Ron Rosedale MD, ističe da su u poslednjih pola veka holesterol i bolesti srca, gotovo postali sinonimi. "Holesterol je prikazan kao Darth Vader za naše arterije i srce."
Poslednje preporuke eksperata tiču se tako niskih nivoa holesterola koji se ne mogu dostići ishranom, vežbanjem i zato se preporučuju statini za sniženje holesterola onima sa visokim rizikom od srčanih bolesti.
Postoje dva suprotstavljena stava.
S jedne strane su eksperti i farmaceutske kompanije koji forsiraju potrebu upotrebe statina.
S druge strane su oni koji ističu da niski nivoi holesterola nisu zdravi, kao ni upotreba statina, jer oštećuju mišiće. Medjutim, oni koji piju lekove za sniženje holesterola ne povezuju da su bolovi u mišićima posledica ovih lekova. Srce je takodje mišić.
Nizak nivo holesterola pogoršava kongestivnu srčanu insuficijenciju, tj. kod stanja gde je srce slabo da efikasno pumpa krv. Pokazalo se da statini oštećuju nerve i ugrožavaju memoriju. Oni inhibiraju vitalni enzim koji u jetri stvara holesterol. Isti enzim stvara koenzim Q10, koji je biohemijski potreban za transport energije iz hrane u naše ćelije.
Statini sprečavaju produkciju Q10. Dok kardiolozi ističu da nizak nivo holesterola smanjuje rizik od srčanih bolesti, nema dokaza da je uspešan u spašavanju života. Dok neke velike studije ukazuju da preporučeni nizak nivo je u korelaciji sa povećanim rizikom od umiranja, posebno od raka.
Holesterol nije najveći krivac za srčane ili druge bolesti. Ukoliko oksidiše, može da iritira tkiva u kojima je, kao na pr. endothelium, tj. sluzokožu arterija. Pa to može biti jedan od brojnih uzroka hronične upale sluzokože arterija. Kako bilo i dobre masti kao omega-3, mogu da oksidišu.
Treba izbeći oksidaciju holesterola i masnih kiselina, a ne izgubiti životno važne molekule.
U suštini, holesterol se transportuje do tkiva kao inflamatorni odgovor sa ciljem da popravi štetu. Fiksacija na holesterol, poslednjih 15 god. kao glavnog krivca za srčane bolesti, skreće pažnju sa šećera, glukoze i fruktoze i štete koju oni nanose tkivima i arterijama, uključujući i stvaranje plaka.
Stotine naučnih članaka povezuje insulinsku rezistenciju i leptinovu sa kardiovaskularnim bolestima i oni su delom odgovorni za abnormalnosti holesterola. Njihova rezistencija ima za posledicu male guste LDL čestice i povećanje njihovog broja.
Ovo je daleko značajnije od samog nivoa holesterola. Veličina čestica je smanjena, gustina povećana, a LDL holesterol i dalje može biti nizak, a da je u stvari povećan broj čestica. Male, guste čestice LDL-a se mogu provući kroz čestice sluzokože arterija i tu zaglaviti, oksidirati i izazvati upalu i formiranje plaka.
Mnoge naučne studije ukazuju na uticaj povišenog insulina i leptina na srce i krvne sudove.Kao što šećer nije uzrok dijabetesa, već neodgovarajući insulin i leptin, tako holesterol nije uzrok bolesti srca, već metabolički signali, kao i signali ka holesterolu koji ga provociraju da oksidira ili jetri da ga proizvodi, uzrokuju kardiovaskularne bolesti i hipertenziju.
Snižavanje holesterola neće rešiti problem, jer će koren problema ostati, a tiče se pre svega metaboličke komunikacije insulina i leptina. Njih treba tretirati da bi se uticalo na bolesti srca, osteoporozu, dijabetes, gojaznost i starenje.
Ron Rosedale MD "Ne postoji dobar i loš holesterol. Holesterol je samo holesterol.
LDL i HDL su forme proteina. LDL se javlja u raznim veličinama, samo male i guste čestice LDL mogu prouzrokovati štetu, jer mogu proći kroz čestice sluzokože arterija, oksidirati i izazvati upale i plak. Tako da se može se govoriti o dobrom i lošem LDL. Takodje postoji razlika i izmedju HDL čestica.
Nije dovoljno dokazana veza izmedju postojanja holesterola i srčanog udara. Iako postoji povišen holesterol, možda nešto drugo utiče na srce, kao i na nivo holesterola.
Holesterol je vitalna komponenta svake ćelijske membrane. Nas ne bi bilo da nije njega. Bez holesterola, nema ni estrogena, testosterona, kortizona i drugih vitalnih hormona.
Poznato je da HDL holesterol iz tkiva i arterija vraća u jetru i zato je dobar.
Medjutim iz jetre se ponovo vraća u tkiva, kroz druge čestice, gde je potreban. Samo telo, čuva holesterol iz vitalnih razloga.
Jedna od uloga je očuvanje celine ćelijske membrane. Kao super lepak. Neophodan za svaku vrstu popravke ćelija.
Koronarne bolesti vezane su za oštećenja arterija, prouzrokovane hroničnim upalama.Šta se u stvari dešava kod oštećenja arterija? Organizam pušta hemikalije da se izazove upala. Krv se zgrušava, bela krvna zrnca jedu oštećene ostatke, susedne ćelije se razmnožavaju. Stvara se ožiljak, unutar arterije, to je plak. Arterija se sužava zbog zadebljanja i tako se stvara predispozicija za visok pritisak i srčane bolesti.
Cilj svega ovoga je popravka štete. U ovom slučaju, holesterol se proizvodi i distribuira u krv sa ciljem da pomogne i održi život. Tu se javlja problem, ako je nizak nivo holesterola.
Kao odgovor na ovo, farmaceutske kompanije su svojim istraživanjima, ukazale da statini deluju anti-upalno.
Upale smanjuje aspirin, vit. E, riblje ulje i odgovarajući režim ishrane, bez štetnih posledica od upotrebe lekova.
Trigliceridi su medicinski pojam za masti. Visok nivo, ukazuje na puno masti u krvi. Govore nam da se previše stvara masti, a nedovoljno troši. To je osnova svih hroničnih bolesti.
Dva su hormona značajna za topljenje i skladištenje masti, a to su insulin i leptin i čini se da igraju glavnu ulogu u svim hroničnim bolestima starenja: dijabetesu, osteoporozi, gojaznosti, pa i raku.
Izvor:
Tekst je informativan, za dijagnozu i tretmane, obratite se stručnom medicinskom osoblju.
