Candida i rak?

Kad je o alternativi reč,intrigantan je rad jednog Italijanskog lekara Simoncinija. Svoja otkrića je vezao za lečenje najtežih bolesti, a pristup mu je potpuno drugačiji od konvencionalne medicine. Za ljubitelje teorije zavere, ovo je još jedan u nizu dokaza da živimo u nekoj dimenziji matrixa. Za druge, on je autsajder. Pročitajte, pa sami procenite

Dr. Tullio Simoncini govori o povezanosti candide i raka

Šta je candida?

Candida albicans je gljivica, koja je u određenim količinama prisutna u svakome od nas. Candida raste u crevnoj flori svih ljudi i njezin je sastavni deo. Ova gljivica takođe živi u ustima, grlu i polnim organima većine ljudi. Organizam zdravog čovjeka drži nivo candide pod kontrolom, ali ako zbog nekih razloga imunitet padne i gljivica se razmnoži, može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.

Na žalost, mnogo toga u našem modernom životu pogoduje rastu candide. Stres, prekomerno korišćenje antibiotika, nezdrava ishrana, sredstva protiv kontracepcije – sve to utiče na rast candide u organizmu, koja uzrokuje brojne probleme.

Tullio Simoncini

„Gljivice, posebno candida, proživljavaju  i razmnožavaju se na takav način, da se hrane telom svog domaćina. Zbog toga osobe, koje boluju od hroničnog umora, koji u većini slučajevima nastaje zbog rasta candide, užasno se osećaju – kako fizički, tako i psihički.“ (dr. Mike Lambert).

Alternativni lekari već odavno upozoravaju na to, da preterano širenje candide u organizmu može uzrokovati brojne zdravstvene probleme poput hroničnog umora, alergije, artritisa, depresije, probavnih problema itd.
 

Candida i rak

Dr. Tullio Simoncini – Italijanski lekar i stručnjak u području onkologije, dijabetesa i poremećaja metabolizma - tvrdi da je karcinom upravo infekcija candidom, i da teorija konvencionalne medicine o tome, da rak nastaje posledica nepravilnog rada ćelija, ne drži vodu.

Dr. Simoncini je lekar u pravom smislu reči, koji je oduvek tražio istinu zbog dobrobiti svojih pacijenata i odbijao dogme, koje je nalagala konvencionalna medicina. Od samog početka svoje medicinske karijere, video je da nešto ozbiljno nije u redu sa konvencionalnim načinom lečenja raka:

Simoncini je došao do zaključka da mora postojati povezanost između svih vrsta raka – bez obzira na to, gde u telu da se nalazili. Proučavajući rak, primetio je da su sve izrasline raka imale istu boju – belu, kao i candida. Povezavši bele naslage sa kolonizacijom candide, Simoncini je krenuo sa daljnjim istraživanjem ovog fenomena.

Nakon nekog vremena, Simoncini je shvatio, da formiranje ćelija raka nije „greška“ u radu organizma, nego zaštitna reakcija organizma na invaziju candide.

Zaštitna reakcija organizma

Dr. Simoncini objašnjava zaštitnu reakciju organizma na sledeći način:

1.    U zdravom organizmu, imuni sistem drži nivo candide pod kontrolom. Kada je rad imuniteta oslabljen ili poremećen, candida dobija priliku da se širi i stvara svoje „kolonije“.

2.    Na kraju, candida počinje napadati unutrašnje organe i imuni sistem je prisiljen da reaguje na ovu opasnost na drukčiji način.

3.    Ovaj način  podrazumeva izgradnju odbrane  uz pomoć sopstvenih ćelija, koje zovemo „rak“, kako bi se sprečila daljnja invazija candide na organ.

 Konvencionalna medicina tvrdi, da je daljnje širenje raka  uzrokovano „malignim“ ćelijama raka, koje su „pobegle“ sa izvornog tumora. Međutim, dr.Simoncini govori, da to nije tako. Daljnje širenje raka je takođe uzrokovano pravim uzročnikom tumora – candidom.

Na kraju pravi uzročnik raka, kao i drugih bolesti, je oslabljeni imunitet. Kada imunitet funkcioniše pravilno, odmah rešava problem, pre nego li situacija izađe izvan kontrole. U ovom slučaju, zdravi imunitet drži nivo candide u organizmu pod kontrolom, sprečavajući njezino daljnje širenje.

Lek protiv candide

Kada je Simoncini shvatio, da je rak uzrokovan candidom, nastavio je tražiti lek, koji bi efikasno ubijao candidu i na takav način lečio rak. Brzo je shvatio, da obični lekovi protiv gljivica ne funkcionišu, jer candida brzo mutira, da bi se odbranila, čak se i počinje hraniti lekom, koji je bio namenjen da je ubije.

Umesto toga, Simoncini je pronašao nešto puno jednostavnije i bolje – sodu bikarbonu. Da, stara dobra soda bikarbona je dovoljna da reši ovaj problem (ne govorimo o modernoj sodi bikarboni, koja sadrži još puno drugih sastojaka). Za razliku od drugih lekova, candida se ne može prilagoditi sodi bikarboni.

Drevni Egipćani takođe su znali za delovanje anti-gljivičnih lekova, a u Indijskoj literaturi za lečenje raka preporučuju se lekovi sa snažnim lužnatim svojstvima, poput sode bikarbone.

Simoncini je počeo koristiti sodu bikarbonu za uništavanje candide. Prvi pacijentj e bio italijan Gennaro Sangermano, koji je bio pušten iz bolnice na umiranje zbog raka pluća. Nakon nekoliko meseci pacijent nije samo da nije umro, nego se odlično osećao i bio je u potpunosti zdrav.

Sudbina otkrića dr. Simoncini

Dalje je sledilo još više slučajeva izlečenja od raka, nakon čega je Simoncini odlučio predstaviti svoje otkriće Italijanskom Ministarstvu Zdravlja u nadi, da će se nastaviti naučna istraživanja u tom smeru. Međutim, autoriteti ne samo da su ignorisali njegovo otkriće, nego su ga i okrivili za „ilegalno korištenje lekova, koji nisu odobreni od strane Ministarstva Zdravstva“.

Nakon duge kampanje ismevanja i ponižavanja, Simoncinija su na tri godine bacili u zatvor zbog „štete“ pacijentima, koje je on izlečio od raka. Ispao je nadrilekar.

Medicinski stručnjaci su smatrali pokušaj lečenja raka sa sodom bikarbonom „ludom“ i „opasnom“ idejom, a sodu su nazivali „lekom“, koji je Simoncini „ilegalno prepisivao svojim pacijentima“.

Na sreću, Tullio Simoncini nije bio kukavica. Kada je izašao iz zatvora, nastavio je širiti informacije o svom otkriću preko Interneta i nastupati u javnosti, kako bi pomogao što većem broju ljudi.

 Sada, dr. Tullio Simoncini uspešno nastavlja pomagati obolelima od raka, koristeći sodu bikarbonu. U nekim slučajevima za izlečenje je potrebno nekoliko meseci, u drugima – samo nekoliko dana,zavisno od toga, gde se nalazi rak.

Doktor  to radi tako što ubrizgava visoke doze direktno u tumorno tkivo. Dakle, ne radi se o ispijanju sode bikarbone. .

Načini lečenja candide

-    Citrofit
-    Alkalna dijeta
-    Soda bikarbona
-    Anti-candida dijeta
-    Beli luk (u kapsulama)
-    Lactobacillus acidophyllus
-    Candida Yeast (homeopatski lek)


Tekst je postavljen informacija radi. Za sve vaše simptome, konsultujte lekara.

Zašto starimo ?

"Kada bih imao i sto godina, moj najbolji dan, uvek bi bio sutra."
                                                                        Pablo Neruda

Mediji nas, gotovo svakodnevno, bombarduju informacijama, koje su od značaja za zdravlje i produženje života. Počev od ishrane.Tako  se savetuje mediteranska ishrana, pa makrobiotička, veganska, pa treba piti vino, ali zna se koliko. Po najnovijem, pet čaša vina od 200 ml.(upozorenje za one koji vole čaše veličine krigle) u toku sedam dana. Glasni su i oni koji kažu jedna čašica žestokog, ujutru, ispere sve.Jesti ribu dva-tri puta nedeljno, ali voditi računa, jer i mora su zagadjena, pa je ta ista riba puna teških metala, pogotovo skuša i tunjevina, koje se inače posebno preporučuju zbog omega-3 masnih kiselina, a ti, teški metali, deluju negativno na naš nervni sistem, na plod i decu. Onda preporučuju omega masne kiseline iz biljnih izvora.A oni isto mogu biti zagadjeni herbicidima, pesticidima, u zavisnosti od zemljišta, recimo u Banatu i olovom i arsenom. Jedni kažu meso nije dobro, prepuno je hormona, kao i mleko. Pa, dobro, mislim,za mleko može biljna zamena. Kažu odlično je bademovo i pirinčano.(vidi "Pitam se, pitam). Čekam da izbace na tržište,sintetičko meso. 

 Holandski stručnjaci su razradili tehnologiju pravljenja veštačkog mesa u laboratoriji, od matičnih ćelija životinja i već su krenule priče o tome da će ono biti zdravije, jer će biti eliminisane masnoće, mikroorganizmi, a biće dodati zdravi nutrijenti. Osim toga, biće i jeftinije. Svakako, ovo meso koje danas jedemo, biće dostupno malobrojnoj eliti, koji verovatno, za razliku od nas ostalih, ne brinu o svom zdravlju. Ovo podstiče Pokret za zaštitu životinja. Smatra se da će doći do porasta izgradnje stanova u gradovima, jer će farmeri ostati bez farmi i posla.  A ima i onih koji misle da će to uticati i na opstanak ovih životinjskih vrsta. Dok se drugi bave idejom da je hrana budućnosti, jedno vreme su to bile alge, a sad su na tapeti insekti, koji inače i jesu poslastica na Dalekom Istoku. 
Pa, soja je dobra , a onda i nije. Svinjska mast za prženje je bila dobra, pa nije, pa sad su opet aktuelna mišljenja da i nije da nije. Vegetarijanci tvrde da ljudsko telo fiziološki nije sazdano da vari meso zbog dužine creva. Treba imati pet obroka u toku dana, pa ne jesti posle 18:00. Ili posle 20:00? Pa, kako sve to uklopiti u sopstveni radni dan?Vrh svega toga je ponuda raznih prirodnih i hemijskih suplemenata.

 I gle čuda, svi ti instant praškovi, sve te tablete, bilo da se rastvaraju ili ne, pa kapsule, pa najnovije, sa odloženim dejstvom, tj. postepenim rastvaranjem, radi bolje iskoristljivosti, pronadjene su da bismo ojačali naša energetska polja, kao magičnim štapićem, njima brisali sve što ne valja, počev od bora, pega, bolova, gde god se pojavili. U svoj toj zbrci, mi, konzumenti, zaboravljamo na konzervanse koji su u njima, a isto tako nezdravi. A onda, nešto tiho, ali ipak čujno, pojavljuju se informacije o tome da i ako unosimo sve to, naš organizam nije takav da sve to primi, iskoristi, obradi ili šta već.  Sve to, meni, liči na teritoriju bez šerifa, a sa puno zamenika.

Osećati se što duže mladim i pre svega biti zdrav, jeste prioritet. Ali, po staroj "ne goji se prase uoči Božića",  time se treba baviti čitavog života, u ciju "bolje sprečiti nego lečiti". Pronaći sopstvenu, formulu za dobro fizičko i mentalno zdravlje. Nekako, to duhovno zdravlje je i dalje, pomalo, u zapećku. Mada, se danas, čuje da je stres okidač za razne bolesti. Pa, bavite se  onim što volite, okružite se ljudima koje volite. Uz današnji tempo, često zaboravljamo na one male, svakodnevne stvari koje su u stvari začin života. Ta svakodnevica je sve što imamo. Carpe diem (iskoristi dan). Nije lako, ali jeste isplativo. Na kocki je samo naš, sopstveni život.

Nije naodmet, pročitati i ovo.
Genetska programiranost vezana za dužinu života je različita kod živih bića. Tako, jastozi tokom celog života rastu ili korali žive dokle god im odgovara sredina u kojoj su. Meduze mogu nakon odredjene starosti da se vrate na embrionalni nivo i to i više puta tokom života jedinke.
U vezi čoveka, jedan od naučnih stavova je da je predodredjen da traje dok traje njegovo reproduktivno doba, a da posle prirodu ne zanima šta se dešava. Primer je holesterol koji je u periodu rasta organizma i reproduktivnom dobu, glavna gradivna materija svih ćelijskih membrana, a koji se u toku dana unese u količini od oko 3 gr. Po prestanku rasta, problem je što se i dalje sintetizuje u toj količini, te se taloži u ćelijskim membranama i zidovima krvnih sudova. Posledica toga je sužavanje krvnih sudova i ishemija tj. smanjena prokrvljenost tkiva, što se odražava na  stanje organa i zdravlje. Dakle, u kasnijim godinama života se okreće protiv čoveka.
Starenje se može posmatrati na fiziološkom, ćelijskom, genetičkom, evolutivnom nivou.
Fiziološki, na nivou celog organizma, starenjem upravljaju hormoni koje kontroliše centralni nervni sistem, tj. mozak. Posebno mesto ovde zauzima insulin koji u isprepletanosti sa ostalim hormonima, odredjuje reproduktivno zdravlje, a zatim i u sprezi sa holesterolom, hipertenzijom, aterosklerozom utiče na imunitet, stanje krvnih sudova, nastanak kancera i dr. Postoji stav da smo stari onoliko koliko su nam stari krvni sudovi. Što manje plaka na njima, to bolja prokrvljenost svih organa, a samim tim i njihovo bolje funkcionisanje.

Na genetičkom nivou, ako se starenje posmatra kao gubitak fizioloških funkcija, onda je to uzrok bolesti u poznijim godinama. Danas postoji baza o stotinama otkrivenih gena koji utiču na starenje čoveka.
Na ćelijskom nivou starenje se odnosi na sposobnost ćelije da apsorbuje ili izbacuje ono što se unosi u organizam. DNK je najosetljiviji deo ćelije.
Postoji Telomere teorija. To su završni delovi hromozoma koji imaju ulogu očuvanja kompaktnosti, ali se tokom redovnih ćelijskih deoba skraćuju i gube i da je to uzrok starenja. Naše ćelije se obnavljaju iz adultnih somatskih i stem ćelija. Ćelije umiru programiranom ćelijskom smrću ili nekrozom. Oba načina su u genetskom kodu.
Nauka, danas, može da utiče na ciklus ćelije, jer su pronadjeni geni koji produžavaju životni ciklus iste, ali se to odnosi samo na jednostavna bića, tipa gliste ili gljivice.
Velika pažnja se poklanja regeneraciji tkiva i organa.
Stem ćelije su posebna priča, gde se in vitro, matične ćelije mogu razviti u nova tkiva i organe. Pitanje je: kako dirigovati stem ćelijama u samom organizmu in vivo?
Važan je projekat "Ljudski genom", koji ima za cilj da dešifruje  genetske informacije skrivene u svakom od nas. Postoji više od 1800 naslednih bolesti zbog neke mutacije u genima. Izdvojena je grupa mitohondrijalnih bolesti kao što su neurodegenerativne tipa Alchajmer, Parkinsonova bolest, bolesti vezane za ishranjenost tkiva kao dijabetes, distrofija mišića. Tako da dalji razvoj medicine, prevencija (pravljenje genetskih mapa, unapred utvrdjivanje bolesti i predupredjenje istih ) i  lečenje će uticati i na životni vek.

Danas izračunat prosečan životni vek kod Srba iznosi 73,7god. U svetu je 77 god. Ima porodica, iznad ovog proseka, sa dobrom genetikom, čiji članovi dožive duboku starost. Ima 90-godišnjaka, vrlo aktivnih u društvu i u sticanju novih znanja.U poslednjih pola veka, životni vek je produžen za 10 godina. Postoji jedan kontinuitet u rastu dužine života, počev od industrijske revolucije 19 veka, što se vezuje za bolji standard, razvoj medicine...
Trenutna procena maksimalnog života čoveka je 120 god. Ovde je vrlo bitno da osim dužine života, akcenat bude na kvalitetu.
Svakako na zdravlje, time i na starenje, utiče i sredina u kojoj živimo, hrana koju jedemo, kao i stres, koji ima moć okidača za raznorazne bolesti.
Na starenje organizma utiču slobodni radikali. Oni su oko nas, a i u nama. A to  su štetni hemijski spojevi koji prirodno nastaju kod metaboličkih procesa, pa i od kiseonika koji udišemo, kao i od proizvoda intoksikacije creva i izazivaju štetu ćeliji i tkivu u kome nastaju. Zato sportisti, koji zbog fizičkih napora unose više kiseonika, izraženija je oksidacija, moraju da imaju posebno dopunjenu ishranu radi sprečavanja prevremenog starenja organizma. Takodje, slobodni radikali, nastaju unosom nezdrave hrane, (nitrati, nitriti, pesticidi, herbicidi ) i životom u zagadjenoj sredini, elektromagnetna polja, radioaktivna zračenja, smatraju se krivcima za mutaciju DNK. Da bi se slobodni radikali držali pod kontrolom u organizmu mora postojati odgovarajuća količina antioksidanasa. Pod uticajem slobodnih radikala dolazi do oksidacije koja izaziva starenje organizma i pogoršavanje postojećih bolesti. I u organizmu zdrave osobe se stvaraju toksična jedinjenja,  pre svega u crevima, gde nesvarena hrana truli i vri i ti produkti se apsorbuju u krv i tako utiču na čitav organizam. 

Kad je u pitanju hrana  značajno je svakodnevno unositi antioksidanse putem voća i povrća. Njima su bogatije namirnice intenzivnijih boja, jer se nalaze u pigmentima. Od izuzetnog značaja su vit. A, E, C, cink, selen, koenzim Q10, gde se u istraživanjima pokazalo da imaju pozitivno dejstvo na snižavanje šećera, masti, holesterol, pritisak, elastičnost krvnih sudova.
Koenzim Q10 je prirodno prisutan u mitohondrijama ćelije, koje su centar za proizvodnju energije i njeno korišćenje u metaboličkim procesima. Sa godinama, njegova koncentracija opada i zato je važno unošenje u organizam. .Štiti od kardiovaskularnih bolesti. Glavni izvor su sardine, skuše, kikiriki, orasi, susam.
Betakaroten daje narandžastu boju voću i povrću, pa ga ima u kajsijama, breskvama, šargarepi, bundevi. Štiti od UV zračenja, utiče na zdravlje kostiju, kože, zuba. On je provitamin vit. A i najbolja forma za njegovo unošenje.
Vit. A je neophodan za stvaranje kolagenih tkiva u fazi rasta, za normalnu funkciju epitelnih ćelija, za normalnu funkciju štitne žlezde, varenja, prevenciju od oboljenja očiju, utiče na imunitet.
Glutation je mali molekul koji se nalazi u svakoj ćeliji, pa i u ćelijama imunog sistema i osnovna uloga mu je borba protiv slobodnih radikala. Izuzetno je značajan za zdravlje svake ćelije, te i jetri pomaže u odstranjivanju unetih otrova. Smanjuje štetno dejstvo zagadjene sredine i antikancerogen je. Ima ga whey proteinu,u lubenici, grejpfrutu, narandži, jagodama, karfiolu, brokuliju, spanaću, belom luku, paradajzu.
Likopen je karotenoidni crveni pigment i nalazi se pre svega u paradajzu, narandžastom grejpu, papaji.Apsorpcija likopena je maksimalna u gustoj supi od paradajza sa dodatkom maslinovog ulja, kao i u prelivu od paradajza na pici.Harwardska studija je pokazala značaj likopena u prevenciji od tumora prostate,u količini od 6,5 mg. dnevno.
Kvercetin je antioksidans flavonoid koji ima antiinflamatornu ulogu, antihistaminik tj. ublažava alergijske reakcije, vazodilatatorsku ulogu tj. utiče na zaštitu krvnih sudova jer povećava njihovu elastičnost i time utiče na regulisanje pritiska, regulisanje šećera, antireumatsku,kao i antikancerogenu. Ima ga u crvenom luku, jabukama i to pre svega crvenim, kupusima, brokoliju, crnom vinu.
Vit. C je moćan antioksidans, značajan za imunitet i posebno za zaštitu od kardiovaskularnih bolesti.Organizm čoveka nije sposoban da ga sam sintetizuje pa mora da se unosi i to putem svežeg voća i povrća.Ima ga u : u paprikama, spanaću, kupusu, agrumima, bobičastom voću. Termičkom obradom se uništava.
Resveratrol je jedinjenje otkriveno 1976 god. u vinovoj lozi. Najviše ga ima u pokožici zrna groždja. Štiti od kardiovaskularnih bolesti. U istraživanju 2003. grupa naučnika sa Harwarda ustanovila je da aktivira  protein SIRT 1, za koji je u prethodnom istraživanju utvrdjeno da je odgovoran za očuvanje zdravlja ćelija i dugovečnost. Prema najnovijim rezultatima preporučuje se čaša vina pet dana u nedelji.
Vit. E je u stvari grupa vitamina tkzv. tokoferola i tokotrienola. Štite kožu od UV zračenja, štite ćelije od slobodnih radikala. U kombinaciji sa selenom ima izrazito zaštitnu ulogu.Zaustavlja proces preranog starenja kože i tkiva. Nalazi se u orasima, suncokretu, bademu, hladno cedjenim uljima, kao što je maslinovo, u spanaću. Naziva se i vitaminom mladosti.

Uzevši u obzir sve napred izneto, uz genetiku takvu kakva je, ono na šta možemo odmah od ovog časa da utičemo je pre svega hrana koju jedemo, jer tako unosimo preko potrebne vitamine i minerale, a pre svega neophodne antioksidanse. Možemo pokušati da smanjimo nivo stresa bavljenjem nekom fizičkom aktivnošću, boravkom u prirodi, druženjem sa dragim ljudima, čitanjem omiljenog štiva, slušanjem muzike... Pri tom ne treba zaboraviti ni mentalnu aktivnost za koju su dobra vežba ukrštene reči, igranje šaha, kvizovi...Pa i prijava na neko kviz takmičenje. Zašto da ne? Treba se i igrati.

Kozmetika

Azerbejdžan. Elita se kupa u nafti.
Nafta za kupanje se zagreva na 40 stepeni Celzijusa i ova kupka je, tvrde, dobra protiv kožnih bolesti, reume i artritisa. Stručnjaci tvrde da je kupanje dozvoljeno samo 10 minuta, a da posle toga nafta ima kancerogena dejstva. 

Zamislite sliku.
Kupate se u nafti,mažete lice, kosu. Ulepljeni ste, crni...Potpuno ste se uživeli.Samo zato što vam je rečeno da je to dobro za vas. Ipak, iako ne osećate smrad, pecka vas po telu, osipate se, svrbi vas glava, peku vas oči...Ništa ne preduzimate.
Zašto?
Pa, jednostavno zato jer ste u tom filmu  još od vašeg prvog plača,mackaju vas kojekakvim kremama, stavljaju mirise...I upecani ste za vjeki vjekova. 
Da li je baš tako?
Da li uopšte gledate onaj dugačak spisak sastojaka za sve te proizvode? Možda pomislite: ma, sve je to isto, sitna su slova...
Greška. Nije isto. A slova jesu sitna, ali valjda zarad zdravlja se treba potruditi.

Na početku beše  prirodna kozmetika.

Danas? To je veliki biznis, a vi ste zrnce njihovog mozaika.Cilj industrije je prodaja i verni potrošač i u tu svrhu koriste se sva dozvoljena sredstva. Dakle, lepota, po njima ne dolazi iznutra, već samo spolja. Što više kupujete, to ćete biti mladji, lepši, radosniji. A, onda sa zakašnjenjem shvatite da ste u vrzinom kolu, jer ako kupite ovo, morate i ono, pa uvek nešto ide sa nečim....A gde je tu sjaj u oku, pozitivna energija,osmeh... Na žalost, to ne dobijate sa ovim kupovinama, iako vam se to tako predstavlja. Po njima, samo, vi, namažite tu kremu i sve drugo dolazi samo po sebi. Ne. Tu ipak, stupate sami na scenu. Po principu, "sam svoj majstor". Osim tog silnog mackanja spolja, na šta vas stalno prozivaju, morate se "mackati" iznutra, na šta ti isti, zaboravljaju. Vi ne smete. Prosto zato što se unikat. Od toga kako vam rade male, sive ćelije zavisi sve ostalo.Zato, radite na sebi iznutra, obogaćujte svoj duh pozitivno i rezultati će biti vidljivi i spolja.

Kakvu kozmetiku, mi to, uglavnom koristimo?



U procesu proizvodnje se koriste jeftine sintetičke sirovine uglavnom na bazi nafte. Cilj je zarada.Ove sirovine su i  štetne po zdravlje, izazivaju hronična kožna obolenja, hormonalni su distruptori, kancerogeni i mutageni. Biljne sirovine koje se koriste su bez sertifikata organskog uzgoja, i mogu sadrati pesticide, herbicide, radioaktivne primese, teške metale, mogu biti genetski modifikovane... 
 U procesu konzerviranja koriste se parabeni ili formaldehidi koji su kancerogeni i štetni po zdravlje. Sintetički konzervans formaldehid  je sada već dokazani kancerogen. Parabeni  izazivaju hormonalne poremecaje i česti su izazivaci alergija. Najnovija istraživanja pokazuju da su parabeni pronadjeni u ćelijama raka dojke. Za parabene postoji i sumnja da izazivaju prevremeno starenje.Upotrebljavaju se derivati nafte /parafini/ silikoni u masnoj fazi. Materije dobijene iz nafte su jeftina zamena za biljna ulja i masnoće. Za neke  parafine je dokazano da se koncentrišu u jetri, bubrezima i limfnim čvorovima. Neke vrste parafinskog voska su se pokazale odgovornim za pojavu zapaljenja srčanog zaliska. Sastojci koji su naftnog porekla ostavljaju na koži nepropustljiv film koji sprečava odvijanje prirodnih procesa kože i njeno disanje.
 Koriste se jeftini, sintetički UV filteri koji upijaju u sebe UV zracenje (ali i u našu kožu) Ne štite od kompletnog spektra zračenja, i to od dela spektra koji izaziva rak i prevremeno starenje. Nestabilni su na suncu, često i kancerogeni, u Evropskoj uniji većina sintetičkih filtera već je zabranjena. 

Videli ste reklamu na tv-u i pomislili da bi vam baš ta krema  odgovarala. U prodavnici ste pokušali da saznate od prodavačice nešto više, da biste na kraju shvatili da ona zna manje od vas, ali je uverena da je krema super. 
Cilj je prodaja.
Da li vam se desilo da potom kod kuće, stavite kremu i strpljivi kakvi jeste, posle dve nedelje, još strpljenja, mesec dana, shvatite da nema tih efekata koji se reklamiraju. A, pri tom, da li ste uopšte pogledali spisak sastojaka? Za tumačenje svega toga trebao bi nam stručnjak.

Šta bi trebalo izbegavati?

• pogledajte šta ima od parabena(izazivači hormonskih poremećaja):methylparaben, ethylparaben,propylparaben, isopropylparaben,buthylparaben, isobuthylparaben.Parabeni su drugi najčešći sastojak u proizvodima za negu kože - voda je na prvom mestu. Mogu uzrokovati osipe i druge alergijske reakcije. 
  Studije su pokazale da imaju osobine hormona estrogena, a preliminarna istraživanja ukazuju da parabeni imaju velikog uticaja na pojavu tumora dojke. 
  Parabena ima svuda – procenjuje se u 75 do 90 odsto svih kozmetičkih preparata. Čak i neki “prirodni” proizvodi sadrže ovu hemikaliju. Svi proizvodi imaju neku vrstu konzervanasa, ali je na vama da izbor. 

• izbegavajte proizvode sa sodium hidroxymethylglycinate, kao i sastojke koji imaju reč urea(carbamid),kao što je: imidazolydinyl urea,drugi najčešći konzervans u proizvodima za ličnu negu (parabeni su na prvom mestu). Američka akademija za dermatologiju prepoznaje ih kao uzročnike dermatitisa,otpuštaju formaldehid. Nalazi se u šamponima za bebe, kupkama i uljima za negu dečje kože, kolonjskim vodama, losionima, šminci i preparatima za trajno kovrdžanje kose.  Diazolidinyl Urea se koristi se kao antiseptik u kozmetici. Međutim, može da otpušta visoko toksičan formaldehid. Nalazi se u puderima za telo, sapunima i tonicima za lice, losionima i kremama, preparatima za skidanje šminke, šamponima, proizvodima za brijanje, kremama za sunčanje. 

• izbegavajte proizvode u kojima je polysorbate 20,60,80.PEG-75, PEG-100 stearate

• Obratite pažnju na sastojke sa velikim slovima BHT,EDT,PCA,PPG,PEG,MEA,DEA koji se često  koristi u kozmetici zbog penušavih i emulzivnih svojstava. Povezan je sa alergijskim reakcijama i iritacijama oka. Proizvodi na bazi ove hemikalije pokazali su visoku kancerogenost na laboratorijskim životinjama. ,TEA se koristi se kao deterdžent na koji postoji visoka reaktivnost kože. Duži kontakt može da izazove ozbiljne iritacije. Pokazao se kao toksičan na laboratorijskim životinjama. Stručnjaci preporučuju samo male doze, koncentracije ne veće od pet odsto. U kombinaciji sa nitratima (što je prilično čest miks za mnoge šampone i kupke) rezultira kancerogenim nitrosaminima. 
  Svi oni  nalaze se u kupkama, losionima, kremama za brijanje, šamponima i sapunima. 
• izbegavajte silikonska ulja sa methiconol,methicone,kao dimethiconol,cyclomethicone

• vodite računa i o sastojcima tipa sodium laureth sulfate. On je Deterdžent i prenosnik vode. Isušuje i iritira kožu, pa je često povezan sa pojavom ekcema. Žurnal Američkog koledža za toksikologiju smatra da ova hemikalija “ima degenerativni efekat na membranu ćelije” i “penetriranje u dublje slojeve kože može da se desi i prilikom upotrebe proizvoda sa nižom koncentracijom”. 
  Ima ga u penušavim kupkama, kremama za negu obuće, kremama za depilaciju, losionima, šamponima, sapunima i pastama za zube. Sulfate Laureth Sodium  se ponaša  kao omekšivač vode. Često proizvodi koji su označeni kao “blagi” poput šampona za bebe, sadrže upravo ovu hemikaliju. Vodi iritaciji očiju i kože. Nalazi se u šamponima i šamponima za bebe. 

• ne kupujte proizvode sa naftnim derivatima tipa:mineral oil,vaseline,paraffine, paraffinum liquidum,petroleum jelly,microcrystalline wax,petrolatum,koji je poznat i kao "petrolejski žele". Prečišćen se često nalazi u kremama i drugim proizvodima za negu kože tela. Formira uljasti sloj na površini kože koji sprečava isparavanje tečnosti. Privremeno kožu čini glatkom i naizgled hidriranom, ali izaziva sasvim suprotan efekat. Ne daje koži da diše.Uzrokuje alergijske reakcije. 
  Proizvođači obožavaju ovaj sastojak jer je veoma jeftin. 
  Nalazi se u kremama za bebe, regeneratorima, losionima, šminci, lakovima za nokte i trakicama za depilaciju.
  Propylene Glycol  je najčešći sastojak proizvoda za negu uz vodu i parabene. Često se koristi u proizvodnji šminke. Izaziva snažne alergijske reakcije i u ekstremnim slučajevima ekceme. Bezbedni glikoli se sve češće upotrebljavaju umesto propilena, a stručnjaci preporučuju da se ne koriste u dozama većim od 50 odsto proizvoda. 
  Nalazi se u dezodoransima, losionima za bebe, ispravljačima kose, kremama, vodicama za ispiranje usta, proizvodima za brijanja, kremama za sunčanje i parfimisanim stikovima. 

• PVP/VA Copolymer .Smatra se toksičnim. Kod nekih osoba izaziva takozvanu tesaurozu, strana tela u plućima zbog udisanja lakova za kosu. Pacovi kojima su u laboratorijskim uslovima PVP davali intravenozno, dobijali su tumore. Nalazi se u bronzerima, šminci za oči i proizvodima za oblikovanje kose.  

• Sintetičke boje. Koriste se i u prehrambenoj industriji, a u kozmetičkoj obično nose oznaku "D&C" uz upozorenje da je samo za spoljašnju upotrebu. Međutim, koža apsorbuje veliki deo nanesenog preparata, pa ga spoljašnja upotreba ne čini ništa bezbednijim. Sintetičke boje su u većini slučajeva derivati katrana i stoga veoma kancerogene. Nalaze se u većini proizvoda za ulepšavanje, a najviše u farbama za kosu. Primetili ste da i kupke i šamponi često imaju gotovo fluroscentne sjajne boje. Eto otkrića. 

• Sintetički mirisi .Postoji oko 200 sastojaka u kozmetičkoj industriji koji se smatraju mirisima (na etiketi možete pročitati “fragrance”). Štaviše, proizvođači u većini zemalja sveta nisu u obavezi da otkriju sve sastojke koje sadrži njihov proizvod. Kod osetljivih osoba veštački mirisi mogu izazvati kašalj, vrtoglavicu, glavobolju, hiperpigmentaciju, osip, iritaciju kože i povraćanje. Nalaze se u gotovo svim proizvodima. Birajte samo one na čijoj nalepnici stoji da su aromatizovani prirodnim esencijalnim uljima.

Posle ovog spiska, šta ostaje? Pa, malo toga. Ostaju biljni sastojci. Vodite računa o tome da čak i oni koji se reklamiraju kao prirodna kozmetika zbog biljne osnove  koju koriste imaju u sastavu pre svega raznorazne parabene kao konzervanse
Ukoliko spadate u osobe koje vode računa šta unose u organizam, onda je red da povedete računa i o tome šta stavljate na kožu, koja je, zaboravljamo naš najveći organ i ima moć upijanja i provodjenja. Kao što ne izlažemo kožu jakom suncu da ne bismo provocirali nastanak tumora, tako je ne trebamo izlagati štetnim sastojcima kozmetike ili da to bude bar u što manjoj meri. Zaboravljamo da koža pamti i potom vraća.

Alternativa, ma koliko izgledalo nemoguće, postoji. 

Bitno je informisati se i koliko god je to moguće voditi računa i izbegavati štetne sastojke. U moru ponude, možemo  pronaći manje štetno ili se okrenuti medicinskoj ili prirodno-organskoj kozmetici. Osim toga, uz malo vremena, mnogo toga možemo napraviti i u kućnim uslovima.

Istorijat

Kozmetika je vezana za negu, zaštitu i miris ljudskog tela. Nju čine supstance koje se koriste u tu svrhu.
Neraskidivo je povezana za razvoj medicine, hemije, biologije, farmacije, sociologije. Na početku je bila vezana pre svega za religiju i obrede, što se vidi na pećinskim crtežima.Istraživanja potvrdjuju da je upotreba eteričnih ulja i masti pri religijskim obredima postojala i u starom Egiptu,Indiji, Grčkoj...
Prvi zapisi o kozmetologiji su nadjeni u Egiptu, na papirusu i stari su 2000 god.pre Hrista.Zatim kod Herodota u V veku pre Hrista.
 Iz vremena starog Egipta, pronadjene su posude pune životinjskim uljima i mastima, biljnim uljima(susamovo,ricinusovo, maslinovo). Poznato je da se Kleopatra kupala u magarećem mleku radi postizanja mekoće kože.Sapun nije bio poznat, ali se za čišćenje koristio biljni pepeo. Za higijenu usne duplje koristio se med i aromatične substance. Za negu kose koristila su se razna ulja, pre svega ricinusovo.
U staroj Indiji kozmetika je bila razvijena, te su koristili razne paste, kreme, ulja. Indija je bila izvor mirisa i začina za Rim.
Jevreji su iz praktičnih razloga da bi se zaštitili od jakog sunca svog podneblja koristili preparate u kombinaciji sa maslinovim uljem i raznim mirisima.Posebno je ovo cenjeno u doba kralja Solomona (X v. pre     H.).
Što se Rima tiče, brojni ostaci Rimskih kupatila govore o značaju koji su pridavali nezi tela. Pojavljuje se prvi put zanimanje brijač. Postojao je poseban soj robova-cosmete, zaduženih za spravljanje preparata u kućnim uslovima.
U srednjem veku se zaustavlja razvoj kozmetologija. Tek sa renesansom, dolazi do procvata.Mračan srednji vek seli znanja iz kozmetologije na istok.
Muslimani u svojim pohodima nisu uništavali, već prevodili na arapski zatečena znanja iz raznih oblasti. Oni su ustanovili farmaciju i hemiju kao posebne naučne discipline.Posebna se pažnja poklanjala nezi tela, zuba, masažama, fizičkoj aktivnosti. U VIII veku pronadjen je sapun u Španiji i Italiji.
Po ugledu na Arapske u Evropi se počinju osnivati centri razvoja nauke i kulture.Pod najezdom Mongola urušava se značaj Arapskih centara a jačaju oni u Evropi.
Za razvoj kozmetologije postaju značajni dvorovi i dešavanja na njima. Razvija se farmakologija.Neki su se vladari sami bavili pravljenjem preparata, kao Henri VIII i Elisabeta I. 
Marija Terezija, kao i njen sin Josip zabranjivali su upotrebu bele šminke zbog štetnosti, a na crvenu su lupili visok porez.
Postojala je struja u medicinskim krugovima koja se protivila korišćenju šminke uz Galenovu krilaticu da sve što je lepo dolazi iznutra. Iako postoje sve sirovine, one se koriste samo za izradu lekovitih preparata.Osnovni sastojci kozmetičkih preparata uglavnom se svode na svinjski, ovčiji loj,beli, žuti vosak i esencijalna ulja. U XVII veku pojavljuju se prve knjige o higijeni, dermatologiji,oftalmologiji, dijetologiji.
Nizak standard higijene prikrivan je enormnom količinom mirisa. Još u XVIII v. se kupanje uglavnom štetnim za kožu.Italijanski parfemista Farini je tvorac prve kolonske vode.
 U XIX v. se osnivaju prve hemijske kompanije.
Tako dolazi do prelaska sa prirodne kozmetike na ovu današnju.
Henkel&Co 1907 izbacuje prvi deterdžent.Iste godine u Parizu je osnovana kompanija L Oreal.
Nešto pre I sv. rata uvodi se metod "vrućeg kovrdjanja kose", da bi ga 1941. zamenio metod "hladnog kovrdjanja". Radi dužeg trajanja dodaje se borax i amonijev hidroxid.
1939. se javljaju prvi električni aparati za brijanje, a 1981.žileti za jednokratnu upotrebu.
Otkrića u oblasti hemije, biologije dalje unapredjuju kozmetologiju.
1933. Henkel izbacuje na tržište prvi sintetički deterdžent.
U toku II sv. rata za potrebe vojske, javljaju se otkrića vezana za zaštitu kože od insekata, sunca i smrzavanja
Otkrivaju se brojne nove sirovine i tehnologije, kao UV filteri, konzervansi,antioxidanti, aerosolni sprejevi, stikovi...Sve je i brži razvoj medicine, otkriće penicilina, insulina, rengenskih zraka..
Otkriće mikroprocesora uvodi nas u novu industrijsku revoluciju, 70-tih god. XX veka.
Značaj holesterola, metabolizma masti, otkriće lipozoma...
1977 Yves St. Laurent lansira parfem sa 14 sintetičkih komponenti.
80-te su donele brojna saznanja o unutrašnjem sastavu kože i ulozi esencijalnih masnih kiselina.
90-tih se razvija tendencija korišćenja biljnih sastojaka i biogenetski dobijenih sirovina.
Danas postoje dve organizacije:CFTA u Americi i COLIPA u Evropi koje utiču na pravce razvoja kozmetike. One uvode standarde i precizne propise za upotrebu sirovina. Utiče se na smanjivanje testiranja na životinjama, kao posledica aktivnosti društava za zaštitu životinja.

Testiranje se i danas u mnogim slučajevima odvija na životinjama.

Draizov test kojim se ubrizgava potencijalno iritirajuće toksične supstance direktno u konjunktivalnu (vežnjača) vrećicu kunića (oko životinje), u potpuno svesnom stanju i bez upotrebe analgetika. Rezultat testa je krvarenje, razjedanje rožnjače, slepilo.  Oni nisu u stanju da trepću, to ih čini idealnim za ovakve testove, ali osećaju bol i patnju.

Test srednje letalne doze, LD 50, je test baziran na evaluaciji toksičnosti po principu određivanja smrtonosne doze kao one koja ubija preko 50% testiranih životinja. Ispitivana supstanca se daje prisilnim hranjenjem, inhalacijom, injekcijom.

Skin irritancy Test koji podrazumeva aplikaciju ispitivane supstance na kožu. Ovo može izazvati opekotine, infekcije, oticanje, upale. Rane su izuzetno bolne.

Kod svih testova,životinjama se ne daju analgetici.

Animalni metod – za ili protiv?

Mišljenja o ovome su podeljena i kod laika i stručnjaka.Pobornici korišćenja životinja u naučne svrhe,  tvrde da je to neophodno i čak opravdano. Ukoliko se poštuju etički principi, tvrde, žrtvovati nevina stvorenja zarad benefita ljudi nije nikakav greh. Naprotiv. Rezultati do kojih se na taj način dolazi su pouzdani i korisni za čovečanstvo.

Njihovo mišljenje ne dele protivnici animalnih metoda, pa čak i pojedini eksperti, koji ne prihvataju takvu etiku i insistiraju na neopouzdanosti ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljude.

Najpoznatije alternativne metode su:

CAM  ogled (upotreba dela ljuske kokošijeg jajeta, odnosno horioalantoinske membrane – CAM), očni test sa malim volumenom doze, kožni test, agar gel difuzioni test, Eytex TM – koji su validna zamena za Draizov test  – postupak fiksne doze, limit test, up and down test i kalem test, kao efektivna zamena za  LD 50

Hemijske metode, odnosno analitičke tehnike koje hemičari koriste da bi otkrili prisustvo toksina u proizvodima

Korišćenje postojećih baza podataka, kao npr. elektronske banke gena ili tosikološke banka, odnosno baza podataka koje obesmišljavaju repliciranje eksperimenata kojima bi se potvrdila već dobro poznata znanja.

Silikonska čip tehnologija koja omogućuje brzu identifikaciju gena čija se aktivnost menja u kontaktu sa toksičnim hemikalijama.ISTRAŽIVAČI U HUREL KORPORACIJI SU DOŠLI DO BITNIH REZULTATA U SVOJIM NAPORIMA DA STVORE ČIP KOJI ĆE ZAMENITI TESTIRANJE NA ŽIVOTINJAMA NA KOŽNE ALERGIJE. U SARADNJI SA KOZMETIČKOM KUĆOM L’OREAL, HUREL JE RAZVIO RADNI MIKROFLUIDNI DELIĆ ČIPA. Ovaj čip je predviđen kao zamena za jednu vrstu testa koji se zove lokalna proba limfnog čvora i često se obavlja pri testiranju novih hemikalija koje će biti sastavni deo kozmetike. Sada se ti testovi uglavnom izvode na ženskim miševima (iako neke laboratorije koriste stariju metodu sa morskim prasićima). Postoje podaci da se svake godine barem 10.000 životinja u Americi koristi za takve testove, dodajući da su ti testovi tretirani kao "normalna stvar".

Qsars (Quantitative Structure  /Activity Relationship programs – Kompjuterski programi koji predviđaju štetnost hemikalija na osnovu njihove sličnosti sa već poznatim supstancama, tkzv. red across – trasposition, ili pak  simulatori telesnih procesa.

Važna stavka u testiranju  na životinjama je da može koštati i do $1.000 po životinji. Ovi čipovi bi trebalo da budu mnogo jeftiniji od toga. Takođe postoji i sve veći politički pritisak da se testiranje na životinjama eliminiše, naročito u Evropi, gde će potpuna zabrana testiranja na životinjama za kozmetiku koja se prodaje na tom kontinentu stupiti na snagu 2013.

CRNA LISTA – Kompanije koje testiraju svoje proizvode na životinjama

(redovno ažuriranu na sajtu PETA- e – People for the Ethnical Treatment of Animals) na kojoj se između ostalih nalaze:

• Bausch & Lomb
• Colgate – Palmolive Co.
• Gilette Co.
• Henkel
• Johnson & Johnson
• L’Oréal
• Procter & Gamble

BELA LISTA – Kompanije koje ne testiraju svoje proizvode na životinjama

.Postoje i firme čiji proizvodi nisu testirani na životinjama i koje u potpunosti zadovoljavaju  HCS  – „Humani Standard Kozmetike“, a koje zauzimaju počasna mesta na Beloj listi.  Među njima su i:

• Aubrey Organics, Inc.
• Freeman Cosmetics Corp.
• Juice Beauty
• Paul Mitchell
• Revlon
• Too Faced Cosmetics
• Urban Decay

Svemoćni vitamin C?

Experti kažu da je vit. C jedan od najsigurnijih suplemenata.Ne smatra se lekom za prehladu, ali pomaže u sprečavanju komplikacija.Prednosti se tiču zaštite imunog sistema, kao i kod kardiovaskularnih bolesti, bolesti oka, kože.
Vitamin C dobija veliku pažnju s razlogom i sve se više misli da je on suplement značajan za kompletno zdravlje organizma.

Jedan od prvih velikih zagovornika značaja vitamina C bio je Linus Pauling (1901-1994)Američki hemičar koji je 1954. dobio Nobelovu nagradu za objašnjavanje prirode hemijskih veza i razjašnjenja strukture složenih supstanci. 1962 je dobio Nobelovu nagradu za mir zbog rada na sprečavanju eskalacije nuklearnog sukoba. Tvorac ortomolekularne medicine.

 Linus Pauling, poznat je u medicinskim krugovime pre svega po promovisanju značaja vitamina C i njegovoj vezi sa bolestima srca. Na seminaru LBL 1993. govorio je o tome. Tada, živahan 92-njak , ispričao je kako je počeo da uzima vit. C. Biohemičar Irvin Stoun 1966. ga je više upoznao sa značajem ovog vitamina. Pet godina posle, napisao  je rad o"Vitamin C i prehlada",a potom i smelo o vit. C kao šampionu i borcu protiv težih oboljenja kao što je rak.
Po Paulingu, svestranost vit. C u prevenciji bolesti je u njegovoj ulozi u proizvodnji kolagena, proteina koji odredjuje stanje vezivnih tkiva i elastičnost kože i krvnih sudova.

Dijeta wellness gurua J. Duigana

Jedan od najcenjenijih trenera  poznatih, wellness guru, suvlasnik Bodyism u Londonu(više informacija na bodyism.com) James Duigan izbacio je kuvar Clean & Lean sa dijetalnim planom. Ključ uspeha je u posnoj hrani sa lakim proteinima, jednostavno obradjenoj, kao i u neobradjenim namirnicama u svom prirodnom stanju.
Dijeta uključuje izbacivanje iz ishrane toksične hrane koja skladišti masti, kao i alkohola, šećera,obradjene hrane.Obroci su sačinjeni od ribe,posnog mesa-ćuretine,piletine, svežeg, po mogućstvu organskog povrća.
Sam James kaže da je dijeta na stanovištu da je prirodno stanje tela da bude mršavo i fit, a ne debelo i lenjo.Ali preradjena hrana, piće, šećeri, zagadjuju telo, uzrokujući masne naslage, pre svega na butinama, zadnjici,kukovima i stomaku. Kako bilo, čim prestanete da radite pogrešno, vaše telo će brzo reagovati i dobićete na mišićnoj masi. Ali morate verovati u to. Nije bitno koliko puta ste bili neuspešni u prošlosti.Ono što je sada bitno je da se koncentrišete na ono što želite i preduzmete korake.
Pravila su sledeća:

1. Izbegavajte četiri glavne grupe hrane koje stvaraju masnoće:preradjena hrana,kofein,alkohol,rafinisani šećeri
2. Dozvolite sebi jednom nedeljno dan za prevaru.Uživajte u obroku koji želite, bilo da je u pitanju testenina, čokolada, torta sa šlagom.Dokle god jedete zdravu hranu, povremene poslastice sa povišenim masnoćama će samo ubrzati vaš metabolizam.
3. Uzimajte suplemente ribljeg ulja. Ono sagoreva masti i snabdeva vas esencijalnim masnim kiselinama.
4. Nikad ne preskačite doručak. Jedite jedan sat po budjenju. Ako nemate vremena za odgovarajući doručak, uzmite voćku i nekoliko oraha.
5. Ne jedite nakon 20:00.Uzimanje kasnog večernjeg obroka kada se vaše telo usporava i sprema za spavanje je loše za varenje i težinu.

Umesto kroasana koji su puni šećera, masti, bolje je koristiti integralni hleb.

Umesto mleka punog masnoće, hormona, bolje je koristiti bademovo mleko.(vidi post "Pitam se , pitam")ne izaziva nadutost.

Dobro crno vino koje sadrži resveratrol, jak antioksidant i organska jabukovača su bolji od piva punog kalorija. Koristiti maslinovo ulje puno esencijalnih masnih kiselina.

James Duigan kaže:" Vežbajte pametnije, ne teže.Ako pokušavate da skinete višak kilograma, ne vežbajte kao ludi, već je princip dobiti više sa manje".

Kako se bude ovim postupcima redukovao nivo hormona stresa u telu, koji su podstaknuti masnom sredinom, tako ćete dobijati ravniji stomak.

Na sve ovo, mogu samo da kažem:"Napred u nove pobede!"

Super hrana za svaku ženu

Biti fit

Osećati se mlado,biti vitka i osujetiti nastanak raznih bolesti jeste imperativ. Uz to ide i dobro raspoloženje.
Dakle, šta jesti?

• Niskomasni jogurt. Pun kalcijuma, probiotskih kultura,pomaže u borbi protiv osteoporoze, iritabinog kolona,vaginalnih infekcija.Pomaže regulisanju digestivnih problema. Američiki naučnici pratili su 15 god. 2000 obolelih  od visokog pritiska. Zaključak je da jogurt uz fizičku aktivnost utiče pozitivno i na hronične bolesti srca.Preporuka jedna šolja dnevno.

• Ribe, pune omega-3 uljima, kao losos, sardine, tunjevina, skuša.One štite od bolesti vezanih za srce i krvne sudove,bolova mišića,depresije, reumatidnog artritisa. Preporuka je dva do tri puta nedeljno. Kao alternativa, može poslužiti i riblje ulje u kapsulama.

• Pasulj.Postoje razne vrste, posebno je lekovit tkzv. azuki pasuljza bubrežne bolesnike. Utiče na masti i holesterol. Dobar je izvor proteina i vlakana.Značajan u borbi protiv raka dojke i bolesti krvnih sudova.Preporuka tri do četiri puta nedeljno.Prednost je što ga ima i u malim konzervama, iz kojih ga možete jesti bez kuvanja.                                          

• Crna čokolada, sa što većim procentom kakaoa,bogata antioxidantima, magnezijumom,manganom,cinkom koji su bitni za jake kosti. Neke studije pokazuju da snižava pritisak,borac je protiv stresa za vreme PMS-a. Podstiče serotonin, hormon sreće. Maximalno 25 gr. dnevno.

• Papaja je odličan izvor kalijuma i vit. C.Može da neutrališe potencijalno štetne efekte viška natrijuma na krvni pritisak. Istraživanje Američkog ministarstva zdravlja ukazuje na to da su žene u većem riziku od bolesti žuči nego muškarci.Dakle, papaja pomaže u borbi protiv bolesti žučne kese. Savetuje se oprez trudnicama jer može uticati na spontani pobačaj. Količina je 2 kriške dnevno. U prodavnicama zdrave hrane postoje kockice sušene papaje, pa je tako zgodna za dodavanje musliju za doručak.

• Paradajz je vrlo moćan zbog sastojka likopena koji je značajan u prevenciji raka dojke. Smanjuje loš holesterol, diuretik je,izbacuje vodu iz organizma,zbog obilja vit. C, jača imunitet, popravlja metabolizam.Štiti i od UV zračenja. Kad mu je sezona jedite bar jedan svakog dana. Možete piti i sok. Kuvanjem mu se povećava lekovitost. Pa je izraziti antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala u vidu sosova, supa, i na pici. Oprez kod onih koji pate od gorušice.

• Spanać je poznat kao jedan od najboljih izvora folata. Oni štite od defekata pri formiranju ploda,od bolesti srca, raka kolona, demencije.Zbog vitaminsko mineralnog sastava dobar je protiv anemije,ekcema, celulita... Nisko je kaloričan, te je dobar za dijete.Štiti kožu od posledica vrućina i od bora i promena koje nastaju sa godinama.Savetuje se dve do tri porcije nedeljno.

• Bobice u koje spadaju: ribizla,  kupina, groždje, ogrozd, brusnica, imaju visoku dozu folne kiseline i vit.C.Kao i vino, bobičasto voće štiti telo svojim antikancerogenim sastojcima, koji imaju značajnu ulogu u samopopravljanju ćelija organizma.Štite srce, kao i kožu. Brusnica je posebno dobro za urinarne infekcije, kad je dobra da se pije u vidu čaja.