Opasna kafa?

"Ei incumbit probatio, qui dicit, non qui negat" - Dokazivati mora onaj koji tvrdi, a ne onaj koji pobija.

Da li je zavisnost od kafe opasna po naše zdravlje?
Ulazak u jutro je uobičajen uz šoljicu kafe. U toku dana, drži nas aktivnim, noću, budnim.
Da li je zaista neophodna?
Koliko sa njom unosimo i toksične supstance, koje su rizik za naše srce, mozak, insomniu.
Verovatno je zrno kafe bilo izloženo pesticidima, koji se dovode u vezu sa nekim tumorima i Parkinsonovom bolešću.
Poznato je da otežava apsorbciju vitamina i minerala.
Nema nutritivnu vrednost, vezuje se i za dijabetes.
Kod trudnica, uvećava rizik od pobačaja i rodjenje beba sa manjom težinom.
Ostali zdravstveni rizici uključuju bolesti srca, gubljenje tečnosti, nesanicu, anksioznost, moždani udar.
Multinacionalne kompanije troše velike sume u cilju reklamiranja kafe. Tvrde da je kafa zdrava, da smanjuje rizik od dijabetesa.
Da li imaju dovoljno dokaza za to?
Verujete li u ovo?

Verovatno je istina negde na sredini, u onome da ne treba preterivati, kao ni u bilo čemu. Mera je teška reč.
Znanje je bogatstvo, ali iz kojih izvora pijemo?

Izvor:
www.mercola.com

Termički obradjena hrana - rizik za zdravlje

Marketing brze i "junk"hrane, učinio je da uz današnji životni tempo, ova hrana postane hrana izbora. Po nekim statistikama oko 90% novca Amerikanci troše, kad je u pitanju hrana na onu koja je obradjena toplotom i preradjena. Reklame idu do te tačke da nas ubedjuju kako je to zdrava hrana. U stvari, ona ne samo da je mrtva hrana, već preradom gubi svoja hranljiva, zdrava svojstva, a i mogu se razviti neke kancerogene supstance. Pre desetak godina, istraživači su otkrili da uzrok raka, potencijalno neurotoksična hemikalija zvana acrylamide, se stvara kada se hrana bogata ugljenim hidratim obradjuje na visokim temperaturama, bilo da se kuva, pohuje, peče, griluje. Ova hemikalija se stvara u reakciji izmedju šećera i amino kiselina na visokim temperaturama. Jedino što se može učiniti je ograničiti upotrebu ovako obradjenih namirnica i što više u ishranu uvesti sveže voće i povrće.
Acrylamide se može formirati u mnogim namirnicama koje se obradjuju na temperaturama preko 100%, ali su najosetljivije one bogate ugljenim hidratima. Generalno, stvara se kad se od temperature promeni izgled u smislu stvaranje gornje rumen -braon korice.

Toga ima kod:
- krompira: pomfrit, čips
- žitarica: korica hleba, svež hleb, dvopek, preradjene žitarice muslija
- kafe: pečena kafa u zrnu ili mlevena,
- cikorije: zamena za kafu u stvari sadrži 2 - 3 puta više acrylamide od prave kafe

Nije ovde u pitanju samo ova hemikalija. Projekat koji je trajao tri godine od strane EU " Heat - Generated Food Toxicants" (HEATOX), identifikovao je više od 800 toplotom izazvanih jedinjenja, od kojih su 52 kancerogena. Na pr.: visoka temperatura roštilja reaguje sa proteinima crvenog mesa, ribe, živine, stvarajući heterocyclic amines, takodje kancerogen.

Ugrožene su i životinje, čija je kupovna hrana takodje obradjena na visokim temperaturama i sadrži acrylamide i heterocyclic amines. Istraživanja vezana za životinje ukazuju na to da je acrylamide u njihovoj hrani vezan za izazivanje nekoliko tipova tumora.
Acrylamide je mali organski molekul visoke rastvorljivosti u vodi. Ovo olakšava apsorbciju i distribuciju u organizmu. Može se vezati za DNA, što ukazuje na genotoksični i kancerogeni potencijal.
Studije iz 2007 ukazuju na povezanost sa povećanim rizikom od  tumora endometrijuma i jajnika kod žena u postmenopauzi i to izgleda posebno kod nepušača. Takodje se povezuje sa oštećenjima nerava i drugim neurotoksičnim efektima, uključujući neurološke probleme radnika koji se bave ovom supstancom.

Za sada ne postoje nikakva ograničenja u pogledu ovih supstanci u hrani.
Po analizi hrane objavljenoj 2002. u studiji u Journal of Agricultural and Food Chemistry, nadjene su okvirna kretanja acrylamida u termički obradjenoj proteinskoj hrani i to od 5 -50 mg/kg i 150 - 4000 mg/kg u termički obradjenoj hrani bogatoj ugljenim hidratima. Hrana koja nije bila obradjena je imala neznatne nivoe i to <5 mg/kg. Zaključak koji su izveli je da potrošačke navike u pogledu termički obradjene hrane pokazuju da se dnevno unese nekoliko desetina mikrograma acrylamide.

Sve ovo nam govori da osnovu naše ishrane treba da čini sirova i slabo kuvana hrana. Osim stvaranja ovih toksičnih sastojaka, termički obradjena hrana gubi vredne hranljive vitaminsko - mineralne sastojke. Sirova hrana je "živa", puna sunčeve energije. Što više ove energije, to veća sposobnost organizma da se izbori sa bolestima i održi optimalno zdravo stanje.

Kod spremanja hrane treba imati na umu sledeće:

• Prženje, pečenje, kuvanje, čini se da su najveći krivci, dok je bezbednije kuvanje na pari
• Što je temperatura obrade viša, to više i acrylamide
• Potapanje sirovog krompira u vodu na 15 -30 min. pre pečenja redukuje nivo acrylamide
• Hrana tamnije boje po obradi ima više acrylamide, na pr.: tamni tost ga ima više od svetlog
• Prvenstveno se acrylamide nalazi u biljnoj hrani i to krompiru i žitaricama

Po HEATOX-u, po pitanju kancerogenih sastojaka koji se stvaraju prilikom termički obradjene hrane, mnogo više ih ima u industrijski i restoranski tretiranoj hrani. Više treba jesti hranu spremljenu u kućnim uslovima i to na nižim temperaturama. Savet je da trećina unete hrane bude sirova. Sveža hrana je ona tajna koja nas vodi ka zdravlju,energiji,  gubljenju težine i pravom uživanju u hrani. 

Izvor: Mercola.com

Kafa - nektar ili otrov?

Mirisna šoljica kafe. Jutarnje budjenje. Popodnevni  predah. Jedno od pića koje se najviše pije. I dalje se raspravlja o tome kakav uticaj ima kafa na zdravlje ljudi. Hoće li vas ubiti ili ćete živeti duže?

Za www.rtv.rsNutricionistkinja Sara Cvjetković kaže da je kafa dobar stimulans nervnog sistema, stimuliše pažnju i pamćenje.  Topi masnoću i utiče na potrošnju energije. Smanjuje rizik od dijabetesa za čak 30%.
Istraživanja su pokazala da se kafom može ukloniti ili bar ublažiti glavobolja.
Nutricionistkinja Cvjetković apeluje da se ne pije više od tri šoljice dnevno da bi se izbegli negativni efekti. Preveliki unos kofeina izaziva nesanicu, vrtoglavicu, drhtavicu. Nije preporučljivo za osobe sa pojačanim lučenjem kiseline i gastritisom. Povećava krvni pritisak, pogotovo kod ljudi koji već imaju hipertenziju.



Piše ww.livescience.com:

• Stručnjaci ističu da bi vas ubila, trebalo bi u cugu da popijete 80-100 šoljica
• Studije pokazuju da Amerikanci dnevnu dozu antioksidanata dobijaju iz 1-2 šoljice kafe dnevno. To se smatra zdravom dozom. Umesto kafe jednako dobar je crni čaj.
• Na pacovima je dokazano da kafa kod ženki podstiče seksualnu želju. Što se tiče ljudi, može da poboljša seksualni doživljaj samo kod onih koji nisu redovni konzumenti. Možda da probate sa drugim kofeinskim pićem.
• Jedna mala studija je pokazala da kofein tj. dve šoljice kafe, može da smanji bol u mišićima posle teretane. Ali opet se radi o onima kojima kafa nije dnevni fiks.
• Stručnjaci savetuju da ne pijete kafu 6 sati pre odlaska na spavanje
• Ako ste zavisnici od kafe bez kofeina, treba da znate da ste na istom ako popijete 1-2 šoljice kafe.
• Što se tiče kafe bez kofeina, nastaje tako što se zrna pare i kofein isplivava na površinu, odakle se spira uz pomoć organskog rastvarača methylene chloride. Zbog te kiseline nekima kafa smeta i izaziva im gastritis.
• Ljubitelji kafe su zavisnici od mirisa i ukusa pržene kafe. Kafa je jedina namirinica koja se konzumira u ugljenisanom stanju. Za vreme prženja, ulje u zrnu počinje da se pojavljuje na 400 stepeni, to je jači ukus i ima više kofeina, pa to važi posebno za tamnije prženu kafu. Više kofeina ima u kuvanoj crnoj kafi nego u kapučinu i espresu.

• U www.biljeizdravlje.rs primarijus dr. Petar Bojović sa Instituta za javno zdravlje Srbije, kaže da je kofein  otrovna biljna baza i smatra se drogom. On ostaje u organizmu 68-72sata i blokira kalcijum i magnezijum iz hrane te se tako smatra da utiče na nastanak osteoporoze. Kod trudnica može izazvati kontrakcije i prevremeni porodjaj. A može da naruši strukturu budućih kostiju i da utiče na srčani ritam.Prženi produkti kafe izazivaju displazije, promene na dojkama, svojim slobodnim radikalima utiču na elastičnost kože. Kafa je i jak diuretik te isušuju i kožu. Zato je potrebno unositi dovoljno vode.Negativno utiče na nivo šećera u krvi, zubi vremenom požute jer se ugradjuje u gledj.Prema istraživanju američkog Kolumbija Univerziteta, oštećenja u organizmu nastaju ako se dnevno uzima više od 20 miligrama kofeina. Jedna šoljica kafe sadrži 80-120 miligrama kofeina. Za jutarnje budjenje umesto kafe bolje je uzeti cedjen sok od pomorandže ili čašu mlake vode sa par kapi limuna i kašikom meda ili toplu čokoladu ili svež sok od paradajza. Ispijanje kafe sa mlekom nije dobro jer kofein iz kafe i kazein iz mleka stvaraju nerazgradiv spoj, pa izaziva tegobe tokom varenja. Osim toga kafa utiče i na stvaranje viška kiseline, što može uticati na gastritis.

Kako god, i  u ovom za neke, božanskom napitku ne treba preterivati. Jedna šoljica za jutarnje budjenje, jedna zarad prevrtanja šolje i gledanja u kafu i ako ste baš fan, još jedna za uživanje. I to je to. Zamena za kafu može biti:

• Inka kafa, od žitarica, tj. od ječma, raži i cikorije. Ne sadrži kofein. Sadrži B vitamine, gvoždje, magnezijum, kalcijum... Daje osećaj sitosti pa je dobra uz dijete, a dobra je i za one sa visokim pritiskom, smiruje želudac.
• Cikorija, sadrži prženi koren cikorije. Bez kofeina. U narodnoj medicini je lek za popravljanje varenja, čišćenje jetre, bubrega, slezine i protiv anemije.  Dobra je za dijabetičare. Super je rešenje za one koji piju kafu sa mlekom.
• Biokafa, sastoji se od žitarica, mahunarki, 40% ekstrakta cikorije. Bez kofeina
• Zeleni čaj je pravi rudnik antioksidanata. Poznata je stara Kineska poslovica:"Bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja."Pokazuje antikancerogeno dejstvo,sprečava razvoj ateroskleroze i srčanih oboljenja, takodje je dobar za mršavljenje, jer ubrzava metabolizam i topi masti. Idealan je kao zaštita od gripe u zimskom periodu. Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Dovoljne su dve šoljice čaja dnevno. One daju organizmu jednaku količinu antioksidanata kao pet porcija povrća ili dve jabuke.