Čokolada - hrana i lek

Zvanično je: njeno veličanstvo, čokolada podstiče serotonin, tkzv. hormon sreće i stvara dobro raspoloženje. Jača koncentraciju. Mogu je uzimati i oni koji imaju povećan LDL holesterol, jer dokazano je da kakao maslac uglavnom sadrži stearinsku kiselinu koja ne utiče na rast holesterola, koja se u jetri preradjuje u oleinsku koja se najviše nalazi u maslinovom ulju. 

Problem su kalorije kod zavisnika o čokoladi, jer je ona visoko kalorična, pa je dovoljno dnevno 25 gr. za one koji vode računa o dijeti. Može izazvati alergijske reakcije, jer sadrži sastojke koji se zbog tanina ne rastvaraju u potpunosti i mogu delovati kao antigeni kod osetljivih. Time se objašnjava crvenilo, akne i sitan osip kod onih koji preteraju sa količinom.
Čokolada je puna fosfora i magnezijuma neophodnog za sve metaboličke procese. Sadrži i kalcijum, ali se deci ipak preporučuje pre čokoladno mleko nego čokolada jer fitinska i oksalna kiselina vezuju kalcijum u netopive spojeve.
Potvrdjeno je i da ne izaziva zatvor. Brzo se vari.
Najnovija istraživanja pokazuju da kakao svojim flavonoidima, dovodi do sniženja sistolnog pritiska i time smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.
30gr. crne čokolade daje 12mg kofeina.

Neke studije ukazuju na kakaovac kao borca protiv mingrene. Suzbija aktivnost proteina zaslužnih za upalne procese koji izazivaju migrenu.

Istraživači sa Harvarda su analizirali 21 studiju sa 2500 učesnika i zaključili da kakao osim što snižava krvni pritisak , podiže nivo dobrog holesterola HDL-a i snižava nivo lošeg LDL-a.Ovo se pripisuje polifenolnim flavonoidima koji mogu da spreče bolesti srca. Flavonoidi su antioksidanti kojih ima u voću, povrću, čaju, kafi, vinu. U pitanju je crna čokolada sa visokim procentom kakaoa i malo šećera. Antioksidanti čuvaju zdravlje krvnih sudova, a koliko su oni mladi, toliko smo i mi.

Jednim sastojkom iz kakaoa može se zaustaviti kašalj. U pitanju je teobromin. To je gorak alkaloid koji pripada methylxanhtines. Struktura je slična kofeinu. Uglavnom ga ima u zrnu kakaoa (25gr/kg), a što se tiče crne čokolade,  ima ga 10gr./kg, a u mlečnim 1-5gr./kg. Inače ga ima i u čaju.
Ima slično dejstvo kofeinu, samo deset puta slabije, stimulativan je ali ne utiče na centralni nervni sistem.. Diuretik je, opuštajući. Snižava krvni pritisak jer proširuje krvne sudove. Opušta mišiće bronhija i tako i može da se koristi protiv upornog kašlja. Studije pokazuju da deluje na vagus nerv koji se prostire od pluća do mozga.

"Ovaj lek ima mogućnost da drastično utiče na lečenje upornog kašlja i mogao bi mnogo poboljšati život bolesnika", objasnio je Manfred Schenke, direktor britanske kompanije SEEK, koja razvija lek na bazi teobromina.
Inače se BC1036 već uveliko koristi kao lek protiv kašlja na tržištu Južne Koreje, čiji su naučnici učestvovali u njegovom stvaranju

Maska za lice koja hidrira i čini kožu mekom i glatkom:
-4 kašičice kakaoa, 4 kašičice kafe,
-pola banane
-2 kašičice pavlake
-za suvu kožu: 1 kašičicu meda
-za masnu kožu i sa aknama sok od pola limuna
Namazati lice, vrat, dekolte i ostaviti 20-tak minuta. Isprati ili vodom ili čajem od kamilice.
Inače je limun izuzetan za lice sklono flekama i za sušenje akni. Upozorenje: nikako ne mazati lice limunovim sokom u toku dana i izaći na sunce, jer limun je voćna kiselina koja skida površinski izumrli sloj i čini kožu osetljivijom. Zbog C vitamina čini kožu otpornijom i osvežava boju tena. Premazati lice uveče, ostaviti da se osuši, isprati i namazati kremu.

Šta se sve nalazi u tabli čokolade od 100 grama ? 

voda 2 g
proteini 8,4 g
lipidi 31,2 g
ugljenihidrati 60,2 g
kalcijum 156 mg
fosfor 207 mg
gvoždje 1,3 mg
natrijum 80 mg
kalijum 420 mg
vitamin B1 0,12 mg
vitamin B2 0,34 mg
Kalorija (kJ) 565 (2 362)

Izvor:
http://www.phytochemicals.info
http://www.seekacure.com/
http:/www.plivazdravlje.hr/

Zub kao mišije-ljudski hibrid

Biološka zamena za zub bioTooth TM
Nalazi su objavljeni u poslednjem broju the Journal of dental research.
Naučnici su sve bliže dobijanju novog zuba iz matičnih ćelija. Uspeli su da dobiju hibrid zuba obloženog gledju i sa korenom u razvoju. Tehnika uključuje upotrebu matičnih ćelija iz epitelnih tkiva  sluzokože desni u kombinaciji sa mesenchymal  ćelijama  iz embriona miševa.Ove mesenchymal ćelije mogu se razviti u razna tkiva kao što su hrskavica, kosti i masti. Kombinacije grozdova ćelija su presadjene u bubrege odraslih miševa gde su izrasli u prepoznatljivu zubnu strukturu. Istraživanja su dokazala da takva zubna struktura sadrži dentin(materijal)zuba, kao i gledj i formaciju održivog razvoja korena.
"Sledeći veliki korak je otkriti način za uzgajanje odrasle ljudske mesencyhal-ne ćelije.
Prethodno su istraživanja pokazala da se embrionalni zub može razviti u ustima odraslih.
Nije ni etički ni praktično koristiti ljudski embrion u stomatologiji.
"Sledeći veliki korak je otkriti način za uzgajanje odrasle ljudske mesencyhal-ne ćelije...Ono što je potrebno je izvor ljudskih epitelnih i mesenchymalnih ćelija, u dovoljnom broju da mogu formirati biozubnu formaciju kao održivu alternativu za stomatološke implante", rekao je prof. Sharpe, vodeći istraživač na Kings College Londons Dental Institute.

Izvor:
dailymale.co.uk

Trudnoća - rast stopala

Trudnoća može uticati na rast stopala buduće mame, tako da je to trajno, pokazuju nove studije. Istraživači su merili težinu i dužinu stopala 49 žena za vreme trudnoće i pet meseci posle imale su veća stopala. Stopala su porasla za 2 - 10 milimetara. 60 - 70% žena je posle porodjaja imalo duža stopala i spuštenije svodove na istim. " Čuo sam puno žena da govore kako moraju da kupe nove cipele posle trudnoće" rekao je istraživač Neil Segal, vanredni profesor ortopedije i rehabilitacije na University of Iowa.
Segal je kontaktirao 110 žena poštom i pitao ih da li je u toku zrelog doba došlo do porasta stopala. 13% onih koje nisu bile trudne su potvrdile porast stopala, a kad su u pitanju one koje su bile trudnice, taj broj se popeo na  30 - 60%.
Promena dužine stopala može biti posledica preterane težine za vreme trudnoće, što je stres za stopala i može izazvati spuštanje svoda, kao i zbog hormona koji utiču na zglobove i ligamente. Rezultati studija su pokazali da se ove promene tiču samo žena koje su bile prvi put u drugom stanju.
Promene u nogama tokom trudnoće mogu da objasne zašto su žene pod većim rizikom oboljevanja od artritisa u stopalima, kolenima, kukovima,kičmi od muškaraca, rekao me Segal. Spušteni svod može da optereti ligamente podnožja stopala, uzrokujući promene hoda i dodatni pritisak na kolena, rekao je Segal.

Segal planira da uradi dalja istraživanja da bi utvrdio da li ove promene na stopalima mogu izazvati druge zdravstvene probleme, kao artritis. Kao i da li modifikovanje obuće trudnice može sprečiti spuštanje svoda stopala.

Studija će biti objavljena u martovskom izdanju  American Journal of Physical Medicine & Rehabilitation.

Izvor:
www.myhealthnewsdaily.com
TechMediaNetwork company

Mistifikovana menopauza

Značajna životna promena

Menopauza ili životna promena svake žene, koja se dešava oko 50god. i označava kraj menstruacionog ciklusa i perioda radjanja.
To je period i fizičkog i mentalnog izazova.Simptomi kao toplotni talasi, problem sa spavanjem, promene raspoloženja su individualni za svaku ženu. Nekim ženama je potrebna terapija. Svaka ima svoje koristi i rizike i u tom izboru treba odabrati pravu, što može biti veoma zbunjujuće.

Poslednje dve decenije, znanja o menopauzi su značajno napredovala. Mnogobrojne studije NIH, National Institutes of Health, part of the U.S. Department of Health and Human Services, su o ženi, pre, za vreme i posle menopauze, dale  nov uvid u njen tok. Razvijani su novi vidovi tretmana, a dugogodišnje terapije se i dalje procenjuju.
"Ovo istraživanje je u toku i dalje jer ima 40 miliona žena u menopauzi i postmenopauzi u ovoj zemlji i taj broj raste svake godine", izjavio je Dr. Howard N. Hodis, kardiolog i istraživač menopauze na  University of Southern California.

Menopauza se definiše kao kraj menstrualnog perioda. Obično se to dešava oko 51 god., ali kod nekih žena je to i u 40-tim, ili krajem 50-tih godina. Simptomi se javljaju nekoliko godina ranije. Perimenopauza ili prelazni period prestaje godinu dana nakon kraja menstrualnog perioda.
Za vreme perimenopauze, hormoni estrogen i progesteron koji se stvaraju u ovarijumu, imaju velike oscilacije. To vodi ka promenama u menstrualnom ciklusu, a utiče i na druge organe.

Dr. Gail Greendale of the University of California, Los Angeles, jedan je od vodećih istraživača studije koju je finansirala NIH, radi posmatranja stanja žena tokom perimenopauze. Istraživanje je pratilo 3 000 žena u periodu pre i posle menopauze. Pratili su stanje zdravlja koštanog sistema, srca, krvnih sudova, mozga, tumore i razne simptome.

"Deo misije, bio je i upoznavanje žena sa onim što dolazi-opseg zajedničkog iskustva, jer to može da im pomogne da razumeju šta se dogadja tokom promena", rekao je  Greendale.
Izmedju ostalog, istraživači su otkrili da razmišljanje može postati konfuzno." Naša studija je otkrila da žene ne uče informacije efikasno kao pre.Bilo je suptilnog pada u kognitivnim sposobnostima tokom prelaznog perioda", rekla je  Greendale. Ali ovaj deficit se gubi kad žena udje u postmenopauzu. Tako da se vidi svetlo na kraju tunela", kaže doktorka.
Drugi deo studije, bavio se raspoloženjem i našao je simptome depresije-kao osećaj beznadežnosti, gubitak apetita, osećaj tuge kroz menopauzu i postmenopauzu. Ujedno i pojava toplotnih talasa i preznojavanja tokom noći.

"Toplotni talasi mogu izazvati ozbiljno remećenje. Obično smo mislili da traju 2-3 godine, ali je istraživanje pokazalo da kod nekih žena traje i duže 7-10 godina," kaže Dr. Sherry Sherman, koji nadgleda istraživačke programe menopauze, finansirane od NIH Nacionalnog instituta o starenju.
Kod nekih žena, toplotni talasi i drugi simptomi, mogu biti takvi da utiču na dnevne aktivnosti. Ako je to sa vama slučaj, konsultujte lekara. Ima mnogo načina da se olakša stanje. Promena životnog stila,kao vežbanje i redukovanje stresa, može pomoći. Neke žene primaju hormonsku terapiju. Ona može obuhvatati različite kombinacije hormona i velike su varijacije po pitanju vrste i doze. Neke studije, ipak postavljaju pitanja u vezi bezbednosti hormonskih terapija.

90-tih godina, mnogim ženama su prepisivane hormonske terapije do kraja života. One nisu samo oslobadjale od simptoma, već se mislilo i da preveniraju bolesti srca i ostala stanja. To se promenilo 2002. kada je od strane NIH finansirano veliko istraživanje pod imenom the Women’s Health Initiative, zaključilo  da ukupni rizici od hormonske terapije nadmašuju koristi. Terapija, posebno vid estrogen-progestin, vode ka manjem riziku od preloma kostiju i raka debelog creva i rektuma. Ali, s druge strane se povećava rizik od tumora dojke, srčanog udara, šloga, tromba u nogama i plućima. 2004. je utvrdjen kod korišćenja samo estrogena, manji rizik od preloma kostiju, ali i povećani rizik moždanog udara.

Dalja istraživanja ukazuju na to da zdravstveni rizici zavise i od toga kada je žena počela sa hormonskom terapijom."Višestruki dokazi ukazuju na to da ako se daju hormoni pre ili blizu menopauze, tendencija pokazuje  koristi za zdravlje srca i padu mortaliteta (stopa smrtnosti)", kaže Hodis. On je na čelu finansirane studije od NIH, da se istraži ideja da se vaskularno zdravlje žene može poboljšati blizu menopauze. Rezultati se očekuju 2013.
Danas, estrogen ostaje najefektniji lek priznat od strane U.S. Food and Drug Administration, za tretiranje simptoma menopauze, kao što su toplotni talasi i noćno preznojavanje. Zbog brige o zdravlju neki eksperti preporučuju da lekari prepisuju najnižu efektivnu dozu, za najkraći potreban period.

NIH takodje finansira istraživanja traženja alternative hormonima."Istražujemo u  duhovno-telesnom pristupu, vežbanju, različitim lekovima, bihejvioralnom i alternativnom pristupu",kaže Sherman.

Ako ste blizu menopauze, učite o tome šta možete učiniti u vezi tog prelaznog perioda, konsultujte doktora i donesite odluku koji je tretman, ako je potreban, najbolji za vas. "Svaka žena je drugačija i terapija se mora prilagoditi svakoj ponaosob", kaže Hobis.


Izvor:
NIH News in Health