski dodaci, konzervansi, koji su teška hemija.

O kalcijumu iz biljnih izvora, pogledaj post "Kalcijum iz mleka" ili ...?
Danas, čak i zagovornici mesne ishrane, ne kriju strah i očaj zbog kontaminiranosti ove hrane, pa time i mlečnih proizvoda, pesticidima, herbicidima, hormonima, antibioticima. Čak i riba koja se posebno zagovara kao zdrava, sadrži toksine, pa ni sa njom ne treba preterivati. 

Opet dolazimo do one da je osnovna mudrost življenja umerenost u svemu, pa tako i u hrani.
Alternativa mleku, postoji, samo treba poštovati sebe, svoje zdravlje i svoj životni stil.

Kalcijum iz mleka ili...?

Šta je kalcijum?

Suve smokve, rogač, kelj, soja i badem samo su neki od plodova koji sadrže više kalcijuma - nećete verovati-od kravljeg mleka. Kalcijum je mineral, koji čini 2% čovekove telesne mase. Gradivni je element kostiju i zuba, neophodan je mišićima, za prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima, kao i za normalno zgrušavanje krvi. Njegov stalan nivo obezbeđuje nesmetano funkcionisanje različitih procesa u organizmu.

Dnevne potrebe

Dnevne potrebe za ovim mineralom iznose 1.000-1.200 mg (za osobe do 25 god), odnosno 800-1.000 mg za starije. Ženama u periodu trudnoće i dojenja treba 1.200 mg, koliko i u menopauzi. Apsorpciju kalcijuma potpomažu vitamini A, C i D, zatim gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, a otežavaju je stres, deficit vitamina D, oksalati (ima ih u spanaću, zelenoj salati), kao i preteran unos masti, a upotrebom diuretika može dovesti do izlučivanja kalcijuma iz organizma.

Posledice nedostatka kalcijuma

Ukoliko je ishrana siromašna ovim dragocenim mineralom, organizam mora da troši kalcijum iz sopstvenih rezervi, zbog čega nastaju problemi sa zubima, zglobovima i kostima. Jedna od češćih posledica nedostatka kalcijuma u organizmu jeste osteoporoza, naročito kod žena u menopauzi.

Biljke-riznica minerala

Da bi se hranom životinjskog porekla unela dovoljna količina kalcijuma, potrebno je svakodnevno piti po dve šolje mleka i jesti oko 40 gr tvrdog sira. Međutim ne sme se smetnuti s uma da se na taj način, naročito kroz sir, unose masti koje su vrlo štetne za organizam. Osim toga, postoji veliki broj ljudi koji ne podnose laktozu iz mleka. Velika je zabluda da kalcijuma ima isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Naprotiv, postoji čak petnaestak namirnica biljnog porekla koje su po sadržaju ovog minerala znatno bogatije od mleka. Neki od najznačajnih izvora ovog minerala jesu susam, mak, badem, semenke bundeve, suvi list peršuna, soja, suva smokva, kupine, ovas, kelj, rotkva, rogač, maslačak, pasulj, orah, indijski orah, lešnik, beli luk...

Uporedna lista

Potrebna količina pojedinih namirnica (u gramima), kako bi se zadovoljile dnevne potrebe za kalcijumom.

·                                 Mak 58 gr

·                                 Suva smokva 285 gr

·                                 Riba 300 gr

·                                 Badem 320 gr

·                                 Soja 355 gr

·                                 Kelj 400 gr

·                                 Mleko 666 gr

·                                 Jaja 1.333 gr

Susam

Sirove semenke susama sadrže čak sedam puta više kalcijuma od kravljeg mleka. Osim toga susam je bogat uljem, bakrom, manganom, gvožđem, vitaminima E i B1, kao i biljnim smolama i gorkim materijama koje mu daju prepoznatljiv miris. Susam poboljšava probavu i leči opstipaciju, snižava holesterol, sprečava nastanak krvnih ugrušaka (trombova), ublažava bolove u slučaju hemoroida, a koristi se i u slučaju kožnih oboljenja kao što su bubuljice, čirevi i opekotine.

Koristi se kao mleven, kao dodatak jelima ili kao ulje.

Suve smokve

Suve smokve su dobar su izvor, kako kalcijuma tako i kalijuma minerala koji reguliše krvni pritisak. Pet smokava obezbeđuje više od 20% preporučene dnevne količine vlakana, zbog čega ovo voće blagotvorno deluje na probavu.

Rogač

Upotrebljava se kao važan sastojak u ljudskoj ishrani, dok se u današnje vreme najčešće koristi kao zamena za kakao ili čokoladu u obliku brašna i idealan je dodatak kolačima. Bogat je izvor vitamina i minerala, pa predstavlja efikasno sredstvo za snižavanje holesterola i triglicerida, ublažavanje crevnih tegoba i upijanje toksina iz creva. Osobama sa povišenim holesterolom i trigliceridima u krvi preporučuje se da ujutru, na prazan stomak, uzmu kašiku mlevenog rogača i lagano tope u ustima, a onda progutaju.

Badem

Ovo koštunjavo voće izuzetno je bogato mineralima, naročito onima koji su važni za zdravlje kostiju-kalcijumom, magnezijumom, manganom i fosforom, pa je od velike koristi u prevenciji osteoporoze. Badem se ističe i zbog svog blagotvornog dejstva na kardiovaskularni sistem, zahvaljujući visokom sadržaju mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E. Utiče na snižavanje holesterola i sprečavanje stvaranje naslaga na zidovima arterija, pomaže izgradnju kostiju, normalizuje krvni pritisak i rad srca.

 Evo i dva vrlo jednostavna recepta za pravljenje mleka.

Bademovo mleko

Bogato proteinima, prijatnog orašastog ukusa odlično je za kolače, kao dodatak kafi ili musliju.

Ovo mleko sadrži mnoštvo minerala posebno važnih za zdravlje kostiju - kalcijum, magnezijum, mangan i fosfor, pa je značajno u prevenciji osteoporoze. Mononezasićene masnoće kojih ima u bademu deluju pozitivno na smanjenje holesterola i smanjuju rizik od srčanih bolesti.

Recept - Potopite šolju badema i ostavite da odstoji 12 sati, isperite i dodajte četiri šolje vode. Sve to stavite u blender i izmiksajte da bude što sitnije, procedite kroz gazu i po želji dodajte malo cimeta.

Pirinčano mleko

Prijatnog, slatkastog ukusa, može da zameni mleko na svaki način. Pirinčano mleko je dijetalna, hranljiva i lako svarljiva namirnica. Bogato je ugljenim hidratima i belančevinama. Sadrži vitamin B1, B2, tiamin, riboflavin, niacin, fosfor, kalcijum, magnezijum. Dobro je za kosti i zube.

Recept – U šerpu stavite jednu šoljicu integralnog pirinča i deset šoljica vode, poklopite i kada proključa smanjite temperaturu na najniži podeljak i kuvajte još pola sata. Nakon kuvanja, smesu ohladite, pa procedite kroz gazu. Mleko možete da zasladite medom ili malteksom.

Uživajte!