Vitez za jake kosti - vitamin D

Sunce je izvor života. 
Znaju to i mala deca. Ali, da li nam padne na pamet i to koliko je značajno za zdravlje našeg  koštanog sistema?
Naše telo za zdrave kosti osim kalcijuma traži i vitamin D. Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani.
Ima ga u sledećim namirnicama:

• Mlečni proizvodi:

-sir
-kremovi
-buter
-mleko koje se naknadno obogaćuje njime

• Masna riba:

-tunjevina, losos, skuša

• Ostrige
• Naknadno obogaćene žitarice (musli), margarini, soja mleko

Vit. D se kao suplement i dodatak ishrani nalazi u dve forme:

-D2 (ergocalciferol)
-D3 (cholecalciferol)
Sa dodatnim unošenjem treba biti oprezan,  jer može izazvati preteranu apsorbciju kalcijuma, što vodi do suviše kalcijuma u krvi, a ovo dalje do:

• Skladištenje kalcijuma u mekim tkivima kao što su srce i pluća
• Konfuzije i dezorijentisanost
• Oštećenja bubrega
• Kamen u bubregu
• Vrtoglavicu, povraćanje, zatvor, gubljenje apetita, slabost i gubljenje težine

10-15 minuta dnevno tri puta nedeljno na suncu je dovoljno za proizvodnju vit. D i zadovoljenje potreba organizma. Potrebno je osunčati kožu lica, ramena, ledja, nogu. Izloženost kože kroz prozor, zaštitu, oblake, nije dovoljna.


Preporuka unosa (RDA):

• Novorodjenčad:

- od 0 - 6 meseci 400IU, tj. 10mcg/dnevno

- od 7 - 12 meseci 400IU

• Deca

- od 1 - 3 godine 600IUtj. 15 mcg/dnevno

- od 4 - 8 godina 600IU

• Starija deca i odrasli:

- od 9 - 70 god. 600IU

- preko 70 god. 800IU, tj. 20mcg/dnevno
- trudnice i dojilje 600IU

Ljudima preko 50 - te godine je potrebno više ovog vitamina nego mladjima. Posavetujte se sa lekarom.
Do toksičnosti vit. D dolazi ako se unosi previše putem suplemenata.
Gornje dozvoljene granice su:

• 1000 - 1500IU za novorodjenčad
• 2500 - 3000IU za decu od 1 - 8 godina
• 4000IU za decu preko 9 godina i odrasle

1mcg D3 jednak je 40IU vit. D

Izvor:
MedlinePlus
A service of the U.S.  National Library of Medicine
NIH National Institutes of Health


Informacije iz članka nisu zamena za dijagnozu i tretmane stručnog medicinskog osoblja.

Osteoporoza

Osteoporoza je bolest gde dolazi do tanjenja i slabljenja kostiju, sve do tačke kad postaju osetljive i sklone prelomima. Mada nije vezana za godine života,češće se javlja u starijim godinama. Kosti su živo tkivo i tokom našeg života, naše telo ih obnavlja. Sa godinama taj proces slabi, više se oštećuju, nego izgradjuju. 
Unutrašnjost kosti podseća na saće, ali u slučaju osteoporoze, prostori izmedju postaju veći, što se odražava na gubljenje koštane gustine i jačine. Ona postaje "porozna". Negde oko 30 god. koštana masa prestaje sa rastom  i cilj je sačuvati zdravlje kostiju što duže. Kod većine žena u prvim godinama menopauze se pojačava gubljenje koštane mase, a zatim se taj proces i dalje odvija, ali sporije. Kod muškaraca je sam proces sporiji, ali u godinama 65-70 tim, gubljenje koštane mase je u istom stepenu. Zove se i tihom bolešću jer nema simptome.
Dobra je vest da se može mnogo učiniti prevencijom, a i postoje odgovarajući tretmani. Zdravi životni izbori, kao što su odgovarajuća ishrana, vežbanje i upotreba propisanih lekova su ono što čuva naše kosti od gubljenja koštane mase i preloma. Piše u članku "Osteoporosis" NIHSeniorHealth

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju i to u sadejstvu sa vit. D. Ako dnevne potrebe za kalcijumom nisu zadovoljene, organizam ga nalazi, izvlači i time slabi kosti. Glavnim izvorom kalcijuma, uglavnom se i dalje smatraju mlečni proizvodi. Pri tom se često zaboravlja na masti koje oni sadrže i koje podižu nivo holesterola  u krvi. Suplemente kalcijuma treba uzimati oprezno i to ne više od 200-400mg u tabletama, ostatak unositi ishranom. Lekovima bifosfonatima se zaustavlja gubitak koštane mase. Postoje i lekovi nove generacije koji stimulišu formiranje kostiju i daju se u najtežim slučajevima

U periodu menopauze, zbog hormonskih disbalansa i promena u organizmu, poželjno je uraditi analize paratiroidnog hormona, hormona štitne žlezde, koncentraciju vit. D. U postmenopauzi se javlja veliki deficit ovog vitamina. Dok 15 minuta boravka na suncu daje dnevnu dozu vit. D.

Provera stanja kostiju se odradjuje kroz denzitometriju kičme i kuka, rendgen, anamnezu, laboratorijske analize i to kalcijumski status u krvi i urinu
Nastanku osteoporoze pogoduje pad ženskog hormona estrogena u periodu menopauze. Po statistici, svaka treća žena i sedmi muškarac posle 50 god. obole od ove bolesti. Ipak 80 % bolesti odredjeno je nasledjem, kaže u intervjuu za "Novosti",  primarijus dr. Milena Djurić, specijalista interne medicine i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
Faktori pogodni za nastanak osteoporoze:
-Nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja, što se odvija do 20 god.
-Lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Kao i antiepileptici.
To je bolest bez simptoma i najčešće se ustanovi posle preloma. Najčešći prelomi su prelomi kuka, pršljenja i podlaktice. Prateća pojava je smanjivanje telesne visine i do 3 cm godišnje, kao i deformitet kičme u vidu povijenosti napred, tkzv. kifoza.

Preventiva, kao i uvek je najbolji lek. Fizička aktivnost-trčanje, dizanje tereta, skakanje, ako volite da igrate, priključite se nekoj grupi ili igrajte u svojoj kući i hodanje, ostavljanje cigareta, alkohola. Ishrana je i u ovom slučaju glavni krivac za naše zdravlje. Potreban je unos kalcijuma 1000-1200mg dnevno i vit. D 800-1000 IJ.

Kad je u pitanju ishrana, mlečna hrana nije dovoljna za unos kalcijuma, osim toga sa godinama dolazi i do netolerancije na laktozu, a mora se voditi računa i  o masnoći u mlečnim proizvodima, te je neophodna biljna hrana i riba. Unošenje kalcijuma preko dnevnih potreba, takodje nije dobro jer može dovesti do njegovog taloženja u krvnim sudovima, što pogoduje aterosklerozi.  Previše biljnih vlakana otežava apsorbciju kalcijuma iz creva, s druge strane previše proteina, može da dovede do gubitka kalcijuma putem bubrega, kao i kod preteranog unosa soli i kafe. Ishrana treba da bude uravnotežena. Više kalcijuma od mleka sadrže: suva smokva, rogač, kelj, badem. Više informacija u   Kalcijum iz mleka ili...?

Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani, pre svega u mlečnim proizvodima i masnoj ribi: losos, skuša, tuna.
Ovaj vitamin je važan za ugradnju kalcijuma u kosti, kao i za skeletne mišiće.On je naš čuvar od preloma.