Kosa - pokrivanje izrastka

Pitanje koje, nas, koje smo ušle u kolo farbanja, opseda. Izrastak, izdajnik, pojavljuje se već na otprilike, dve nedelje od nanošenja boje. Baca nas u očaj. One koje se farbaju u plave nijanse imaju manje muka po ovom pitanju, u smislu da se ne vidi toliko, ukoliko su sede ili im je prirodna boja za dve do tri nijanse u odnosu na farbanu. Drastični prelazi, traže i takve mere. A to je iznova farbanje izrastka, što baš i nije najzdravije rešenje, uzevši u obzir sastav boja za kosu. Čestim farbanjem, nadražujemo teme i stvaramo pogodno tle za alergije. Prirodne boje za kosu i nisu baš sasvim prirodne, ali su ipak, u neku ruku bolje rešenje.

Rešenje koje ja primenjujem, je umešavanje u boju za kosu, maslinovog ulja, a ponekad i Brahmi amla ulja, koje inače koristim kao pakovanje za kosu i moje iritacije vlasišta su prestale.

Jedina prirodna boja je kana, crvena. Kada se meša sa indigo bojom u prahu dobijaju se nijanse smedje. Konačno se indigo pojavio i na našem tržištu.

Postupak farbanja izrastka je vrlo jednostavan. Kupićete istu boju kojom ste se prethodno farbali. Dovoljno vam je pola tube boje i pola bočice hidrogena. Dobro izmešajte, rukavice na ruke i na posao. Kosu nećete prati pre farbanja. Profesionalci savetuju da se  kosa farba prvo nazad, jer je tu slabija cirkulacija i boja se sporije prima. Ovo pravilo moram priznati ne primenjujem. Krećem od sredine glave, praveći razdeljke i premazujući bojom, odvajajući pramen po pramen, idući ka uhu, i bočno, zatim farbam teme, spuštajući se po horizontali pramen po pramen i na kraju, napravim i neka tri razdeljka, nazad po vertikali od temena do vrata i predjem četkicom. Onda prstima izmasiram kompletno premazano vlasište glave (time pokrivam i možda moguće propuštene delove. Ponekad zahvatim i neki kompletan pramen kose i predjem bojom. Ostavim 20 do 30min. Ne duže, jer će vam se razlikovati boja u odnosu na krajeve, osim ukoliko vam to i nije cilj.Tako sam ja uradila i dobila trenutni trend u bojenju, tj. neku vrsta ombrea.

Tehnika farbanja je  super prikazana na ovom youtube video klipu(primenićete, samo prvi deo farbanja, pre uzimanja pramenova kose za kompletno farbanje)

Sa druge strane, proizvodjači su se dosetili, pa izbacili na tržište, za nas farbane zavisnike, proizvode koji se  mogu stavljati na kosu izmedju dva farbanja, a u cilju pokrivanja izrastka. To su maskare za kosu, američkog proizvodjača, u više nijansi, kao i stikovi.Sam postupak je brži od farbanja izrastka, lako se izvodi pre samog izlaska iz kuće, a i pokrivate samo njega, ne i ostatak kose, čime odmarate i skalp i kosu od agresivnih hemikalija u boji.Stikovi su možda lakši, komotniji za nanošenje na vidljivim razdeljcima i uglavnom deo kose kod uha.

Za one koje ne žele stalnu boju, tu je i stari dobri ehoton, Subrine, u sedam boja, sa keratinom i ekstraktom ulja suncokreta, koji učvršćuje i nijansira boju kose. U tu svrhu mogu se koristiti i colour losioni ( 6 nijansi) ili colour mousse( 10 nijansi). Takodje su zgodni za pokrivanje izrastka. Ispiraju se pranjem.
Daju nam priliku da  odahnemo i mi i naša glava od hemikalija pravog farbanja.

Kamen u bubregu i dugotrajno uzimanje vit. D i kalcijuma

Upotreba suplemenata je u evidentnom porastu.
Da li je to posledica dobrog marketinga, nemanja vremena i pokušaja da se na instant način unapredi zdravlje?
U svakom slučaju, nema pouzdanog dokaza da oni zaista i imaju efekte na naše zdravlje pri dužem korišćenju.

Vit. D pomaže apsorbciju kalcijuma, što je od važnosti za zdravlje kostiju i zuba. Kalcijum je od značaja i za cirkulaciju, nerve, mišiće, time i za zdravlje srca. Pa se preporučuju da se uzimaju zajedno. Pitanje je samo, da li u ovom obliku?

 

Ili u ovom?

 Nove studije prezentovane na 94 godišnjem susretu The Endocrine Society u Hjustonu, ukazuju na povezanost suplemenata vit. D i kalcijuma sa visokim nivoima kalcijuma u krvi i urinu.
Ovim se uvećava rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Vodeći istraživač J. Cristhofer Gallagher, M.D. profesor i direktor na Bone metabolism unit na Creighton University Medical Centar u Omaxi, govori o tome da upotreba ovih suplemenata, možda i nije tako bezazlena kako se mislilo.

Trebalo bi da poštovati preporuke od strane Institute of Medicine, a to je 800 jedinica vit. D i 800-1200mg. calcijuma na dan.

Jedna studija je obuhvatila 163 zdrave žene u postmenopauzi izmedju 57 i 85 god. Dobijale su ili placebo ili vit. D u dozama 400, 800, 1600, 2400, 3200, 4000, 4800 jed. na dan. Takodje su podigli i unos kalcijuma sa 691mg/dan na 1200-1400.
Nivoi kalcijuma su mereni u krvi i urinu na svaka tri meseca tokom godinu dana.
Rezultati su ukazali da je u jednom momentu 33% učesnica razvilo visoke nivoe kalcijuma u urinu. Na kraju bilo je 88 slučajeva povišenog nivoa kalcijuma u urinu, a 25 u krvi.
Nije bilo pojave stvaranja kamena u bubregu u tom periodu od godinu dana.
Nije razjašnjeno da li je do ovih povišenih nivoa došlo zbog visokog unosa kalcijuma ili vit. D ili njihovog sadejstva.

Tako da se u poslednje vreme sve češće postavlja pitanje upotrebe ovih suplemenata na duže staze i njihove povezanosti sa stvaranjem kalcijuma u urinu.

Ukoliko koristite ove suplemente, pogotovo u dužem vremenskom periodu, preporuka je da se u tom slučaju kontrolišu nivoi kalcijuma u krvi i urinu.

Sve su glasniji zagovornici pravilne ishrane i tada nije potrebno unošenje suplemenata, osim ako su u pitanju bolesna stanja i tada se to čini uz savet i doze koje odredjuje lekar.

Izvor:
www.medicalnewstoday.com

Rizici preteranog sedenja

Da li ste moderni? Ne nije u pitanju garderoba, obuća, akcesoari, već nešto sasvim drugo...
Usput, da li znate da naše telo, gradjom, nije predvidjeno za sedenje, već stajanje i hodanje. E, u tom grmu, leži zec...

Dan provodite, sedeći u prevoznom sredstvu ili u kancelariji. Razmišljate o onome što je bilo ili će biti. Nemate vremena za sadašnji trenutak. Gotovo da ne primećujete dešavanja oko vas. Ne nalazite vremena za aktivnu šetnju. Ali zato ga imate dovoljno za gledanje raznih omiljenih serija i muzičkih programa. Smejete se, plačete uz TV. Ne smatrate sebe robom TV-a, kompjutera, jer da želite lako biste isključili "magične kutije".  Da li je baš tako?

Moderno doba, moderne bolesti. Rizici preteranog sedenja.


Odgovara dr James A. Levin
članak vezan za healthy-living Mayo Clinic
Doktori klinike Meyo radili su istraživanja, vezana za to kako dugo sedenje utiče na zdravlje, pa tako na povećanje holesterola, debljinu, povišen pritisak, dijabetes. Dugotrajno sedenje povezuje se sa povećanjem rizika od smrti i to i od tumora i kardiovaskularnih bolesti.
Skorašnjim istraživanjem je dokazano da su odrasli koji provode više od četiri sata dnevno, sedeći ispred televizora, izloženi čak do 125% većem riziku od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima od onih koji provode manje od dva sata ispred TV-ea, kao i 50%  uvećanja rizika od smrti od bilo kog uzroka.
Ovaj rizik je nezavistan od ostalih rizika, kao što su pušenje ili ishrana.
Rešenje nije u par sati provedenih u teretani, nedeljno, već u stajanju i kretanju, kad god je to moguće.  Pa tako dok pričate telefonom, stojite, idite pešice kad god je to moguće.
Manje sedite, a više se krećite. Čak i kad samo stojite, sagorevate  više kalorija nego kad sedite.Mišićna aktivnost, uključujući i onu kod stajanja, značajan je okidač u procesu vezanom za sagorevanje masnoće i smanjenje nivoa šećera. Kod sedenja, ovo se ne dešava i zdravstveni rizici se povećavaju.

Dakle, ako nam posao nije vezan za stajanje, biće da smo u problemu.
Ostaje nam da stojimo kad god je to moguće, može i na jednoj nozi. Čak preporuka je i radni sto za kojim ćemo stajati. Eto, teret zdravlja pada na naše već ionako umorne noge.

Posebna priča, vezana je za decu. U periodu detinjstva, treba da steknu naviku da se bave nekim sportom i da provode vreme napolju, u prirodi. Ograničite im sedenje pred ekranom, bilo da je TV ili kompjuter. Igrajte se sa vašom decom. Dvostruka je korist. Kvalitetno utrošeno slobodno vreme na izgradnji medjusobnog odnosa i fizičko zdravlje.

Rešenje, pa baš i nije u tome da stojite i gledate omiljeni program, mada možete da radite neke vežbe, vozite sobni bicikl, skije i koristite sijaset raznoraznih sprava. Prava stvar je šetnja, šetnja i šetnja. Ne ona nogu pred nogu, uz razgledanje izloga, već odredjenog ritma do momenta zadihanosti. Pri tom, posmatrajte prirodu, ljude, kuće, dešavanja oko vas, osluškujte disanje, uključite se u taj trenutak, primetićete da buka u glavi, popušta i osećaćete se bolje. Odlična je i vožnja bicikla.
Bolje fizičko zdravlje prijatelj je našoj psihi.

Ne odustajte od svoje duge. Ona nije u formiranim zidovima u vama i oko vas, već izvan, u prirodi.
"Priroda nas nikad ne vara, mi smo ti koji sebe zavaravamo".
                                                            Jean Jacques Rousseau