Acrylamide se može formirati u mnogim namirnicama koje se obradjuju na temperaturama preko 100%, ali su najosetljivije one bogate ugljenim hidratima. Generalno, stvara se kad se od temperature promeni izgled u smislu stvaranje gornje rumen -braon korice.
Toga ima kod:
- krompira: pomfrit, čips
- žitarica: korica hleba, svež hleb, dvopek, preradjene žitarice muslija
- kafe: pečena kafa u zrnu ili mlevena,
- cikorije: zamena za kafu u stvari sadrži 2 - 3 puta više acrylamide od prave kafe
Nije ovde u pitanju samo ova hemikalija. Projekat koji je trajao tri godine od strane EU " Heat - Generated Food Toxicants" (HEATOX), identifikovao je više od 800 toplotom izazvanih jedinjenja, od kojih su 52 kancerogena. Na pr.: visoka temperatura roštilja reaguje sa proteinima crvenog mesa, ribe, živine, stvarajući heterocyclic amines, takodje kancerogen.
Ugrožene su i životinje, čija je kupovna hrana takodje obradjena na visokim temperaturama i sadrži acrylamide i heterocyclic amines. Istraživanja vezana za životinje ukazuju na to da je acrylamide u njihovoj hrani vezan za izazivanje nekoliko tipova tumora.
Acrylamide je mali organski molekul visoke rastvorljivosti u vodi. Ovo olakšava apsorbciju i distribuciju u organizmu. Može se vezati za DNA, što ukazuje na genotoksični i kancerogeni potencijal.
Studije iz 2007 ukazuju na povezanost sa povećanim rizikom od tumora endometrijuma i jajnika kod žena u postmenopauzi i to izgleda posebno kod nepušača. Takodje se povezuje sa oštećenjima nerava i drugim neurotoksičnim efektima, uključujući neurološke probleme radnika koji se bave ovom supstancom.
Za sada ne postoje nikakva ograničenja u pogledu ovih supstanci u hrani.
Po analizi hrane objavljenoj 2002. u studiji u Journal of Agricultural and Food Chemistry, nadjene su okvirna kretanja acrylamida u termički obradjenoj proteinskoj hrani i to od 5 -50 mg/kg i 150 - 4000 mg/kg u termički obradjenoj hrani bogatoj ugljenim hidratima. Hrana koja nije bila obradjena je imala neznatne nivoe i to <5 mg/kg. Zaključak koji su izveli je da potrošačke navike u pogledu termički obradjene hrane pokazuju da se dnevno unese nekoliko desetina mikrograma acrylamide.
Sve ovo nam govori da osnovu naše ishrane treba da čini sirova i slabo kuvana hrana. Osim stvaranja ovih toksičnih sastojaka, termički obradjena hrana gubi vredne hranljive vitaminsko - mineralne sastojke. Sirova hrana je "živa", puna sunčeve energije. Što više ove energije, to veća sposobnost organizma da se izbori sa bolestima i održi optimalno zdravo stanje.
Kod spremanja hrane treba imati na umu sledeće:
- Prženje, pečenje, kuvanje, čini se da su najveći krivci, dok je bezbednije kuvanje na pari
- Što je temperatura obrade viša, to više i acrylamide
- Potapanje sirovog krompira u vodu na 15 -30 min. pre pečenja redukuje nivo acrylamide
- Hrana tamnije boje po obradi ima više acrylamide, na pr.: tamni tost ga ima više od svetlog
- Prvenstveno se acrylamide nalazi u biljnoj hrani i to krompiru i žitaricama
Po HEATOX-u, po pitanju kancerogenih sastojaka koji se stvaraju prilikom termički obradjene hrane, mnogo više ih ima u industrijski i restoranski tretiranoj hrani. Više treba jesti hranu spremljenu u kućnim uslovima i to na nižim temperaturama. Savet je da trećina unete hrane bude sirova. Sveža hrana je ona tajna koja nas vodi ka zdravlju,energiji, gubljenju težine i pravom uživanju u hrani.
Izvor: Mercola.com