Fruktoza - zdravlje ili ne?

Istraživanja iz poslednjih godina rezultiraju činjenicama koje ukazuju na to da fruktoza može da naudi zdravlju više od drugih šećera, pogotovo ona iz voća, tehnološki obradjena i genetski modifikovana, kao i fruktozni kukuruzni sirup - HFCS,  koji se koristi u preradjenoj hrani.

Voće treba jesti, ali je pitanje u kojoj količini? Fruktoza u preradjenoj hrani utiče na zdravlje, pa tako na nastajanje nekih hroničnih bolesti kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, gojaznost. Na ovo moraju da obrate pažnju i oni koji imaju visok pritisak, bolesti srca, tumor. 
Suprotno ovome, skorašnja istraživanja ukazuju da neko voće može da štiti od dijabetesa tipa 2.
Prema tri studije na uzorku od oko 190 000 ljudi, u periodu od 1984. do 2008.objavljene u British Medical Journal - u, voće i to posebno: borovnice, groždje, šljive i jabuke mogu redukovati rizik od dijabetesa tipa 2. Dok sokovi povećavaju rizik. 
Ustanovljeno je  da oni koji su jeli dva puta nedeljno borovnice, jabuke, šljive, groždje su i do 23% imali manje šanse da razviju dijabetes tipa 2 u odnosu na one koji su ovo voće jeli jednom mesečno ili manje.
Iznenadjujući rezultati su za jabuke i groždje koji su puni fruktoze. Ipak objašnjenje je u fitonutrijentima koji kompenzuju potencijalnu toksičnost fruktoze. Posebno, jedan antioksidant kvercentin. 

Oni koji piju voćni sok  (industrijski proizveden), svaki dan imaju za 21% veći rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2. Kroz sok se dobija mnogo više fruktoze, dok samo voće ima i vlakna, antioksidante i druge vredne fitonutrijente. Vlakna usporavaju brzinu kojom se šećer apsorbuje u krvotok. Ovo se odnosi i na kupovne voćne smudije, sada popularne, koji osim fruktoze imaju i dodat šećer. Coca - cola ima Innocent smoothies, dok Pepsi ima tkzv. Tropicanu. U reklami oni ističu da smudi od 250 ml zamenjuje dve porcije voća. 
Profesor na department at nutrition at the University of North Carolina, kaže da treba piti sok od povrća, a ne voća. Kao i da se pijući smudije osećamo sitim, ali nema efekata kao kad se jede voće. Ali, zato smo uneli šećera kao da smo pili veću količinu kole.
Dr. Brian Clement sa Hippocrates Institutes, gde predaje sirovi veganizam, savetuje da se izbegava voće. Razlog je što su današnje vrste hibridne i do 50 puta su sladje od predjašnjih. Proizvodjači to objašnjavaju potrebom zbog trke sa slatkišima.
Preporuke:

• Ako ste na insulin - leptin otporni ( gojazni, sa visokim pritiskom, dijabetesom, visokim holesterolom), savetuje se ograničen unos voća. Generalno je pravilo da se unos ograniči na 15 grama fruktoze dnevno.
• Ako nemate prethodnu simptomatiku, svakako možete jesti više voća.
• Voće podiže nivo šećera u krvi, pa i kad ste zdravi treba ga pre svega jesti posle vežbanja ili bilo kakve fizičke aktivnosti kad će telo upotrebiti šećer kao gorivo.
• Ako ste sportista, možete jesti više voća, jer vaše telo će glukozu iskoristiti u toku vežbanja, a neće je skladištiti kroz masnoće. 
• Ako i dalje niste sigurni koliko strogi da budete prema sebi po pitanju voća, uradite analizu mokraćne kiseline.

Dr. Richard Johnson u svojoj knjizi " The Sugar Fix" je izneo rezultate svog istraživanja o opasnostima fruktoze po zdravlje i kako prouzrokuje visok pritisak, dijabetes i gojaznost. On ističe da nivo mokraćne kiseline može biti marker za fruktoznu toksičnost. Svakako, to ukazuje na važnost izbora u selekciji hrane. Siguran opseg za mokraćnu kiselinu je od 3 - 5 mg/dl. Ukoliko ste iznad ovog opsega treba da povedete računa o količini fruktoze, tj. potpuno je eliminisati do postizanja idealnih rezultata. 

Kako bilo, većina treba da ograniči unos fruktoze na 25 grama dnevno, osim sportista.

Na adresi, dole, naći ćete tabelu koja je iz knjige "The Sugar Fix" i pokazuje nivo fruktoze u voću.

http://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2013/09/16/fruit-consumption-diabetes.aspx   

Što se voćnih sokova tiče, studije ukazuju da oni imaju fruktozu u velikim dozama i da izazivaju gojaznost. Deci nikako ne treba davati sok umesto vode. 

Industrijski proizvedeni sokovi sadrže visok nivo fruktoze kukuruznog sirupa, kao i veštačku aromu. 

Ukoliko izaberete voće sa nižim nivoom fruktoze, kao što je: borovnica, šljive, limun, limeta, avokado, breskva, možete ih unositi u većim količinama. Oni koji su zdravi ne moraju se toliko opterećivati unosom fruktoze.

Shiitake - hrana i lek

Naziv Shiitake potiče iz japanskog jezika; reč take označava pečurku, dok se shii
odnosi na drvo shii, odnosno hrast. Gljiva Shiitake uspeva u šumama, na panjevima hrasta. Osim Japana, poznati uzgajivači ove gljive su i Kina i Južna Koreja. 

U Kini, upotreba ove gljive datira iz doba dinastije Ming (1368-1644), kada je korišćena ne samo za jelo već ikao lek za bolesti gornjih disajnih organa, slabu cirkulaciju, probleme sa jetrom, iscrpljenost i umor, kao i za pojačanje životne energije Ch’i. Verovalo se i da redovnom upotrebom ove pečurke može da se spreči prerano starenje. 

 Ova mesnata gljiva je delikates i osim izvrsnog ukusa ima i značajna, naučno dokazana lekovita svojstva (esencijalne aminokiseline u ovoj gljivi prisutne su u razmeri sličnoj proteinskom idealu za ljudsku ishranu). Shiitake karakteriše visoka nutritivna vrednost, bogatstvo aminokiselinama (izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin i valin), kao i vitaminima B1, B2, B12 i mineralnim solima. Ona sadrži i provitamin ergosterol, koji se u prisustvu sunčevih zraka pretvara u vitamin D i pokazuje preventivno i isceljujuće dejstvo kod prehlada. Poslednjih dvadesetak godina, naučnici su iz te gljive izolovali brojne supstance za koje se veruje da mogu imati značajnu ulogu u prevenciji srčanih oboljenja, kancera i AIDS-a.

Lentinula edodes takođe sadrži i adenin i cholin, koji su značajni u prevenciji ciroze jetre i vaskularne skleroze. Tirozinaza snižava krvni pritisak, a drugi izolovani sastojci smanjuju holesterol u serumu.



Prvo istraživanje delovanja gljive na tumor izveo je Tetsuro Ikekawa na Purdue University-u u američkoj državi Indijani 1969. godine, zajedno sa kolegama iz National Cancer Center Research Institute-a iz Tokija. Istraživači su pronašli da Shiitake i nekoliko drugih gljiva sakupljenih u divljini, sadrži agense koji znatno sprečavaju rast ćelija tumora (72%-92%); Ikekawa je kasnije kao ključnu supstancu identifikovao polisaharide. Za Shiitake se tvrdi da može da inhibira rast sarkoma kod belih miševa sa 97,5 odsto uspešnosti, a kod Ehrlich karcinoma sa 80 odsto! Izveštaj New England Journal of Medicine govori da je konzumiranje Shiitake kod pacijenata obolelih od AIDS-a u ranoj fazi uticalo na poboljšanje opšteg stanja i imunološkog odgovora.

Osim antikancerogeno, Shiitake deluje i na prehlade i grip, virusne infekcije, alergije u vezi sa agensima iz okruženja, dijabetes, visok krvni pritisak, lošu cirkulaciju, sindrom hroničnog umora... 
Naučnici su izolovali nekoliko sastojaka gljive Shiitake koji su pokazali lekovito dejstvo. Jedan od njih je eritadenin, za koji su američki i japanski istraživači dokazali da znatno snižava nivo holesterola (5-6 pečuraka dnevno tokom nedelju dana snižava nivo holesterola za oko 12 odsto, a tokom nekoliko nedelja i za više od 25 odsto). Određeni polisaharidi iz ovih gljiva mogu ojačati odgovor imunog sistema, a efekat je najjači odmah nakon konzumiranja. Još jedna lekovita supstanca iz ove gljive je kortinelin, koji deluje kao efikasan antibiotik; dok sulfidi mogu ubiti mnoge parazite i gljivice i ublažiti kožne probleme.

Orijentalni lekari proučavali su dejstvo ovih pečuraka više od 2.000 godina, i ustanovili su da Shiitake jača želudac, slezinu i pankreas. Za to se može koristiti i čaj koji se spravlja tako što se dve-tri gljive kuvaju deset-dvadeset minuta; tim čajem leče se problemi želuca, posebno povraćanje i loše varenje usled prejedanja ili ne selektivnog uzimanja hrane. Redovno konzumiranje ove gljive u kombinaciji sa povrćem, kuvanim ječmom ili rezancima u supi, poboljšava zdravlje slezine i vitalnost debelog creva. 

U kineskoj medicini slezina je izuzetno važan organ, koji telo snabdeva životnom silom ili Ch’i, i poboljšava zdravlje debelog creva i pluća. Iz perspektive kineske medicine, mnogi koji imaju problema sa konstipacijom i lošim varenjem, pate od slabosti slezine. To je posebno naglašeno kod onih koji konzumiraju dosta slatkiša, pa stoga pate od hroničnih digestivnih problema. Premda nama izgleda da je reč o problemu debelog creva, u stvari je u pitanju slezina, koja mora da bude jaka da bi creva mogla da obavljaju svoju funkciju.

Osim šećera, slezini štete i paradajz, začini i slatka vina, ukoliko se konzumiraju redovno i obilno. Shiitake, s druge strane, podržava i jača funkciju slezine, a time i varenje. Jačajući slezinu i pankreas, Shiitake (i Reishi) uravnotežuje nivo šećera i pomaže telu da bude čvršće (u TKM-u, slaba slezina uzrokuje prolaps organa). Snabdevajući telo energijom Ch’i, slezina ima značajnu ulogu u održavanju opšte ravnoteže - ne samo fizičke već i emotivne i spiritualne. 

Gljivu možete koristiti da spremite čaj ili da napravite supu, kao prilog na pici, u testenini, kombinaciji sa povrćem, kao fil za pite.  Mogućnosti su razne.
Dostupna nam je svima i cena je pristupačna. Kupuju se dehidrirane u prodavnicama zdrave hrane.
Rehidratacija - najbolje je to uraditi sa hladnom vodom, što zahteva više vremena, ali čuva ukus i nutritivna svojstva. Gljive se stave u posudu i naliju vodom  i ostave da odstoje u frižideru od 24-72 sata. U tom intervalu one bubre. Kada probodete sredinu i ona bude meka, gljiva je spremna za upotrebu. Tečnost nećete baciti, jer je zdrava, već je možete koristiti za supe, sosove... Jednom rehidrirane, mogu se zamrznuti i tako čuvati. U zdravlje vam bilo.