Kamen u bubregu i dugotrajno uzimanje vit. D i kalcijuma

Upotreba suplemenata je u evidentnom porastu.
Da li je to posledica dobrog marketinga, nemanja vremena i pokušaja da se na instant način unapredi zdravlje?
U svakom slučaju, nema pouzdanog dokaza da oni zaista i imaju efekte na naše zdravlje pri dužem korišćenju.

Vit. D pomaže apsorbciju kalcijuma, što je od važnosti za zdravlje kostiju i zuba. Kalcijum je od značaja i za cirkulaciju, nerve, mišiće, time i za zdravlje srca. Pa se preporučuju da se uzimaju zajedno. Pitanje je samo, da li u ovom obliku?

 

Ili u ovom?

 Nove studije prezentovane na 94 godišnjem susretu The Endocrine Society u Hjustonu, ukazuju na povezanost suplemenata vit. D i kalcijuma sa visokim nivoima kalcijuma u krvi i urinu.
Ovim se uvećava rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Vodeći istraživač J. Cristhofer Gallagher, M.D. profesor i direktor na Bone metabolism unit na Creighton University Medical Centar u Omaxi, govori o tome da upotreba ovih suplemenata, možda i nije tako bezazlena kako se mislilo.

Trebalo bi da poštovati preporuke od strane Institute of Medicine, a to je 800 jedinica vit. D i 800-1200mg. calcijuma na dan.

Jedna studija je obuhvatila 163 zdrave žene u postmenopauzi izmedju 57 i 85 god. Dobijale su ili placebo ili vit. D u dozama 400, 800, 1600, 2400, 3200, 4000, 4800 jed. na dan. Takodje su podigli i unos kalcijuma sa 691mg/dan na 1200-1400.
Nivoi kalcijuma su mereni u krvi i urinu na svaka tri meseca tokom godinu dana.
Rezultati su ukazali da je u jednom momentu 33% učesnica razvilo visoke nivoe kalcijuma u urinu. Na kraju bilo je 88 slučajeva povišenog nivoa kalcijuma u urinu, a 25 u krvi.
Nije bilo pojave stvaranja kamena u bubregu u tom periodu od godinu dana.
Nije razjašnjeno da li je do ovih povišenih nivoa došlo zbog visokog unosa kalcijuma ili vit. D ili njihovog sadejstva.

Tako da se u poslednje vreme sve češće postavlja pitanje upotrebe ovih suplemenata na duže staze i njihove povezanosti sa stvaranjem kalcijuma u urinu.

Ukoliko koristite ove suplemente, pogotovo u dužem vremenskom periodu, preporuka je da se u tom slučaju kontrolišu nivoi kalcijuma u krvi i urinu.

Sve su glasniji zagovornici pravilne ishrane i tada nije potrebno unošenje suplemenata, osim ako su u pitanju bolesna stanja i tada se to čini uz savet i doze koje odredjuje lekar.

Izvor:
www.medicalnewstoday.com

Rizici preteranog sedenja

Da li ste moderni? Ne nije u pitanju garderoba, obuća, akcesoari, već nešto sasvim drugo...
Usput, da li znate da naše telo, gradjom, nije predvidjeno za sedenje, već stajanje i hodanje. E, u tom grmu, leži zec...

Dan provodite, sedeći u prevoznom sredstvu ili u kancelariji. Razmišljate o onome što je bilo ili će biti. Nemate vremena za sadašnji trenutak. Gotovo da ne primećujete dešavanja oko vas. Ne nalazite vremena za aktivnu šetnju. Ali zato ga imate dovoljno za gledanje raznih omiljenih serija i muzičkih programa. Smejete se, plačete uz TV. Ne smatrate sebe robom TV-a, kompjutera, jer da želite lako biste isključili "magične kutije".  Da li je baš tako?

Moderno doba, moderne bolesti. Rizici preteranog sedenja.


Odgovara dr James A. Levin
članak vezan za healthy-living Mayo Clinic
Doktori klinike Meyo radili su istraživanja, vezana za to kako dugo sedenje utiče na zdravlje, pa tako na povećanje holesterola, debljinu, povišen pritisak, dijabetes. Dugotrajno sedenje povezuje se sa povećanjem rizika od smrti i to i od tumora i kardiovaskularnih bolesti.
Skorašnjim istraživanjem je dokazano da su odrasli koji provode više od četiri sata dnevno, sedeći ispred televizora, izloženi čak do 125% većem riziku od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima od onih koji provode manje od dva sata ispred TV-ea, kao i 50%  uvećanja rizika od smrti od bilo kog uzroka.
Ovaj rizik je nezavistan od ostalih rizika, kao što su pušenje ili ishrana.
Rešenje nije u par sati provedenih u teretani, nedeljno, već u stajanju i kretanju, kad god je to moguće.  Pa tako dok pričate telefonom, stojite, idite pešice kad god je to moguće.
Manje sedite, a više se krećite. Čak i kad samo stojite, sagorevate  više kalorija nego kad sedite.Mišićna aktivnost, uključujući i onu kod stajanja, značajan je okidač u procesu vezanom za sagorevanje masnoće i smanjenje nivoa šećera. Kod sedenja, ovo se ne dešava i zdravstveni rizici se povećavaju.

Dakle, ako nam posao nije vezan za stajanje, biće da smo u problemu.
Ostaje nam da stojimo kad god je to moguće, može i na jednoj nozi. Čak preporuka je i radni sto za kojim ćemo stajati. Eto, teret zdravlja pada na naše već ionako umorne noge.

Posebna priča, vezana je za decu. U periodu detinjstva, treba da steknu naviku da se bave nekim sportom i da provode vreme napolju, u prirodi. Ograničite im sedenje pred ekranom, bilo da je TV ili kompjuter. Igrajte se sa vašom decom. Dvostruka je korist. Kvalitetno utrošeno slobodno vreme na izgradnji medjusobnog odnosa i fizičko zdravlje.

Rešenje, pa baš i nije u tome da stojite i gledate omiljeni program, mada možete da radite neke vežbe, vozite sobni bicikl, skije i koristite sijaset raznoraznih sprava. Prava stvar je šetnja, šetnja i šetnja. Ne ona nogu pred nogu, uz razgledanje izloga, već odredjenog ritma do momenta zadihanosti. Pri tom, posmatrajte prirodu, ljude, kuće, dešavanja oko vas, osluškujte disanje, uključite se u taj trenutak, primetićete da buka u glavi, popušta i osećaćete se bolje. Odlična je i vožnja bicikla.
Bolje fizičko zdravlje prijatelj je našoj psihi.

Ne odustajte od svoje duge. Ona nije u formiranim zidovima u vama i oko vas, već izvan, u prirodi.
"Priroda nas nikad ne vara, mi smo ti koji sebe zavaravamo".
                                                            Jean Jacques Rousseau

Opasna kafa?

"Ei incumbit probatio, qui dicit, non qui negat" - Dokazivati mora onaj koji tvrdi, a ne onaj koji pobija.

Da li je zavisnost od kafe opasna po naše zdravlje?
Ulazak u jutro je uobičajen uz šoljicu kafe. U toku dana, drži nas aktivnim, noću, budnim.
Da li je zaista neophodna?
Koliko sa njom unosimo i toksične supstance, koje su rizik za naše srce, mozak, insomniu.
Verovatno je zrno kafe bilo izloženo pesticidima, koji se dovode u vezu sa nekim tumorima i Parkinsonovom bolešću.
Poznato je da otežava apsorbciju vitamina i minerala.
Nema nutritivnu vrednost, vezuje se i za dijabetes.
Kod trudnica, uvećava rizik od pobačaja i rodjenje beba sa manjom težinom.
Ostali zdravstveni rizici uključuju bolesti srca, gubljenje tečnosti, nesanicu, anksioznost, moždani udar.
Multinacionalne kompanije troše velike sume u cilju reklamiranja kafe. Tvrde da je kafa zdrava, da smanjuje rizik od dijabetesa.
Da li imaju dovoljno dokaza za to?
Verujete li u ovo?

Verovatno je istina negde na sredini, u onome da ne treba preterivati, kao ni u bilo čemu. Mera je teška reč.
Znanje je bogatstvo, ali iz kojih izvora pijemo?

Izvor:
www.mercola.com