Osteoporoza

Osteoporoza je bolest gde dolazi do tanjenja i slabljenja kostiju, sve do tačke kad postaju osetljive i sklone prelomima. Mada nije vezana za godine života,češće se javlja u starijim godinama. Kosti su živo tkivo i tokom našeg života, naše telo ih obnavlja. Sa godinama taj proces slabi, više se oštećuju, nego izgradjuju. 
Unutrašnjost kosti podseća na saće, ali u slučaju osteoporoze, prostori izmedju postaju veći, što se odražava na gubljenje koštane gustine i jačine. Ona postaje "porozna". Negde oko 30 god. koštana masa prestaje sa rastom  i cilj je sačuvati zdravlje kostiju što duže. Kod većine žena u prvim godinama menopauze se pojačava gubljenje koštane mase, a zatim se taj proces i dalje odvija, ali sporije. Kod muškaraca je sam proces sporiji, ali u godinama 65-70 tim, gubljenje koštane mase je u istom stepenu. Zove se i tihom bolešću jer nema simptome.
Dobra je vest da se može mnogo učiniti prevencijom, a i postoje odgovarajući tretmani. Zdravi životni izbori, kao što su odgovarajuća ishrana, vežbanje i upotreba propisanih lekova su ono što čuva naše kosti od gubljenja koštane mase i preloma. Piše u članku "Osteoporosis" NIHSeniorHealth

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju i to u sadejstvu sa vit. D. Ako dnevne potrebe za kalcijumom nisu zadovoljene, organizam ga nalazi, izvlači i time slabi kosti. Glavnim izvorom kalcijuma, uglavnom se i dalje smatraju mlečni proizvodi. Pri tom se često zaboravlja na masti koje oni sadrže i koje podižu nivo holesterola  u krvi. Suplemente kalcijuma treba uzimati oprezno i to ne više od 200-400mg u tabletama, ostatak unositi ishranom. Lekovima bifosfonatima se zaustavlja gubitak koštane mase. Postoje i lekovi nove generacije koji stimulišu formiranje kostiju i daju se u najtežim slučajevima

U periodu menopauze, zbog hormonskih disbalansa i promena u organizmu, poželjno je uraditi analize paratiroidnog hormona, hormona štitne žlezde, koncentraciju vit. D. U postmenopauzi se javlja veliki deficit ovog vitamina. Dok 15 minuta boravka na suncu daje dnevnu dozu vit. D.

Provera stanja kostiju se odradjuje kroz denzitometriju kičme i kuka, rendgen, anamnezu, laboratorijske analize i to kalcijumski status u krvi i urinu
Nastanku osteoporoze pogoduje pad ženskog hormona estrogena u periodu menopauze. Po statistici, svaka treća žena i sedmi muškarac posle 50 god. obole od ove bolesti. Ipak 80 % bolesti odredjeno je nasledjem, kaže u intervjuu za "Novosti",  primarijus dr. Milena Djurić, specijalista interne medicine i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
Faktori pogodni za nastanak osteoporoze:
-Nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja, što se odvija do 20 god.
-Lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Kao i antiepileptici.
To je bolest bez simptoma i najčešće se ustanovi posle preloma. Najčešći prelomi su prelomi kuka, pršljenja i podlaktice. Prateća pojava je smanjivanje telesne visine i do 3 cm godišnje, kao i deformitet kičme u vidu povijenosti napred, tkzv. kifoza.

Preventiva, kao i uvek je najbolji lek. Fizička aktivnost-trčanje, dizanje tereta, skakanje, ako volite da igrate, priključite se nekoj grupi ili igrajte u svojoj kući i hodanje, ostavljanje cigareta, alkohola. Ishrana je i u ovom slučaju glavni krivac za naše zdravlje. Potreban je unos kalcijuma 1000-1200mg dnevno i vit. D 800-1000 IJ.

Kad je u pitanju ishrana, mlečna hrana nije dovoljna za unos kalcijuma, osim toga sa godinama dolazi i do netolerancije na laktozu, a mora se voditi računa i  o masnoći u mlečnim proizvodima, te je neophodna biljna hrana i riba. Unošenje kalcijuma preko dnevnih potreba, takodje nije dobro jer može dovesti do njegovog taloženja u krvnim sudovima, što pogoduje aterosklerozi.  Previše biljnih vlakana otežava apsorbciju kalcijuma iz creva, s druge strane previše proteina, može da dovede do gubitka kalcijuma putem bubrega, kao i kod preteranog unosa soli i kafe. Ishrana treba da bude uravnotežena. Više kalcijuma od mleka sadrže: suva smokva, rogač, kelj, badem. Više informacija u   Kalcijum iz mleka ili...?

Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani, pre svega u mlečnim proizvodima i masnoj ribi: losos, skuša, tuna.
Ovaj vitamin je važan za ugradnju kalcijuma u kosti, kao i za skeletne mišiće.On je naš čuvar od preloma.

Mistifikovana menopauza

Značajna životna promena

Menopauza ili životna promena svake žene, koja se dešava oko 50god. i označava kraj menstruacionog ciklusa i perioda radjanja.
To je period i fizičkog i mentalnog izazova.Simptomi kao toplotni talasi, problem sa spavanjem, promene raspoloženja su individualni za svaku ženu. Nekim ženama je potrebna terapija. Svaka ima svoje koristi i rizike i u tom izboru treba odabrati pravu, što može biti veoma zbunjujuće.

Poslednje dve decenije, znanja o menopauzi su značajno napredovala. Mnogobrojne studije NIH, National Institutes of Health, part of the U.S. Department of Health and Human Services, su o ženi, pre, za vreme i posle menopauze, dale  nov uvid u njen tok. Razvijani su novi vidovi tretmana, a dugogodišnje terapije se i dalje procenjuju.
"Ovo istraživanje je u toku i dalje jer ima 40 miliona žena u menopauzi i postmenopauzi u ovoj zemlji i taj broj raste svake godine", izjavio je Dr. Howard N. Hodis, kardiolog i istraživač menopauze na  University of Southern California.

Menopauza se definiše kao kraj menstrualnog perioda. Obično se to dešava oko 51 god., ali kod nekih žena je to i u 40-tim, ili krajem 50-tih godina. Simptomi se javljaju nekoliko godina ranije. Perimenopauza ili prelazni period prestaje godinu dana nakon kraja menstrualnog perioda.
Za vreme perimenopauze, hormoni estrogen i progesteron koji se stvaraju u ovarijumu, imaju velike oscilacije. To vodi ka promenama u menstrualnom ciklusu, a utiče i na druge organe.

Dr. Gail Greendale of the University of California, Los Angeles, jedan je od vodećih istraživača studije koju je finansirala NIH, radi posmatranja stanja žena tokom perimenopauze. Istraživanje je pratilo 3 000 žena u periodu pre i posle menopauze. Pratili su stanje zdravlja koštanog sistema, srca, krvnih sudova, mozga, tumore i razne simptome.

"Deo misije, bio je i upoznavanje žena sa onim što dolazi-opseg zajedničkog iskustva, jer to može da im pomogne da razumeju šta se dogadja tokom promena", rekao je  Greendale.
Izmedju ostalog, istraživači su otkrili da razmišljanje može postati konfuzno." Naša studija je otkrila da žene ne uče informacije efikasno kao pre.Bilo je suptilnog pada u kognitivnim sposobnostima tokom prelaznog perioda", rekla je  Greendale. Ali ovaj deficit se gubi kad žena udje u postmenopauzu. Tako da se vidi svetlo na kraju tunela", kaže doktorka.
Drugi deo studije, bavio se raspoloženjem i našao je simptome depresije-kao osećaj beznadežnosti, gubitak apetita, osećaj tuge kroz menopauzu i postmenopauzu. Ujedno i pojava toplotnih talasa i preznojavanja tokom noći.

"Toplotni talasi mogu izazvati ozbiljno remećenje. Obično smo mislili da traju 2-3 godine, ali je istraživanje pokazalo da kod nekih žena traje i duže 7-10 godina," kaže Dr. Sherry Sherman, koji nadgleda istraživačke programe menopauze, finansirane od NIH Nacionalnog instituta o starenju.
Kod nekih žena, toplotni talasi i drugi simptomi, mogu biti takvi da utiču na dnevne aktivnosti. Ako je to sa vama slučaj, konsultujte lekara. Ima mnogo načina da se olakša stanje. Promena životnog stila,kao vežbanje i redukovanje stresa, može pomoći. Neke žene primaju hormonsku terapiju. Ona može obuhvatati različite kombinacije hormona i velike su varijacije po pitanju vrste i doze. Neke studije, ipak postavljaju pitanja u vezi bezbednosti hormonskih terapija.

90-tih godina, mnogim ženama su prepisivane hormonske terapije do kraja života. One nisu samo oslobadjale od simptoma, već se mislilo i da preveniraju bolesti srca i ostala stanja. To se promenilo 2002. kada je od strane NIH finansirano veliko istraživanje pod imenom the Women’s Health Initiative, zaključilo  da ukupni rizici od hormonske terapije nadmašuju koristi. Terapija, posebno vid estrogen-progestin, vode ka manjem riziku od preloma kostiju i raka debelog creva i rektuma. Ali, s druge strane se povećava rizik od tumora dojke, srčanog udara, šloga, tromba u nogama i plućima. 2004. je utvrdjen kod korišćenja samo estrogena, manji rizik od preloma kostiju, ali i povećani rizik moždanog udara.

Dalja istraživanja ukazuju na to da zdravstveni rizici zavise i od toga kada je žena počela sa hormonskom terapijom."Višestruki dokazi ukazuju na to da ako se daju hormoni pre ili blizu menopauze, tendencija pokazuje  koristi za zdravlje srca i padu mortaliteta (stopa smrtnosti)", kaže Hodis. On je na čelu finansirane studije od NIH, da se istraži ideja da se vaskularno zdravlje žene može poboljšati blizu menopauze. Rezultati se očekuju 2013.
Danas, estrogen ostaje najefektniji lek priznat od strane U.S. Food and Drug Administration, za tretiranje simptoma menopauze, kao što su toplotni talasi i noćno preznojavanje. Zbog brige o zdravlju neki eksperti preporučuju da lekari prepisuju najnižu efektivnu dozu, za najkraći potreban period.

NIH takodje finansira istraživanja traženja alternative hormonima."Istražujemo u  duhovno-telesnom pristupu, vežbanju, različitim lekovima, bihejvioralnom i alternativnom pristupu",kaže Sherman.

Ako ste blizu menopauze, učite o tome šta možete učiniti u vezi tog prelaznog perioda, konsultujte doktora i donesite odluku koji je tretman, ako je potreban, najbolji za vas. "Svaka žena je drugačija i terapija se mora prilagoditi svakoj ponaosob", kaže Hobis.


Izvor:
NIH News in Health