Vežbe mišića lica alternativa botoksu

Znate li da na kostima lica ima 57 mišića.

Godine ostavljaju vidan trag u borama i opuštenosti mišića i kože. Osim rešenja koje nudi plastična hirurgija i upotreba botoksa, postoje i prirodni načini očuvanja tonusa mišića lica. Poznati su i primenjuju se dugo već, stotinama godina u Aziji, a sve popularnije te vežbe za mišiće lica, postaju i na zapadu sa prihvatanjem alternativne medicine i zdravog načina života. Magična moć pridaje se yogi za lice. Ona opušta i podiže tonus mišića lica.

Neki plastični hirurzi komentarišu da se vežbama utiče na mišiće, a bore se stvaraju na koži i što se više mimike radi, odraziće se na kožu tako što će bore  biti izraženije.

Sa druge strane, zagovornici yoga vežbi, tvrde da se istim postiže relaksirajući efekat mišića lica, isti kao botoksom. S razlikom, što je ovo prirodno zatezanje lica.

"Opuštanje mišića lica, posebno gde se zadržava tenzija-kao kod vilice i čela, može se suprotstaviti stvaranju bora koje su posledica svakodnevnih grimasa,"kaže Annelise Hagen, yoga instruktor i autor knjige "The yoga face" Eliminacija bora ultimativnim prirodnim face liftingom."Kako mišići na licu ne mogu podizati tegove i trčati na traci,kada vršite pritisak prstima ili činite odredjene izraze, vi tonirate i jačate mišiće", kaže autorka popularne knjige.

Vežbe:

Osnovno je da nadjete odgovarajuće mesto za sedenje. Ispravite ledja. Lagan udisaj, pa izdisaj. Opustite se. Zagrejane dlanove (trljajte jedan o drugi) stavite na zatvorene oči. Time opuštate područje oko očiju.

Pre nego što počnete sa vežbama, prvo blagim štipkanjem lica, odozdo na gore, podstaknite cirkulaciju. Otvorite usta koliko god možete, osetite zatezanje vilice.

• Zabacite glavu unazad, bradu gurajte napred i osetite zatezanje brade i vrata. Zatim lagano glavu spustite napred i lagano pomerajte glavu, napred, nazad. Uradite više puta.
• Iznenadjenje. Podignite obrve, širom otvorite oči, što bi rekli, izbečite beonjače koliko god možete i ostanite što duže u tom stavu. Ovim vežbate mišiće oko očiju i čela.
• Ping pong obraza. Uzmite vazduh, naduvajte obraze i kao lopticu prebacujte vazduh sa jedne strane na drugu.Jačaju se mišići obraza i sprečava njihovo opuštanje.
• Smejanje. Nasmejte se zatvorenih usta, tako da gornju usnu razvučete preko zuba. Znak da dobro radite vežbu je napetost u obrazima. Deluje na linije od nozdrva do usana.
• Čelo. Kažiprsteve staviti iznad obrva i spuštati na dole i istovremeno podizati obrve na gore.
• Namrštite se obrvama, a zatim kažiprstima ruku, kao da brišete gumicom povucite kožu ka kosi. Podignite obrve, postavite kažiprst, srednji i domali prst na čelo i pritiskajte.
• Problematična zona vrata. Evo vežbi Annelise Hagen, yoga instruktorke. Njen savet je da odaberete najproblematičniju zonu lica i radite vežbe za istu. Posle 3-4 nedelje rezultati vežbanja postaju vidljivi. U početku, vežbe radite ispred ogledala jer će vam tako biti lakše.

Ovim vežbama utiče se na prokrvljenost krvnih sudova, proizvodnju elastina i kolagena, a time i na lepši izgled kože.
Ukoliko vas je zamorilo i samo čitanje ovih vežbi, tu je i oprobana starija varijanta. Sa što šire otvorenim ustima, oblikujte usta kao kad izgovarate A O E I U . Dobro izvodite vežbu, ako osetite zatezanje u predelu usana, vilice i vrata. Po par puta kad se setite. Ne preterujte i poštujte svoje limite. Vežba je odlična za zatezanje donjeg dela lica, podbradak i vrat, kao i za punije usne. Napravite neku svoju kombinaciju.

Nema veze sa lepotom lica, ali ima sa zdravljem. Zgodno bi bilo ako već radite ove vežbice uz njih odradite vežbe za vrat. Posebno su značajne ukoliko osećate neku ukočenost. Ako imate spondilozu vratnih pršljenova, one su sastavni deo dnevne rutine. Pogledaj: Bolovi-u-vratu

• Pomerajte lagano glavu napred-nazad. Radite lagano i osetite istezanje
• Pomerajte lagano glavu levo-desno ka ramenu
• Zatim na levoj strani pomerajte glavu nazad-napred. Isto to i na desnoj strani.
• Lagano kružite glavom s desna na levo i obrnuto.
• Lagano kružite ramenima unazad, pa unapred

Ove vežbice će vas opustiti u predelu vrata i ramenog pojasa i popraviti pokretljivost. Izvodite ih svakodnevno po pet do deset puta svaku i osetićete benefit. Smanjiće vam napetost ovog područja.

To je samo par minuta dnevno zarad zdravlja.
Setite se da su lepota i zdravlje dve strane istog novčića.

San pomaže memoriji

Može li pamćenju pomoći stavljanje knjige ispod jastuka?
Dok spavamo, mozak prolazi kroz faze sna: lak san, dubok, REM faza u kojoj se javljaju snovi. Ove faze se javljaju na otprilike 90 minuta. Ne-REM faze pripremaju mozak za učenje. Ako nismo spavali, sposobnost učenja može da padne i 40%. Nedostatak sna utiče na deo mozga koji se zove hippocampus, a koji je ključ za stvaranje nove memorije.

Kako nedostatak sna utiče na sposobnost učenja i pamćenja?
Najbolji način pamćenja novih informacija je odspavati posle saznanja istih. Spavanje pomaže jačanju sećanja i utiče na povezivanje uspomena i novozapamćenog. A moguće je da tokom dremanja se jave i nove kreativne ideje.
Naučnici finansirani od strane NIH su sakupljali gradju o odnosu sna i pamćenja. Njihova otkrića mogu voditi ka novom pristupu u olakšavanju studentima da uče i pomaganju starijima da očuvaju pamćenje.
"Naučili smo da spavanje pre učenja pomaže u pripremi mozga u formiranju inicijalnog sećanja", kaže dr. Matthew Walker sa University of California, Barkeley. "I onda, spavanje posle učenja je osnovno da sačuva i uzida nove informacije u arhitekturi mozga, što znači da je manja verovatnoća da ćete ih zaboraviti."
U budnom stanju svakog trenutka formiraju se mnogobrojna sećanja, a većinu zaboravimo.
"U momentu formiranja sećanja, ona su u sirovom obliku i krhka", kaže ekspert za san, dr Robert Stickgold sa Harvard Medical School
Kada zadremamo, "izgleda da je san privilegovano vreme, kada mozak vraćajući se nedavnim sećanjima, odlučuje šta da zadrži, a šta ne", objašnjava Stickgold, "tokom noćnog spavanja, neka sećanja jačaju". 
Sećanja se učvršćuju za vreme duboke faze spavanja, dok aktivna REM faza uspostavlja veze povezanih sećanja, ponekad na neočekivan način. Zato spavanje tokom noći može da pomogne u rešavanju problema. REM faza pomaže u obradi emocionalnih uspomena, što može redukovati intenzitet emocija.
Poznato je da tokom starenja se menjaju obrasci spavanja. Nažalost, faze jačanja memorije tokom spavanja opadaju već u kasnim 30-tim. Istraživanje Walkera i kolega pokazuje da kod onih starijih od 60 godina se gubi 70% dubokog sna u odnosu na one izmedju 18-25 godine. Stariji se teže sećaju onoga što je bilo, narednog dana, a lošije pamćenje je povezano sa smanjenjem faze dubokog sna. Sada se istraživači bave pitanjem unapredjenja faze dubokog sna kod starijih u cilju popravljanja memorije.
Stickgold ima savet, posebno za studente" Shvatite da noćni san posle učenja je jednako važan noćnom snu pre učenja. Kada su u pitanju san i memorija, malo koristi ćete dobiti izvrdavanjem istih".

Izvor:
newsinhealth.nih.gov

Povezani članci:

Mozak traži našu pomoć
Naš mali korak, veliki iskorak za mozak
Zanimljivosti o mozgu
Hrana za srećan mozak

Holesterol-zlikovac ili dobrica?

Ron Rosedale MD, ističe da su u poslednjih pola veka holesterol i bolesti srca, gotovo postali sinonimi. "Holesterol je prikazan kao Darth Vader za naše arterije i srce."

Poslednje preporuke eksperata tiču se tako niskih nivoa holesterola koji se ne mogu dostići ishranom, vežbanjem i zato se preporučuju statini za sniženje holesterola onima sa visokim rizikom od srčanih bolesti.

Postoje dva suprotstavljena stava.

 S jedne strane su eksperti i farmaceutske kompanije koji forsiraju potrebu upotrebe statina. 

S druge strane su oni koji ističu da niski nivoi holesterola nisu zdravi, kao ni upotreba statina, jer oštećuju mišiće. Medjutim, oni koji piju lekove za sniženje holesterola ne povezuju da su bolovi u mišićima posledica ovih lekova. Srce je takodje mišić.

Nizak nivo holesterola pogoršava kongestivnu srčanu insuficijenciju, tj. kod stanja gde je srce slabo da efikasno pumpa krv. Pokazalo se da statini oštećuju nerve i ugrožavaju memoriju. Oni inhibiraju vitalni enzim koji u jetri stvara holesterol. Isti enzim stvara koenzim Q10, koji je biohemijski potreban za transport energije iz hrane u naše ćelije.

Statini sprečavaju produkciju Q10. Dok kardiolozi ističu da nizak nivo holesterola smanjuje rizik od srčanih bolesti, nema dokaza da je uspešan u spašavanju života. Dok neke velike studije ukazuju da preporučeni nizak nivo je u korelaciji sa povećanim rizikom od umiranja, posebno od raka.

Holesterol nije najveći krivac za srčane ili druge bolesti. Ukoliko oksidiše, može da iritira tkiva u kojima je, kao na pr. endothelium, tj. sluzokožu arterija. Pa to može biti jedan od brojnih uzroka hronične upale sluzokože arterija. Kako bilo i dobre masti kao omega-3, mogu da oksidišu.

Treba izbeći oksidaciju holesterola i masnih kiselina, a ne izgubiti životno važne molekule.

U suštini, holesterol se transportuje do tkiva kao inflamatorni odgovor sa ciljem da popravi štetu. Fiksacija na holesterol, poslednjih 15 god. kao glavnog krivca za srčane bolesti, skreće pažnju sa šećera, glukoze i fruktoze i štete koju oni nanose tkivima i arterijama, uključujući i stvaranje plaka.

Stotine naučnih članaka povezuje insulinsku rezistenciju i leptinovu sa kardiovaskularnim bolestima i oni su delom odgovorni za abnormalnosti holesterola. Njihova rezistencija ima za posledicu male guste LDL čestice i povećanje njihovog broja.

Ovo je daleko značajnije od samog nivoa holesterola. Veličina čestica je smanjena, gustina povećana, a LDL holesterol i dalje može biti nizak, a da je u stvari povećan broj čestica. Male, guste čestice LDL-a se mogu provući kroz čestice sluzokože arterija i tu zaglaviti, oksidirati i izazvati upalu i formiranje plaka.

Mnoge naučne studije ukazuju na uticaj povišenog insulina i leptina na srce i krvne sudove.Kao što šećer nije uzrok dijabetesa, već neodgovarajući insulin i leptin, tako holesterol nije uzrok bolesti srca, već metabolički signali, kao i signali ka holesterolu koji ga provociraju da oksidira ili jetri da ga proizvodi, uzrokuju kardiovaskularne bolesti i hipertenziju.

Snižavanje holesterola neće rešiti problem, jer će koren problema ostati, a tiče se pre svega metaboličke komunikacije insulina i leptina. Njih treba tretirati da bi se uticalo na bolesti srca, osteoporozu, dijabetes, gojaznost i starenje.

Ron Rosedale MD "Ne postoji dobar i loš holesterol. Holesterol je samo holesterol. 

LDL i HDL su forme proteina. LDL se javlja u raznim veličinama, samo male i guste čestice LDL mogu prouzrokovati štetu, jer mogu proći kroz čestice sluzokože arterija, oksidirati i izazvati upale i plak. Tako da se može se govoriti o dobrom i lošem LDL. Takodje postoji razlika i izmedju HDL čestica. 

Nije dovoljno dokazana veza izmedju postojanja holesterola i srčanog udara. Iako postoji povišen holesterol, možda nešto drugo utiče na srce, kao i na nivo holesterola.

Holesterol je vitalna komponenta svake ćelijske membrane. Nas ne bi bilo da nije njega. Bez holesterola, nema ni estrogena, testosterona, kortizona i drugih vitalnih hormona.

Poznato je da HDL holesterol iz tkiva i arterija  vraća u jetru i zato je dobar.

Medjutim iz jetre se ponovo vraća u tkiva, kroz druge čestice, gde je potreban. Samo telo, čuva holesterol iz vitalnih razloga.

Jedna od uloga je očuvanje celine ćelijske membrane. Kao super lepak. Neophodan za svaku vrstu popravke ćelija.

Koronarne bolesti vezane su za oštećenja arterija, prouzrokovane hroničnim upalama.Šta se u stvari dešava kod oštećenja arterija? Organizam pušta hemikalije da se izazove upala. Krv se zgrušava, bela krvna zrnca jedu oštećene ostatke, susedne ćelije se razmnožavaju. Stvara se ožiljak, unutar arterije, to je plak. Arterija se sužava zbog zadebljanja i tako se stvara predispozicija za visok pritisak i srčane bolesti.

Cilj svega ovoga je popravka štete. U ovom slučaju, holesterol se proizvodi i distribuira u krv sa ciljem da pomogne i održi život. Tu se javlja problem, ako je nizak nivo holesterola.

Kao odgovor na ovo, farmaceutske kompanije su svojim istraživanjima, ukazale da statini deluju anti-upalno. 

Upale smanjuje aspirin, vit. E, riblje ulje i odgovarajući režim ishrane, bez štetnih posledica od upotrebe lekova.

Trigliceridi su medicinski pojam za masti. Visok nivo, ukazuje na puno masti u krvi. Govore nam da se previše stvara masti, a nedovoljno troši. To je osnova svih hroničnih bolesti.

Dva su hormona značajna za topljenje i skladištenje masti, a to su insulin i leptin i čini se da igraju glavnu ulogu u svim hroničnim bolestima starenja: dijabetesu, osteoporozi, gojaznosti, pa i raku.

Izvor:

articles.mercola.com

Tekst je informativan, za dijagnozu i tretmane, obratite se stručnom medicinskom osoblju.