Mi smo ono što naše bakterije traže i šta jedemo

Naš drugi mozak. On šalje 9 puta više impulsa mozgu, nego mozak stomaku. U pitanju je crevna flora, mikrobiom. Od gojaznosti do anksioznosti, sve polazi od njega. Zajedno sa bakterijama, tu su i virusi, gljivice i drugi mikrobi. On je sklon menjanju. Programira naš imuni sistem, obezbeđujući hranljive materije našim ćelijama i sprečavajući naseljavanje loših bakterija i virusa. Beba početni mikrobiom dobija od majke, a zatim se tokom života, on menja, u zavisnosti od sredine, ishrane, stresa, upotrebe antibiotika. Poslednjih godina se sve više istražuje, jer imamo više bakterija nego ćellija, preko 500 vrsta, težine 2 kg, u 7 metara creva. Holobiont, možda će tako u budućnosti, zvati ljudski rod, zbog simbiotičke zavisne veze sa mikrobima.
Zdrav mikrobiom znači dobar imunitet. Dobre bakterije luče serotonin, nisu potrebni lekovi protiv depresije. Dobra crevna flora znači i bolju otpornost na bolesti. Zdrav mikrobiom znači da bakterije budu što raznovrsnije, to utiče i na to da li se gojite. Emocionalna glad nastaje u stomaku, sve loše u ishrani, šećeri, masti, to vole loše bakterije i tako se razmnožavaju. Dobre bakterije vole drugačiju hranu. Bakterije nas programiraju na određenu hranu.

                                                                  Slika: feet-frei.at

Taj mikro svet u stomaku je jako bitan. Na tome možemo da radimo odgovarajućom ishranom. Smanjuju se alergije, smanjuju kancerogene ćelije, osetljivost na šećere, apetit..Utiče na raspoloženje, na to i kako spavamo..Mikrobiom ne voli monotonu hranu, a često su takve dijete. Ne voli proste šećere.
Voli složene ugljene hidrate, integralne žitarice, mahunarke, luk, pirinač, krompir, bajat hleb, voće, semenke, orahe, fermentirane namirnice: kefir, jogurt, kiseli kupus, ono što inače znamo već da je zdrava i raznovrsna ishrana. Sezonska ishrana. Ključ ishrane koja neće gojiti je i količina. Nema straha od ugljenih hidrata, krompira, hleba, pasti.
Kod dijete postoji jedno važno pitanje: da li ja mogu ovako ceo život?
Put je raznovrsna, održiva, sezonska ishrana.


Izvor:
theguardian.com-human-microbiome

Feet-frei program mršavljenja ne isključuje namirnice, već se bazira na raznovrsnoj ishrani, vodeći računa o količini unete hrane.

Spanać - super hrana

Hormoni štitne žlezde konrolišu svaku ćeliju, mišić i organ našeg tela.
Ako štitna žlezda nije dovoljno aktivna dolazi do hypothyreodisma. Posledice su dobijanje na težini, osećaj umora, teško podnošenje hladnoće, pa do težih koje se vezuju za rast holesterola, aterosklerozu, osteoporozu. Simptomi su: zaboravnost, suva koža, kosa, teškoće u pamćenju, zatvor, jake menstruacije, povećana učestalost pobačaja, povećana osetljivost na lekove, podbulo lice, bolovi u mišićima.
Može biti napadnuta i od sopstvenog imunog sistema tela to je tkzv. Hashimotos thyreoditis. 
Ako je štitna previše aktivna, stvara više hormona nego što je potrebno. To stanje se zove hyperthyreodizam.  Posledica je gubljenje na težini, ubrzani otkucaji srca i osetljivost na toplotu. Simptomi su: ubrzani rad srca, preko 100 otkucaja u minuti, anksioznost, razdražljivost, drhtanje ruku, opadanje kose, nepodnošenje toplote, učestalo pražnjenje creva, glatka koža, promene  u menstrualnom obrascu, veća mogućnost za pobačaj, slabost mišića, ubrzano gubljenje kalcijuma. Nasuprot Hašimotu, postoji Graves bolest,  koja je isto autoimuna, samo što antitela napadajući štitnu, podstiču je da proizvodi višak hormona.

Šta utiče na rad štitne žlezde?

• jod, pa ne treba izbegavati jodiranu so
• vit. B12
• selen, koji pomaže konverziju T4 u T3
• vežbanje u vidu redovne fizičke aktivnosti od pola sata do sata, dovoljna je i šetnja malo bržeg hoda
• hidroterapija (stavljanje hladnog peškira kao obloge na vrat) u cilju sprečavanja pregrejavanja štitne, jer tada pada njena funkcija
• visok nivo hormona stresa - kortizol, izaziva pad T4
• melatonin, kada sunce zadje, raste i izaziva pospanost. Suviše melatonina izaziva pad T4, što je problem zimi, kad je manje sunca 
• goitrogen hrana: soja, brokoli, kupus, kelj...Vidi post http://zdravodonkihote.blogspot.com/2013/06/goitrogen-hrana.html
• kortiizol, hormon stresa, takodje utiče na rad štitne žlezde. Nadjite vremena da se opustite i da radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo.
• kokosovo ulje kao prijateljsko spram štitne i odgovarajuća zamena za druga ulja
• po uzimanju leka, najbolje je da pravite pauzu od sat, dva  u odnosu na kafu i napitke sa kofeinom, tipa čajeva i energetskih, koji utiče na apsorbciju leka i time mu smanjuju efekat.
• po uzimanju leka, pravite pauzu od 3 - 4 sata u odnosu na suplemente sa kalcijumom i gvoždjem
• preterana težina i problem sa usporenim metabolizmom i zatvorom su česti, pa je od važnosti uzimanje hrane bogate vlaknima: integralne žitarice, mahunarke, voće, povrće
• manji obroci na 3 - 4 sata, radi održavanja nivoa šećera u krvi, što utiče na gubljenje težine
• važan pomoćnik metabolizmu je voda. Uzimanje dovoljne količine vode utiče i na smanjivanje apetita, kao i na ubrzavanje metabolizma. Uzimanje 10 - 12 čaša vode dnevno će se povoljno odraziti na metabolizam
• uključivanje morskih plodova, ribe i algi u ishranu ili u krajnjoj liniji uzimanje suplementa omega - 3. To će se pozitivno odraziti na čitav organizam u prevenciji neurodegenerativnih bolesti, bolesti srca kao i artritisa.
• doručak je obavezan obrok. Izbegavati sladak doručak. 

Izvor:

Dr. Todd Ferguson, N. D.

Dinamic Healing Center, Moorhead, MN

Šargarepa - hrana i lek

Šargarepa nam je dostupna tokom cele godine, a ipak često zaboravimo na nju. Uobičajeno je njeno kuvanje u supama, čorbama, potažima i drugim kuvanim jelima. Sastojak je i kolača. Posebno se preporučuje deci, ali ni nama odraslima nije na odmet po jedna dnevno umesto neke gotove kupovne vitaminske kapsulice.

 Pre svega ima beta-karotena(provitamin A), to je prirodni biljni pigment koji daje tu narandžastu boju, a koji se u telu pretvara u vitamin A. U 100 gr. 7,6 gr.ugljenih hidrata, 0,6 gr. belančevina, 0,3gr. masti, dijetna biljna vlakna, vit. K, vit. C, vit. E, vit. B1, B2, B6, kalijum, mangan, fluor, fosfor, cink, bakar, gvoždje, kao i selen i kalcijum.

Šta šargarepa čini za nas?
Utiče na rast, razvoj celog ogranizma, jača imunitet, čuva i poboljšava vid, sprečava anemiju, gorušicu, otoke od vodene bolesti, utiče na giht, bolesti disajnih organa, dijabetes, reumu, čisti krv i jetru, odstranjuje crevne parazite, olakšava izlučivanje mokraće, podiže energiju i koncentraciju.

Tradicionalno se smatra da povoljno utiče na želudac, kao i kod nadimanja želuca i creva,  za čišćenje jetre.

Novija istraživanja ukazuju da je dobra u preventivi srčanih bolesti, da njen sastojak kalijum-sukcinat ima svojstva snižavanja pritiska, da je prevencija tumorima. Beta-karoten je antioksidant koji pozitivno deluje na nivo šećera u krvi, a borac je i protiv slobodnih radikala koji  oštećuju na ćelijskom nivou. 

Ne treba je guliti, već samo dobro oprati četkicom, da bi se sačuvali svi nutrijenti.Kad god ste u prilici, ne bacajte lišće šargarepe, već i njega iskoristite jer je i ono puno hranljivih sastojaka.

Zbog ćelijske strukture šargarepe, veća je iskoristljivost beta-karotena pod dejstvom toplote i masti. Da bi se u potpunosti iskoristio vit. A, rastvorljiv u mastima, treba je pripremati i na malo ulja, najbolje prirodno cedjenog na pr. maslinovo.

Najjednostavnije je iseći na kolutiće ili štapiće i kratko propeći. Možete dodati i susam. 


Ujutru, za dobar dan, možete napraviti sok od sveže šargarepe, sa ili bez jabuke. Prevencija kod infekcija. Neutrališe želudačnu kiselinu.

Recept za imunitet i dobar metabolizam, što ide jedno s drugim ruku pod ruku:
-jabuka-šargarepa-cvekla-kašika meda-kašičica cimeta
Sveže sastojke narendati ili na krupno izmiksati, dodati med i cimet. Možete ih i potpuno izmiksati, dodati po želji vodu i piti kao sok.
Svakog dana po jednu dozu ove vitaminsko-mineralne bombice. Osetićete promene, pogotovo ako imate tkzv. "lenja creva", dobro je u to  dodati i ovsene, ječmene, zobene pahuljice. Onda to može biti i sjajan doručak za početak dana. Napravite neku svoju kombinaciju, recimo umesto cvekle, dodajte po koju suvu šljivu, smokvu. Osećaćete se čilije, puni energije, a primetićete promenu i na koži, kosi.

Umesto slanih grickalica koje goje, iseckajte šargarepu na štapiće i grickajte do mile volje i ako ste na dijeti, jer ona osim bogatstva u vitaminima i mineralima, je siromašna u kalorijama.
Brza poslastica- kuglice od šargarepe:
-200gr. šećera
-500gr. šargarepe
-100ml. vode
-pomorandža
-50gr.mlevenih i 50gr. seckanih oraha
-vanilin šećer
Skuvati sirup od šećera, vanilin šećera i vode. Dodati sitno narendanu šargarepu i kuvati na laganoj vatri dok masa se ne zgusne, dodati sok i koru od pomorandže i seckane orahe, kuvati dok masa ne postane želatinasta. Ostaviti da se ohladi i uvaljati u orahe. Uživajte.
Šargarepa može u većoj količini da se čuva u kesi, najbolje u posebnoj kutiji u frižideru.