Naučna fantastika postaje stvarnost - Moždani prozor

Mozak je kontrolni centar centralnog nervnog sistema, zaštićen je lobanjom i odgovoran za percepciju, razmišljanje, pažnju, memoriju, emocije i akciju.

 Američki istraživači su izumeli "prozor za mozak". Implant koji omogućava da se vidi mozak kroz lobanju i po potrebi deluje. U pitanju je prozirna verzija materijala koji se koristi za pravljenje veštačkog kuka. Tim sa University of California, Riverside, kaže da materijal propušta laserski zrak i tako omogućava tretiranje neuroloških poremećaja. Ovim implantom može se zameniti mali deo lobanje i tako omogući hitnu intervenciju laserom kod šloga illi kancera, umesto gubljenja vremena kad deo lobanje treba da bude uklonjen i zamenjen prilikom svakog tretmana. Uzeli su  itria- stabilizovani cirkon koji se koristi, inače, kao materijal za keramičke veštačke kukove i za pravljenje zubnih krunica i pretvorili ga u transparentni.
Prof. mašinstva Guillermo Aguilar kaže:" Ovo je slučaj kad ideja koja zvuči kao naučna fantastika postaje naučna činjenica, sa snažnim pozitivnim uticajem na pacijente.Ovo je prvi krucijalni korak koji vodi ka inovativnom novom konceptu koji omogućava kod hronično - periodičnih slučajeva, klinički održiva sredstva za optički pristup mozgu, po zahtevu i  na velikim površinama."
Prof. John Duncan, expert za mozak, University College London, kaže da je pristup mozgu, minimalno invazivnom metodom veliki korak napred i da su istraživanja ohrabrujući korak u tom smeru.


Izvor: BBC News Health
Brain window implant devised

Šta utiče na rad štitne žlezde?

Hormoni štitne žlezde konrolišu svaku ćeliju, mišić i organ našeg tela.
Ako štitna žlezda nije dovoljno aktivna dolazi do hypothyreodisma. Posledice su dobijanje na težini, osećaj umora, teško podnošenje hladnoće, pa do težih koje se vezuju za rast holesterola, aterosklerozu, osteoporozu. Simptomi su: zaboravnost, suva koža, kosa, teškoće u pamćenju, zatvor, jake menstruacije, povećana učestalost pobačaja, povećana osetljivost na lekove, podbulo lice, bolovi u mišićima.
Može biti napadnuta i od sopstvenog imunog sistema tela to je tkzv. Hashimotos thyreoditis. 
Ako je štitna previše aktivna, stvara više hormona nego što je potrebno. To stanje se zove hyperthyreodizam.  Posledica je gubljenje na težini, ubrzani otkucaji srca i osetljivost na toplotu. Simptomi su: ubrzani rad srca, preko 100 otkucaja u minuti, anksioznost, razdražljivost, drhtanje ruku, opadanje kose, nepodnošenje toplote, učestalo pražnjenje creva, glatka koža, promene  u menstrualnom obrascu, veća mogućnost za pobačaj, slabost mišića, ubrzano gubljenje kalcijuma. Nasuprot Hašimotu, postoji Graves bolest,  koja je isto autoimuna, samo što antitela napadajući štitnu, podstiču je da proizvodi višak hormona.

Šta utiče na rad štitne žlezde?

• jod, pa ne treba izbegavati jodiranu so
• vit. B12
• selen, koji pomaže konverziju T4 u T3
• vežbanje u vidu redovne fizičke aktivnosti od pola sata do sata, dovoljna je i šetnja malo bržeg hoda
• hidroterapija (stavljanje hladnog peškira kao obloge na vrat) u cilju sprečavanja pregrejavanja štitne, jer tada pada njena funkcija
• visok nivo hormona stresa - kortizol, izaziva pad T4
• melatonin, kada sunce zadje, raste i izaziva pospanost. Suviše melatonina izaziva pad T4, što je problem zimi, kad je manje sunca 
• goitrogen hrana: soja, brokoli, kupus, kelj...Vidi post http://zdravodonkihote.blogspot.com/2013/06/goitrogen-hrana.html
• kortiizol, hormon stresa, takodje utiče na rad štitne žlezde. Nadjite vremena da se opustite i da radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo.
• kokosovo ulje kao prijateljsko spram štitne i odgovarajuća zamena za druga ulja
• po uzimanju leka, najbolje je da pravite pauzu od sat, dva  u odnosu na kafu i napitke sa kofeinom, tipa čajeva i energetskih, koji utiče na apsorbciju leka i time mu smanjuju efekat.
• po uzimanju leka, pravite pauzu od 3 - 4 sata u odnosu na suplemente sa kalcijumom i gvoždjem
• preterana težina i problem sa usporenim metabolizmom i zatvorom su česti, pa je od važnosti uzimanje hrane bogate vlaknima: integralne žitarice, mahunarke, voće, povrće
• manji obroci na 3 - 4 sata, radi održavanja nivoa šećera u krvi, što utiče na gubljenje težine
• važan pomoćnik metabolizmu je voda. Uzimanje dovoljne količine vode utiče i na smanjivanje apetita, kao i na ubrzavanje metabolizma. Uzimanje 10 - 12 čaša vode dnevno će se povoljno odraziti na metabolizam
• uključivanje morskih plodova, ribe i algi u ishranu ili u krajnjoj liniji uzimanje suplementa omega - 3. To će se pozitivno odraziti na čitav organizam u prevenciji neurodegenerativnih bolesti, bolesti srca kao i artritisa.
• doručak je obavezan obrok. Izbegavati sladak doručak. 

Izvor:

Dr. Todd Ferguson, N. D.

Dinamic Healing Center, Moorhead, MN

Termički obradjena hrana - rizik za zdravlje

Marketing brze i "junk"hrane, učinio je da uz današnji životni tempo, ova hrana postane hrana izbora. Po nekim statistikama oko 90% novca Amerikanci troše, kad je u pitanju hrana na onu koja je obradjena toplotom i preradjena. Reklame idu do te tačke da nas ubedjuju kako je to zdrava hrana. U stvari, ona ne samo da je mrtva hrana, već preradom gubi svoja hranljiva, zdrava svojstva, a i mogu se razviti neke kancerogene supstance. Pre desetak godina, istraživači su otkrili da uzrok raka, potencijalno neurotoksična hemikalija zvana acrylamide, se stvara kada se hrana bogata ugljenim hidratim obradjuje na visokim temperaturama, bilo da se kuva, pohuje, peče, griluje. Ova hemikalija se stvara u reakciji izmedju šećera i amino kiselina na visokim temperaturama. Jedino što se može učiniti je ograničiti upotrebu ovako obradjenih namirnica i što više u ishranu uvesti sveže voće i povrće.
Acrylamide se može formirati u mnogim namirnicama koje se obradjuju na temperaturama preko 100%, ali su najosetljivije one bogate ugljenim hidratima. Generalno, stvara se kad se od temperature promeni izgled u smislu stvaranje gornje rumen -braon korice.

Toga ima kod:
- krompira: pomfrit, čips
- žitarica: korica hleba, svež hleb, dvopek, preradjene žitarice muslija
- kafe: pečena kafa u zrnu ili mlevena,
- cikorije: zamena za kafu u stvari sadrži 2 - 3 puta više acrylamide od prave kafe

Nije ovde u pitanju samo ova hemikalija. Projekat koji je trajao tri godine od strane EU " Heat - Generated Food Toxicants" (HEATOX), identifikovao je više od 800 toplotom izazvanih jedinjenja, od kojih su 52 kancerogena. Na pr.: visoka temperatura roštilja reaguje sa proteinima crvenog mesa, ribe, živine, stvarajući heterocyclic amines, takodje kancerogen.

Ugrožene su i životinje, čija je kupovna hrana takodje obradjena na visokim temperaturama i sadrži acrylamide i heterocyclic amines. Istraživanja vezana za životinje ukazuju na to da je acrylamide u njihovoj hrani vezan za izazivanje nekoliko tipova tumora.
Acrylamide je mali organski molekul visoke rastvorljivosti u vodi. Ovo olakšava apsorbciju i distribuciju u organizmu. Može se vezati za DNA, što ukazuje na genotoksični i kancerogeni potencijal.
Studije iz 2007 ukazuju na povezanost sa povećanim rizikom od  tumora endometrijuma i jajnika kod žena u postmenopauzi i to izgleda posebno kod nepušača. Takodje se povezuje sa oštećenjima nerava i drugim neurotoksičnim efektima, uključujući neurološke probleme radnika koji se bave ovom supstancom.

Za sada ne postoje nikakva ograničenja u pogledu ovih supstanci u hrani.
Po analizi hrane objavljenoj 2002. u studiji u Journal of Agricultural and Food Chemistry, nadjene su okvirna kretanja acrylamida u termički obradjenoj proteinskoj hrani i to od 5 -50 mg/kg i 150 - 4000 mg/kg u termički obradjenoj hrani bogatoj ugljenim hidratima. Hrana koja nije bila obradjena je imala neznatne nivoe i to <5 mg/kg. Zaključak koji su izveli je da potrošačke navike u pogledu termički obradjene hrane pokazuju da se dnevno unese nekoliko desetina mikrograma acrylamide.

Sve ovo nam govori da osnovu naše ishrane treba da čini sirova i slabo kuvana hrana. Osim stvaranja ovih toksičnih sastojaka, termički obradjena hrana gubi vredne hranljive vitaminsko - mineralne sastojke. Sirova hrana je "živa", puna sunčeve energije. Što više ove energije, to veća sposobnost organizma da se izbori sa bolestima i održi optimalno zdravo stanje.

Kod spremanja hrane treba imati na umu sledeće:

• Prženje, pečenje, kuvanje, čini se da su najveći krivci, dok je bezbednije kuvanje na pari
• Što je temperatura obrade viša, to više i acrylamide
• Potapanje sirovog krompira u vodu na 15 -30 min. pre pečenja redukuje nivo acrylamide
• Hrana tamnije boje po obradi ima više acrylamide, na pr.: tamni tost ga ima više od svetlog
• Prvenstveno se acrylamide nalazi u biljnoj hrani i to krompiru i žitaricama

Po HEATOX-u, po pitanju kancerogenih sastojaka koji se stvaraju prilikom termički obradjene hrane, mnogo više ih ima u industrijski i restoranski tretiranoj hrani. Više treba jesti hranu spremljenu u kućnim uslovima i to na nižim temperaturama. Savet je da trećina unete hrane bude sirova. Sveža hrana je ona tajna koja nas vodi ka zdravlju,energiji,  gubljenju težine i pravom uživanju u hrani. 

Izvor: Mercola.com